Popularnost prodavnica polovne odeće i obuće raste sa padom kupovne moći građana. Čini se da je broj sekend hend radnji, posle dve decenije poslovanja u Srbiji, dostigao maksimum, pa ih u mnogim gradovima ima više nego klasičnih prodavnica odeće, a kupci su čak i vlasnici butika.
Dvadesetak ovakvih prodavnica ima u Novom Sadu, Leskovcu i Nišu, desetak u Subotici, četrdesetak u Beogradu. Dok je za jedne kupovina polovne odeće sramota, za druge je – snalažljivost.
– U potrazi za najjeftinijom odećom najviše je sredovečnih žena, studenata i penzionera, a sve je više ljudi koji kupuju jer mogu naći marke koje se inače ne prodaju u Srbiji ili neki retro komad koji će ih izdvojiti iz uniformisane mase.
Najmanje nam dolaze ljudi starosti od 30 do 40 godina. Primećujemo da u poslednje vreme sve više dolaze i vlasnici butika koji našu robu prodaju kao novu – priča Mija Mitrović, prodavačica u jednoj beogradskoj sekend hend prodavnici.
Teško je utvrditi koliko se garderobe proda na tržištu druge ruke. Uvoznici pretpostavljaju da u našu zemlju svake godine stigne najmanje stotinu tona polovne robe, a nema kupca koga ne interesuje – odakle?
– Roba koja se prodaje kod nas dolazi isključivo iz uvoza – iz Engleske, Nemačke, Kanade i Holandije. U Srbiji i Mađarskoj postoji nekoliko dobavljača koji prikupljaju polovnu odeću iz tih zemalja, a onda je prodaju nama. Svaki komad garderobe koji se prodaje u sekend hend prodavnicama odnosi se na hemijsko čišćenje – priča Milica Jerković, vlasnica butika.
Blic
