I zidar i baron

Kao što danas na subotičkoj Pošti radi jedan Grof  ili u ulici Rade Končara živi jedan Baron Rudić, tako su i pre sto godina ljudi dobijali nadimke po titulama iz raznoraznih razloga.

S tim što je to tada moglo da zakomplikuje život jer je 1912. godine u Subotici još uvek postojalo pravo plemstvo koje je ljubomorno držalo do svog plemenitaškog statusa i imena.

Na Paliću

Tačno pre jednog veka, subotički građevinski preduzimač Ištvan Kladek, prijavio je svog radnika  Antala Podmaniczkog osiguravajućem zavodu imenom prezimenom i nadimkom – Baron.

To je bilo dovoljno da se subotička baronerija i plemenitaši uvrede i pošalju otvoreno pismo zidarskom pomoćniku, koje je objavio list „Nap“.

Po dobrom običaju, zidar Antal je dobio priliku da na njega odgovori:

„Ne znam ko me je titulisao baronom, niti ko me je stavio u novine, međutim znam sigurno da sam od glave do pete  Podmaniczky, i da su i svi moji preci to bili.

Informisan sam da potičem od grane od koje potiču i baroni Podmaniczky. Naravno da i moja deca nose ovo prezime. Do sada nikada nisam upotrebljavao titulu barona a u sadašnjoj situaciji nemam za to ni potrebe. Radim kod građevinskog preduzimača i tu se neko dosetio da imam isto prezime kao i baroni, te me od tada ovde tako i zovu – Baron Podmaniczky.

Sigurno da je za mene zidarski poziv važniji od titule jer bez baronskih titula se može živeti a da nas zidara nema svi bi stanovali na dudovima kao kokoške.

A mog rođaka koji me je nazvao plagijatorom imena, molim da izvidi, ne žaleći malo para, da li sam zaista ili nisam baš iz loze barona Pomaniczkog. Možda mi se može dogoditi da ostavim svoju zidarsku kašiku.“

 

S poštovanjem

Antal Pomaniczky (19. oktobar 1912.)

 

 

Subotičani pre jednog veka



KOMENTARI

  1. Gdin Cinik kaže:

    Antal objasnio!

OSTAVITE KOMENTAR