Jedno jezero, po površini veće od Krvavog, u koje bi se ulivala rečica, služilo bi za navodnjavanje 3.000 hektara oranica, koje ne bi morale da se đubre jer bi voda u sebi već sadržala veštačka đubriva! Nakon toga bi bilo formirano još jedno, veće jezero, kod Naumovićeva.
Godine 1989. ovaj plan trebao je da pejzažu subotičkog atara doda novu vodenu površinu, a što je još zanimljivije, bilo bi to jezero tečnog “veštaka”, za koje su se tada zagrejali poljoprivredni proizvođači. Za drugu fazu radova ostavljeno je novo jezero Naumovićevo, koje bi imalo čistu vodu i površinu 64 hektara (1 hektar = 2 fudbalska terena). Dakle, dva nova jezera!
Kao i kod mnogih velikih ideja, i do ove je došlo slučajno. Nakon jedne ekološke katastrofe.
Riba čikov (Misgurnus fossilis)
Prilikom probnog rada “Azotare” krajem 1986. godine došlo je do potpunog pomora ribe u maloj reci Čik, koja protiče pored hemijskog giganta u nastajanju. Iako je sanitarna voda iz “Azotare” bila biološki prečišćena, to nije uspelo da spreči određene hemikalije da se probiju i zatruju tekuću vodu. Jasno je bilo da će nešto morati da se preduzme kako se Čik ne bi pretvorio u kanal za otpadne vode.
Od Čikerije do Tise
Iako mali po svojoj širini, Čik ima status reke i ucrtan je na kartama, od svog izvora u selu Čikerija, pa do ušća u Tisu. Na svom putu, njegova voda protiče pored zapadne strane grada Subotice, prolazi kroz Višnjevac, Čantavir i dalje prema crnomorskom slivu. Danas na svom toku ima ritove, ribnjake, ostrvo u Dušanovu, a u novije vreme formirano je još jedno ostrvo, uređeno za odmor i rekreaciju (između Višnjevca i Čantavira).
Kada je 80-ih pored nje izgrađena “Azotara”, to nije bilo prvi put da je rečici Čik zapretilo zagađenje. Naime, početkom šezdesetih godina, tečnosti subotičke kanalizacije preusmerene su u korito Čika. Ustvari, napravljen je kanal, cevi, pumpna stanica i ostala potrebna oprema, međutim, kanalizacija nikad nije potekla (vidi: Otpadne vode Subotice)
Pumpna stanica u Aleksandrovu, početkom šezdesetih
Godine 1989. investitor “Azotara” razradila je ideju o preuređenju dela pomenute napuštene infrastrukture i formiranju veštačkog jezera. Po rečima inženjera Imrea Kerna, tadašnjeg potpredsednika poslovodnog odbora “Azotare”, bilo je potrebno pregraditi rečicu Čik i tako stvoriti akumulaciju koju će, osim vode iz reke, napajati i kontrolisane otpadne vode bogate korisnim materijama (kalcijumom, magnezijumom i azotom). Dodaci vodi će biti dozirani u željenoj koncentraciji. Tako bi se na 45 hektara prostiralo 248 kubika “tečnog veštačkog đubriva” za oranice subotičkog atara.
Drugo jezero – Naumovićevo, akumuliralo bi samo čistu vodu iz gornjeg toka Čika.
Da li bi to značilo da bi reka u donjem toku presušila i nestala?
Projekat na kome su radili stručnjaci Građevinskog fakulteta, Instituta “Zorka” i DTD-a, predvideli su da tok Čika posle brane ne ostane suv, već da se na tom mestu korito poveže sa kanalom Palić – Tisa. Možda to ne bi bila izvorna rečica Čik, ali bi nizvodno ipak tekla voda, obezbeđena iz Tise i reke Krivaje, kanalom Orom – Čik – Krivaja, koji bi bio ogranak kanala Palić – Tisa.
Palićko jezero, krajem šezdesetih
Druga strana priče
Odluka je doneta a da nije uvaženo mišljenje ekologa koji su upozoravali na posledice po ekosistem. Tvrdili su da bi hemijske materije morale da se čuvaju u betonskim bazenima, a ne u jezeru iz koga bi stigle u podzemne vode i bunare. Kuda će otići nagomilane otpadne vode pomešane sa oborinama u doba godine kada se njive ne navodnjavaju?
