Radnički sport klub „Jedinstvo“ preuzeo je u svoje ruke i tenis igralište ranijeg tenis kluba „Plavo-belih“.
„Jedinstvo“ se stavilo na sasvim opravdano stanovište da se tenisom mogu baviti ne samo intelektualci i deca bogatih roditelja, već i fizički radnici. U prošlosti se, skoro u svakoj državi u Evropi dokazalo da su baš iz redova fizičkih radnika proizilazili tenis prvaci. I Srbija, i Hrvatska, i Mađarska imale su dugi niz godina svoje tenis šampione koji su fizički radnici.
I Jedinstvo je u propagiranju ovog belog sporta potpuno uspelo. Svaki dan se javlja sve veći broj radnika koji žele igrati tenis. Svako poslepodne održavaju se treninzi u Dudovoj šumi i pored radne inteligencije nalazimo veliki broj radnika, trgovačkih nameštenika, koji su prihvatili poziv Jedinstva i postali teniseri, možda budući šampioni Subotice, Vojvodine i Jugoslavije. Jedinstvo i ovom prilikom poziva našu omladinu, bez obzira na svoje poreklo i socijalno stanje te zanimanje, koji vole tenis i žele da ga nauče igrati, da se prijave. Možda se baš u njima skriva budući prvak Jugoslavije.
Javiti se može kod druga Milana Maluševa u poslovnici Zadruge, Aleksandrova 4.
/”Slobodna Vojvodina” 1945. godine/
TK Spartak postao je ekipni prvak Jugoslavije 1964. godine i 1967. godine (Špear, Kasap, Balog, Jaći, Filipović, Vidaković)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
--- reklama ---
Pokusavam da zamislim jednog klasicnog Subotickog “Kubikasa” kako na kraju radnog vremena odlaze kramp i lopatu, i zuri u Dudovu sumu da odigra jednu partiju tenisa, jer obozava fizicke aktivnosti na svezem vazduhu.
Ja mislim da u to vreme nije moglo biti nekog masovnog tenisa jer su postojala samo dva igralista. Ono sto vidite na slikama je nastalo mnogo kasnije, a ekipa koja je 1964.i 1967.godine osvajala prvenstvo Jugoslavije je sastavljena od dece koja su odrasla u okolini Dudove sume, I ja sam mlade dane provodio u Dudovoj sumi, ali sto se tice tenisa samo sam bio posmatrac, moje drustvo je vise privlacio fudbal.
Za mene je još nepoznanica ova klupska zgrada. Bio sam ubeđen da je podignuta tridesetih godina jer je potpuno u Bauhaus maniru. Posle sam naišao u jednoj monografiji da je izgrađena 1952. godine.
Bila je tu još krajem sedamdesetih ali je posle toga nestala. Kada, zašto…
@ Lansky
Ne mogu se setiti da sam ikada bio u samom tom objektu. Meni se licno cini da je to pre svega bila jedna svrsishodna gradjevina i da njena slicnost sa Bauhausom iz toga i proizlazi. Toranj u obliku kubusa je tu pre svega zbog omogucavanja bolje preglednosti sportskog terena iz pticje perspektive. Inace bi jedan obican prizemni objekat u potpunosti zadovoljavao sve klupske potrebe. Danas je ponovo u modi Bauhaus arhitektura iz prostog razloga jer njena forma omogucava vise stambene povrsine i vise dnevne svetlosti u prostorijama. Otpada kosi krov, a samim time i kosi zidovi koji su cesto prepreka kod svrsishodnog namestanja stambenog prostora. Ravan krov omogucava postavljanje odgovarajuce terase na objekat, sto uopste nije zanemarljivo kod danasnjih cena placeva, a time i velicine gradjevinskih parcela.
To su godine kada su u gradu glavne arhitekte bili oni koji su karijeru počeli pre rata (De Negri, Hofman, Baltazar Dulić…) pa sam ubeđen da su još bili pod uticajem međuratne moderne. Objekat jeste mali i funcionalan a pečat mu daje taj okrugli prozor na sredini.
U Novom Segedinu, u velikom parku je bila terasa iz tog vremena. Poslastičarnica, čini mi se. Vremenom je ostala zapuštena.
Posle dve-tri monarhije, stvaranjem DFJ, kasnije FNRJ, imali smo MNOGO VIŠE
terena za tenis. Znaju se lokacije u Subotici, kao i u okolini. Istina, bili su to posedi
BIVŠIH kapitalista. Danas je malo tenis igralista za mlade, pa i za stare. DGY-SU