Humanitarno-terapijska zajednica "Hosana" od 16. januara više ne pruža pomoć zavisnicima. Ova institucija koja se nalazi nadomak Subotice, svoje štićenike je prebacila u druge, slične zajednice u zemlji, a zbog finansijskih problema od sada će se baviti samo preventivnim radom.
Nakon sedam i po godina uspešnog rada u objektu "Hosane" više nema mladih ljudi koji su tu tražili spas od droge, alkohola, kocke i drugih zavisnosti. Problem je novac, jer se ova humanitarno- terapijska zajednice pre svega finansirala zahvaljujući crkvi i dobroj volji pojedinaca, dok je od državnih, pokrajinskih i lokalnih vlasti podrška stizala u veoma malom obimu.
Od grada Subotice su tako putem projekata u protekle dve godine dobili 550 hiljada dinara, s tim da im poslednja rata za prošlu godinu u iznosu od 50 hiljada još nije prosleđena. Kako ističe velečasni Marinko Stantić, upravnik "Hosane", bez podrške šire zajednice "Hosana" u ovom obliku više nije mogla da opstane.
"Obraćao sam se ministarstvima vera i zdravstva, obilazio sam pokrajinske i lokalne institucije i svuda sam tražio pomoć. Rekao bih da je svuda moj apel neozbiljno shvaćen. Ili ja nisam uspeo da adekvatan način iznesen naš problem ili oni zaista nisu bili u mogućnosti da nas podrže", kaže velečasni Stantić.
Za ovih sedam i po godina u "Hosani" je spas potražilo više stotina mladih ljudi od kojih se većina uspešno izlečila od zavisnosti. Jedan od njih je i Andraš Škofljanec, koji je godinama koristio heroin, ali je tokom trogodišnje terapije u "Hosani" uspeo da se izleči. Danas sa nevericom čuje da se zajednica zatvorila.
"Jako mi je žao što se zajednica zatvorila. Pošto postoje još uvakve zajednice u Srbiji ja apelujem na ljude da ne zaborave da je upravo način na koji se "Hosana" posvetila čoveku koji ima problem, jedini ispravan način. To pruža nadu da se i kod nas može izgraditi jedan bolji svet", smatra Škofljanec.
Pre desetak dana su štićenici koji su trenutno boravili u zajednici prebačeni u sličnu, pravoslavnu zajednicu u Čeneju, a "Hosana" će se do daljnjeg baviti samo preventivnim radom, što je kako kaže velečasni Stantić takođe izuzetno važno.
"Nije cilj da se mladi nadrogiraju, pa da ih ja nakon toga primim u zajednicu. Moj cilj je da ih osvestim i sprečim u tome, zato veoma često obilazimo škole, gde upravo na tu temu razgovaramo sa đacima", ističe Stantić.
Upravnik "Hosane" se ipak nada da će se u dogledno vreme pronaći adekvatno rešenje i da će zajednica ponovo moći da obavlja svoju osnovnu delatnost, a to je pružanje pomoći mladim ljudima koji imaju ozbiljnih problema sa drogom, alkoholom, kockom i drugim zavisnostima koje sa sobom nosi današnjica. Za njih je "Hosana" veoma često bila jedino rešenje i mnogi od njih su upravo zahvaljujući ovoj zajednici danas još uvek živi.
RTV
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Zar je moguće da crkva nema para????? Neverovatno!!!
Crkva da nema para, au. A još su oslobođeni poreza i šalju prihode u Vatikan ccc.
Toliko o hrišćanskom milosrđu i pomoći bližnjima…
Eto, zlobni jezici su pre par meseci pricali protiv Hosane i eto Hosana se zatvorila. A to da Katolicka Crkva u Srbiji ima para na pretek, to mozete prodavati nekom drugom.Sramota je da je tako bitna i vazna institucija zatvorena a da se pare po gradu daju na gluposti.
U ovom slucaju gradska vlast je mogla pomoci, da je htela. Mislim da je dobro sto imamo takvu ustanovu, jer nikad se nezna kome ce zatrebati pomoc.Hvala mladom sveceniku koji se najvise zalagao i trudio da ova zajednice opstane sve do sada.
Muka mi je od šarlatana. Zar popovi da leče? Pa onda bi lekari trebali da propovedaju, a šusteri možda da budu notari…???!
Ne treba brkati ulogu crkve i zdravstvene ustanove. Popovi imaju crkve i tamo neka vode računa o dušama. Božija reč je ionako besplatna….
Zato, molim vas, ne mlatite praznu slamu oko finansijske pomoći…. Apsolutno ne postoji obaveza društva da finansira ovakvu kvazi ustanovu za lečenje zavisnosti.
Božidare,uopšte niste u pravu!!!! Kao prvo Hosana nije šarlatanska zajednica a najmanje nisu ljudi koji su je vodili i koji su joj pomagali! Ovde se zavisnost lečila redom,radom,disciplinom,odgovornošću i duhovnošću.Bez medikamenata i metadona što je jako važno!režim je bio strog i bilo je onih koji su odustajali i odlazili.U lečenje je bila uključena cela porodica a ceo proces je trajao tri godine! Širom sveta ovakve zajednice funkcionišu i vrate mlade u normalan život bez droge! Kažite hvala Bogu da niste imali ovakav problem u porodici a živeti po deset Božijih zapovesti i malo duhovnosti ,zar nije cilj svakog čoveka?
Nikada nemojmo osuđivati ono o čemu nemamo pojima i sa čim nismo upoznti ! GLUPOST DOLAIZI IZ NEZNENJA !!!!