Aleksandar Vučić je 4. septembra u Subotici ponovo najavio rekonstrukciju Opšte bolnice. Prema poslednjoj najavi, prva faza vredna je gotovo 60 miliona evra, celokupna investicija sa opremom mogla bi dostići oko 90 miliona, a radovi bi počeli u drugoj polovini 2027. godine.
Građani su tako dobili novu cenu i novi rok za projekat koji se kroz više izbornih ciklusa vraća na početak. Subotica je, čekajući bolnicu kao Godoa, dočekala politički Dan mrmota.
Hronologija pokazuje obrazac upravljanja. Krajem 2018. godine rekonstrukcija je procenjena na oko 20 miliona evra, uz početak radova sredinom 2019. U februaru 2020. najavljena je transformacija bolnice tokom iste godine, takođe za oko 20 miliona evra. Vučić je u oktobru 2021. govorio o ulaganju od 40 miliona evra, dok je Igor Mirović očekivao početak radova „za nekoliko meseci“. Grad je 2022. izdvojio dodatnih 50 miliona dinara za dopunu projektno-tehničke dokumentacije.
Procena je 2024. prešla 80 miliona evra, a gradonačelnik Stevan Bakić priznao je da je Subotica „ispustila momenat kada je bila na redu“. Tokom 2025. prva faza procenjivana je na 6,6 milijardi dinara i vezivana za priliv novca u republički budžet. Sada početak ponovo putuje u narednu godinu.
Inflacija, rast cena građevinskog materijala, složenije instalacije i savremenija medicinska oprema objašnjavaju deo povećanja vrednosti sa 20 na približno 90 miliona evra. Institucionalno kašnjenje objašnjava političku odgovornost. Nepotpuna dokumentacija, promena procena i pomeranje rokova smestili su projekat u period znatno viših cena. Građani zato plaćaju i samu rekonstrukciju i cenu višegodišnjeg odugovlačenja.
Savremena bolnica zahteva mnogo više od obnovljenih zidova i kupljenih aparata. Opšta bolnica je 2024. imala 1.240 zaposlenih, gotovo 29.000 hospitalizacija, 8.109 operacija i više od 205.000 pregleda u specijalističkoj poliklinici. Rukovodstvo je 2025. govorilo o manjku specijalista i odlasku visoko i srednje stručnog kadra u inostranstvo. Javnost zato zaslužuje kadrovski plan po specijalnostima, broj potrebnih timova, program specijalizacija, mere zadržavanja zaposlenih i organizaciju rada tokom fazne rekonstrukcije. Ljudi leče ljude, dok im zgrade i aparati stvaraju uslove za rad.
Rekonstrukcija bolnice pojavljuje se i u koalicionim sporazumima SNS-a i SVM-a iz 2022. i 2024. godine. Sporazum iz 2020. među prioritete je uvrstio put Subotica–Senta, dok sporazum iz 2024. obuhvata kružni tok kod Majšanskog mosta i obnovu puta Orom–Bikovo. Ovi dokumenti predstavljaju političku obavezu prema biračima, posebno prema mađarskoj zajednici čijim glasovima SVM opravdava svoje učešće u vlasti. SNS od SVM-a dobija stabilnu institucionalnu podršku, dok ključni dogovoreni projekti putuju iz mandata u mandat. Takav bilans predstavlja političko potcenjivanje mađarske zajednice: njena podrška ima trenutnu vrednost, a njeni razvojni projekti čekaju naredni rok.
Subotica dobija lokalne projekte tek kada ih preuzmu republička preduzeća ili kada ih predsednik ponovo izgovori tokom posete. Takav sistem pretvara Gradsku kuću u čekaonicu za odluke iz Beograda, a gradsku upravu u posrednika između građana i partijske vertikale. SNS upravlja Republikom, Pokrajinom i Gradom, pa svako pomeranje rokova pripada istoj političkoj odgovornosti. SVM istovremeno duguje svojim biračima javnu tabelu izvršenja koalicionog sporazuma, sa nosiocima, rokovima, izvorima novca i stvarnim statusom svakog projekta.
Subotica je osam godina čekala Godoa, a SNS joj je svakim novim rokom priredio još jedan Dan mrmota.
dr Nikola Ilanković
