Šta sve možete da uradite za devet sekundi? Da spasete 50 života?! Samo toliko vremena imao je mašinovođa Robert Ostrogonac, iz Subotice, kada je na pruzi između Ratkova i Odžaka video teretni voz koji stoji, da spase svoj i živote putnika.
I uspeo je. Iako je saobraćajna nezgoda, koja se dogodila 17. novembra prošle godine, bila ogromna jer je pun putnički voz, kojim je upravljao, udario u teretni koji je stajao na koloseku, niko od putnika nije nastradao.
Iako i sam teže povređen, Ostrogonac je svojom pribranošću sprečio da ova nesreća ima tragične posledice.
– Bio je petak, radni dan kao i svaki drugi, na koji odete sa planovima, uobičajenim mislima… Krenuli smo iz Novog Sada, sve je bilo u redu. Na železničkoj stanici u Ratkovu je bila uredna otprema voza i mi smo krenuli po uobičajenoj proceduri. Nažalost, nismo bili obavešteni o tome da je jedan teretni voz imao defekt, a dok se on ne skloni sa staničnog razmaka, nije trebalo da dobijem dozvolu da krenem sa stanice – rekao je on za „Večernje Novosti“,
– Ne znam kojim rečima bih opisao taj horor. Bio je mrkli mrak i samo odjednom sam ugledao dva svetla zadnjeg vagona tog teretnog voza. Sve mi se okrenulo pred očima. Ceo život. Gledate praktično smrti u oči, svesni ste da ćete nastradati, samo ne znate u kolikoj meri. Onda pomislite na putnike koji sede iza vas, na kolegu konduktera – priča Robert koji osam godina radi kao mašinovođa u „Srbijavozu“.
Izleteo iz kabine i rekao putnicima da se drže
Roberta je za viteški poduhvat na Sretenje odlikovao predsednik Aleksandar Vučić Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.
– Mnogo me je dirnuo taj potez. Iskreno, nisam očekivao, ali sam ponosan. Ne volim da pričam o poslu, svako od nas mašinovođa ima u svom radnom veku sličnih situacija. Ovo je lep i težak posao, u čijoj osnovi je odgovornost. Pitaju me kolege za savet, ali nema univerzalnog saveta jer smo svi mi drugačiji u kriznim situacijama. Uradio sam sve „po udžbeniku“, ali panika može svašta da učini. Zato moramo uvek biti pribrani. Ko će, ako ne mi – kaže Robert.
FOTO: RADE PRELIĆ / TANJUG
Bez obzira na najveći mogući strah koji čovek može da doživi, Robert je uradio sve što propisuje služba.
– Sve što sam u tom momentu mogao da aktiviram pritisnuo sam. Kada sam video da i pored toga ne možemo da se zaustavimo, istrčao sam iz kabine i rekao putnicima da se dobro drže. I onda udar. Od momenta kada sam video svetla do udara prošlo je samo devet sekundi. Sada zaista shvatam relativnost vremena – nastavlja skromni heroj. – I sam sam se uhvatio za naslon od sedišta pa sam od siline udara poleteo i udario u električnu tablu. Za veliko čudo putnici u tom trenutku nisu jako paničili, te su tako i meni pomogli da, kad smo se zaustavili, izađem napolje i proverim šta se zaista desilo. Znao sam da smo udarili u drugi voz, ali sam morao da vidim da li curi nafta da se ne zapalimo, gde smo uopšte, koja vrata da otvorimo.
Povređen pomagao putnicima
I sam teško povređen, Robert je izašao iz voza, video da je s jedne strane vegetacija, a s druge jarak, pa je našao deo gde je uska staza i njome izveo putnike napolje. Odmah je pozvao policiju i Hitnu pomoć, locirao voz koji je bio oko kilometar i po udaljen od prelaza u Laliću, obavestio nadležne…
– Kad sam otvorio oči, došao k sebi, po totalnom mraku, samo sam pomislio ko će zvati pomoć ako ne ja, jer je kondukter bio teško povređen. Samo sam se molio da niko nije poginuo, bilo je u vozu mnogo mladih i male dece. Policija i Hitna pomoć su vrlo brzo došle, i sve nas prebacili u somborsku i subotičku bolnicu – dalje će hrabri mašinovođa. – Posle sam video da je prednji deo voza udario u kontejner, a upravljačnica je bila potpuno smrskana, i da sam ostao u njoj sigurno ne bih preživeo. Ovako sam prošao „samo“ sa težom povredom ramena, koje mi je ispadalo iz čašice, i zbog koje sam još na bolovanju.
Posao nasledio od oca
I Robertov otac bio je mašinovođa, pa ne čudi što poznaje sve „pore“ ove profesije:
– Putniku je važno da krene na vreme i stigne tamo gde je krenuo. Po tome nas gledaju. Tek kada se ovako nešto desi počnemo da razmišljamo šta sve ovaj poziv nosi. Često sliku o nama imaju i po onome čime upravljamo, te ne mogu ni da pomisle ne znam šta dok vozimo šinobus. Mislim da će se to promeniti sada kada se napravi brza pruga i dođu najsavremeniji vozovi.
(Večernje Novosti/J. Lemajić)