Osamdesete su se bližile kraju, kada se osim ovog, Subotica nalazila pred početkom još dva velika poduhvata važna za grad. Sve je bilo spremno za izgradnju nove teretne stanice koju bi gradili naša i mađarska železnica, blizu granice. Osim toga, otkupljeno je zemljište kuda će proći trasa autoputa do Subotice i dalje prema Mađarskoj.
Autoput se kasnije nekako i probio do nas, ali teretna stanica i dva čudna jezera na toku reke Čik više se nisu pominjali. Nestankom hemijske industrije iz grada izgubljena su radna mesta i dohodak, međutim, ako u svakom zlu ima i nešto dobro… Čik je još jednom preživeo.
Lansky
Sva sreca da ta ideja nije zazivela. 80-e su bile pune takvih „genijalnih“ ideja, a jedna je i ostvarena. U pitanju je kanal Tisa-Palic koji je napravljen uprkos zelji Suboticana da to bude Dunav-Palic. Ni tada se mi nista nismo pitali sta i kako ce se raditi kod nas. Uzgred, bas juce poslepodne sam malo pecao na pomenutom novom ostrvu pre Cantavira. Pecao sam tamo nekoliko puta ove godine. Ambijent je lep, uredno je, a riblji fond bi mogao biti bolji, ali je sasvim OK s obzirom da je sve manje-vise prepusteno savesti pecarosa (a to je dosta nepouzdana metoda zastite ribljeg fonda).
Taj kanal Tisa -Palić je bio veliki promašaj koji je u startu zataškan .Naime kao mladi inžinjer obišao sam taj teren zbog gradnje današnjeg autoputa i video da je kanal suv jer zemlja je ,popila, svu vodu iz kanala.Kasnije su kanal obložili nekom folijom ali stanje se nije poboljšao.Toliko o građevinskim umećima …
Ne bih rekao da je kanal Tisa -Palic promašaj.Jeste da su ga gradili neki čudni „stručnjaci „ali i u ono vreme se nije baš vodilo računa mnogo o ceni, a pogotovu o kvalitetu radova , isto kao I sad .Tako je to kad su tuđe pare u pitanju a na prvom mestu je privatni interes. Evo recimo da je nekome u opštini palo na pamet i da je zabranio bilo kakvo kopanje peska po okolini Subotice , da je lepo sav pesak kopan tamo gde je i pre tj. na Majdanu na Kelebiji (a samo za prugu je ukradeno milione kubika peska), imali bi veličinu Palickog jezera (otprilike) a dubinu toliku da bi opet verovatno podzemne vode nadošle.A opština bi uzela i lepe pare.U suštini , obrni -okreni sve se vrti oko kvaliteta onih na vlast.
Pročitao naslov i prvo što mi je pao na pamet:
Jaaaaaoooo ovi Pastori opet izmislili neku glupost!
Ali sreća naša nije tako.
A narod po Tavankutu i Čikeriji nema vode za piće. Kopove peska niko ne da neće, verovatno i nesme kontrolisati.
Kanal Dunav-Palic bi resio i problem opadanja nivoa podzemnih voda jer bi se punjenjem akumulacija obezbedila voda za navodnjavanje, pa bi se za tu namenu manje koristila bunarska. Poprilican je broj akumulacija koje bi se mogle puniti vodom iz tog kanala: Conoplja, Skenderevo-Misicevo, Krivaja, Zobnatica, Sveticevo i mozda bi se mogle napraviti i neke nove. Takodje, korito recice Cik je manje-vise suvo uzvodno od Visnjevca, a tek tu postoje uslovi za nove akumulacije. Mogli bismo imati vode napretek, a postajemo pustinja.
I sta kazete opet Kernove ruke u propaloj investiji?? Hmmmm bas me cudi!! On bi i srafciger pokvario!
@ Trovach
Da li si pecao i na ostrvu kod Dusanova? Ima li riba?
@ Arc2
Koliko sam imao prilike da vidim vec 3 godine je kanal Tisa Palic pun vode, ne znam sta si ti gledao!
@Anonimni…Davno sam pecao pored tog ostrva. Bilo nas je cetvorica i samo meni je doslo nekoliko lepih babuski (jedino sam ja pecao match tehnikom i to pravilno), ali to je bilo pre par godina. Na nasim vodama se stanje menja preko noci ako dodju ribokradice (citaj: klasicni lopovi).