Na portalu BURO, koji za sebe kaže da u svom prepoznatljivom stilu prenosi urbane gradske priče, Igor Klimenkov iz Sankt Peterburga izneo je svoje utiske o Subotici, gde boravi poslednjih par godina. Nije on jedini koji je “severnu Veneciju” zamenio za naš grad.
Prenosimo deo teksta u kome on obrazlaže svoj izbor i šta je to što mu se ovde dopada. Subotičani vrlo dobro znaju gde žive i šta je to što ne valja, stoga blagotvorno zvuči glas nekoga ko to ne primećuje, već stvari gleda iz jednog, nama nedostupnog ugla.
Foto: Buro247.rs
Igor: „Neću pričati istoriju grada ili nabrajati popularna mesta – to lako možete pronaći na Vikipediji. Ja delim svoja osećanja i zapažanja.“
Nisam imao prevelika ili premala očekivanja od grada, pa je možda zato moj utisak bio objektivniji. Pre selidbe, o Srbiji sam znao vrlo malo — malo istorije, gde se nalazi na mapi i nekoliko reči srpskog jezika koje sam naučio u aplikaciji pre puta.
O Subotici sam znao još manje: mali grad čije sam fotografije video u Vikipediji. Jedina orijentacija bio mi je poznanik koji je živeo ovde i često pričao koliko mu je prijatno u gradu.
Kada sam sleteo u Beograd, proveo sam tamo svega oko 5–6 sati. Glavni grad, buka, saobraćaj, ljudi — delovalo je poznato, slično gradovima u Rusiji, a istovremeno strano. Već posle nekoliko sati uzeo sam autobus za Suboticu.
Prvi dani su bili kišoviti, ali uprkos oblačnom vremenu, grad nije delovao tmurno. Odmah su me oduševile njegove prijatne ulice – puno zelenila i drveća i uredne zgrade stvarale su gotovo magičnu atmosferu.
Foto: Buro247.rs
Prijatno me iznenadilo i kako mali grad pruža mnogo mogućnosti – nisam očekivao da će biti toliko sadržaja. Ne radi se samo o velikim prodavnicama, već i o brojnim kafićima, restoranima i barovima, mnogi od njih autentični i posebni. I pored svoje veličine, Subotica se oseća živom i modernom. Tokom prve godine otvorilo se nekoliko novih mesta i projekata koji su prijatno iznenadili svojim kvalitetom i originalnošću.
Svakim danom i nedeljom primećivao sam koliko pažnje grad posvećuje detaljima, čak i van centra: dobro izgrađene biciklističke staze, zelenilo, istorijske zgrade koje nisu oštećene nekvalitetnom rekonstrukcijom, uredne fasade i dvojezične oznake. Sve ove sitnice stvaraju osećaj brige i topline.
Foto: Buro247.rs
Izgled grada, njegove ulice i arhitektura stvaraju osećaj harmonije. Različite epohe i stilovi ovde se prepliću: istorijske dominantne zgrade, kvartovi modernizma, uređeni trgovi i zeleni koridori povezani biciklističkim stazama formiraju skladan i udoban gradski ambijent.
Posebno su mi zapali za oko fasade i vitraži: prikazani su životinje, insekti, porodični grbovi – detalji koji su nekada odražavali delatnost prethodnih vlasnika. Poseban utisak ostavlja Gradska kuća, gde su svi ovi elementi objedinjeni.
Arhitektura grada nije sterilna ili uniformna — upravo raznolikost čini grad živim. Pažljivo kombinovanje stilova, zelenih zona i detalja stvara osećaj da o gradu brinu i njegovi stanovnici, i gosti. Dok šetam ulicama, stalno otkrivam nove male detalje koji čine Suboticu posebnom.
Na mojim očima mnoge zgrade, njihovi fasadi, izlozi i ulazne grupe su se preoblikovali zahvaljujući projektu suboticaisnotdead, koji se bavi obnovom objekata uz poštovanje istorijskog i kulturnog konteksta — od ulaza i vrata do reklama.
Za godinu dana života u Subotici nisam stekao osećaj „zamrznutog“ grada. Sećam se da leti gotovo nijedna nedelja nije prolazila bez događaja – od malih izložbi i koncerata do noćnih bazara koji okupljaju stotine ljudi. Naravno, to ne znači da u gradu nema mirnih i običnih dana.
„Radio sam na daljinu i nekoliko puta nedeljno išao samo da prošetám ulicama grada, čak i onim manje prometnim. Taj osećaj mira i urednosti, iako nije savršen, pamtim i danas.“
Ceo tekst na: BURO
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Igore, hvala na tekstu i toj „naivnoj“ sreći što si baš u Subotici — nama rođenima ovde ta ista slika često promakne, jer smo godinama trenirani da prvo vidimo rupe, propuštene šanse i ono „ne može“ pre nego zelenilo, fasade i sitne detalje koje ti primećuješ.
Ipak, bojim se da ćeš vremenom osetiti i onu drugu stranu: neke naše kulturne obrasce (apatiju, naviku da se rugamo svemu dobrom, komfor „tako je kako je“) koji koče da se prosperitet i lepota nasleđeni još iz inercije 19. veka stvarno pretvore u savremeni zamah.
Subotica je, čini mi se, na ivici promene — ili će se probuditi, ili će se još više ugasiti.
Ali baš zato se nadam da ti i drugi „novi“ sugrađani možete da pogurate bar deo razmišljanja na lepšu stranu: da nam budete podsetnik da grad nije „depresivan“ po definiciji, nego onakav kakvim ga zajedno pravimo.
Спасибо — и добро пожаловать к нам!