Hrđava peca

Još u ono vrime kad se maltene svudak išlo špediterom, Joso i Marko su uvik zajedno sprezali konje i išli na pece di je kad bilo, al imali su određene dane di su pece u kojim mistima bile veće pa su tamo najvećma i išli. Krećali su uvik u dva u tri sata noćom sa salaša, upregnu konje obisu kabo i venjer s live strane , pomeću alat pod sic , dan prija provire brice i kad dođe vrime kreću. Eventualno još metnu štogod ako nisu metili uveče i što vele kaput pa na put.

Deko je kad koji , menjali su se za kajasima i lagano za par sati stizali u varoš, Bajmak, pa i ju Stančić.

27

Joso je plevo košarove i metle, a Marko plevo štrange i to su prodavali, al su njim žene njeve Jela Josina i Mara Markova uvik još kojšta namećali – kad šta. Pileža, jaja, sira pa i kiselne ovč’je a s jeseni, e onda i voća kojkakog.

 

Kad su stizali na pecu di je kad bila, ritko da su bili s jedne strane špeditera jel da su uopšte i bili zajedno. Uvik je bilo da jedan prodaje sa špeditera a drugi plati pecarinu i prodaje sa astala.

Iđe svit po peci kupuju od obadvojce al Marku nikako nije jasno kupi svit i jod njega al zagledaje i zanovetaje za svaku sitnicu. Otiro bi ji u očin samo nemož kad mušterije su to. A kod Jose, tamo stoje u red i Joso njim furtom štogod pripovida a svit se smije i o’čas posla poprodaje sve.

Iđu kući i dekaju na smenu , dok jedan deka ovaj drugi broji novce meće papirne glavu na glavu, sitne u škatulju i polako kaskaju dok ne dođu digod do kake mijane tu odmoru konje napoju ji i dadu kuružne el ditelne , malo kuruza, drmnu polić vina i posli satićak vrimena u kas na salaš.

„Ja Joso? Kake vicove ti divaniš ovima tamo na peci kad tako zdravo kupujedu od tebe?”

„A ta kaki vicovi , lipo sa svitom i to ti je to“- veli Joso.

Marko drma glavom i jesapi – ezem mu sve, ja ku lud nudim i cinu spušćam a moj buđelar ku pantljičara a Josin ku debela suprasna krmača.

Normalno kad dođu kući, Jela se raduje al Mara baš ne. I žene ku žene, uveče na klupici rič po rič i pririču se. Oko tog kako Joso mož više novaca zaraditi i kod njega stoju u red i smiju se a Marka gledadu na peci ku da je financ a ne trgovac.

„Eeeeeee Mare moja, jevo saće moj Joso pa nek ti on kaže ne bi se ja mišala, a jevo iđem i Krunicu moliti još malo pa nemam ni kada divanit o tom.

Kad jevo ti Jose iđe tabana za njim klarson njegov kerić trčkara njuška i maše repom.

„Jaaaaaal Joso, kako to da ti uvik prodaš a moj Marko hamaha većma donese neg što odnese?“

„Pa lipo, veli Joso. Ja kad odem ja ne gledam jel čovik ima dosta novaca, ne gledam jel sam spakovo par jaja više jel sam davo jeptinije i nikad ne gledam tim očima, da tako kažem, da ću bit u gubitku. Kako Bog da tako će biti, a Marko, da ne kudim čovika, ti on oped neće ni kvrcnuto jaje da dade jeptinije el da ga zamine ako se mušterija vrati, a o štrangama da ni ne divanimo to ne bi spuštijo cinu ni za po hatoša e to ti je to. Znaš triba lipo š’čeljadima pa jako malo i budnem na gubitku s jednom robom a ja oma zaradim na drugoj, i još sad su počeli me priporučivati pa ću morat platit Kalu da mi dođe pomoć plest košarove a i metala imam naručeno bar tridest komada. Jeto, ne možem postignit sve, a obavezno me uvik pitaje i jel imam vina el rakije a tog uvik za mušterije mora bit“.

Neg sad kad odeš kući kaži ti Mare tvom Marku daš mu ispripovidati jedan vic i oma mu izdivani ovaj naš divan, dobar je on čovik malo je tvrd al ovo će razumiti i ucigurno će već za podrug dvi nedilje i jon plest više štranaga neg dosad.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

+ 37 = 41