Meštani naselja Ker više decenija muku muče sa ogromnom divljom deponijom koja je nastala na mestu bivše ciglane. Rešenje se ne nazire ni danas, budući da je gotovo čitava parcela u privatnom vlasništvu.
Zimi deponija, leti rasadnik ambrozije i drugog korova. To je slika u centru Kera, tik između prelepih kuća, nižih zgrada i zelenila. Stariji pamte bolje dane kada je tu radila ciglana, a oni kao deca imali prostor za igru. Jedan od njih je Lazar Šad, koji je razočaran što je taj prostor decenijama zapušten.
„Možda ste primetili da se tu baca smeće, niko neće da počisti, šteta je zbog ambrozije i alergija za ljude,“ kaže Lazar.
I Vesna Orčić tu živi čitav život i kako kaže, više se i ne seća otkad je ovako – verovatno više od 30 godina.
„Leti je gore je ovde bacaju i uginule svinje, kokoške i svašta i onda užasno smrdi. Znaju čak ostaviti u kutijama mačiće i kučiće da uginu, užas,“ veli ogorčeno ova učiteljica u penziji.
Po rečima nadležnih, ova deponija je tipičan primer kombinovane sa dosta građevinskog šuta i nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Kako je imovina u privatnom vlasništvu čak pet puta veća nego deo koji je u javnom, ona se po Zakonu o upravljanju otpadom ne smatra čak ni divljom deponijom.
„Imamo vlasnike koji više nisu živi, jedan deo je pripadao bivšim društvenim preduzećima, tako da je situacija imovinsko i katastarski komplikovana sa stanovišta lokalne samouprave koja bez saglasnosti ne može ništa da radi i koja opet zakonski je ograničena na to da može da se bavi samo parcelama u javnoj svojini,“ objašnjava šef Službe za zaštitu životn sredine, Žika Reh.
Ipak ono što uliva malo nade, jesu izmene Zakona o upravljanju otpadom koji sada otpad od građana i rušenja prepoznaje kao poseban tok otpada.
„Zakonom se predviđa da Vlada donese podzakonski akt kojim će se detaljnije urediti oblast upravljanja građevinskim otpadom što je bitno iz više aspekata: s jedne strane on je bitan resurs koji je visoko reciklabilan,a s druge je i praksa pokazala da on u većini divljih deponija ima najveći udeo,“ dodaje Reh.
Ono šta lokalna samouprava za sada može i što radi svake godine, jeste da se spreči njeno dalje širenje na okolne njive i atarske puteve, pa je tako samo tokom prošle godine sa te lokacije očišćeno čak 500 tona građevinskog i kućnog smeća.
