Na južnom obodu Subotice izgrađen je nadvožnjak preko nove pruge Beograd–Subotica. Preko jednog od najskupljih infrastrukturnih projekata u Srbiji danas vodi ulica Aleksandrovi salaši — zemljani put koji nema kapacitet ozbiljne gradske saobraćajnice. Ta slika dobro opisuje subotički urbanizam: pojedinačni delovi postoje, ali ih niko nije povezao u sistem.
Nadvožnjak preko pruge Beograd-Subotica kod Senćanskog puta
Između Peščare, industrijske zone u Malom Bajmoku, Prozivke, Aleksandrova, Senćanskog puta i Palića već se može prepoznati koridor budućeg unutrašnjeg saobraćajnog prstena. Prema preliminarnoj proceni zasnovanoj na predloženoj trasi, oko 80 odsto tog koridora prati postojeće ulice ili zemljane puteve. To znači da grad ne mora da počinje od praznog lista. Potrebno je da postojeće pravce proširi, poveže i opremi biciklističkim stazama.
Ovaj koridor mogao bi da se razvija kao unutrašnja magistralna tangenta — UMT, odnosno kao jugozapadni sektor budućeg unutrašnjeg prstena. Njegov značaj prevazilazi pitanje još jednog puta. On bi omogućio da se između velikih naselja i industrijske zone putuje poprečno, bez stalnog vraćanja na centralne gradske pravce. Subotica bi tako prvi put dobila saobraćajnicu koja povezuje periferne delove grada kao delove iste urbane celine.
Trasa koja već postoji u delovima
Predložena trasa jugozapadnog dela unutrašnjeg magistralnog prstena
Od Peščare bi trasa krenula ulicom Josipa Kolumba, koja treba da dobije kolovoz širine oko šest metara i biciklističku stazu. Nastavila bi se ulicom Grožđa, gde već postoje povoljniji prostorni uslovi. Potreba za jačanjem ovog pravca ranije je prepoznata i u programu Mesne zajednice Peščara, u kojem je predloženo uvođenje autobuske linije ulicama Josipa Kolumba i Grožđa. Koridor je, dakle, već posmatran kao moguća gradska veza, ali nikada nije razvijen do svoje pune funkcije.
Trasa zatim dolazi do najkritičnije tačke: susreta ulice Grožđa, Bajskog puta, somborske pruge i ulice Frana Supila. Današnje rešenje je nepregledno, nepovezano i nedostojno mesta na kojem se susreću železnički, lokalni i tranzitni saobraćaj. Ulica Frana Supila praktično se prekida pred prugom, dok Bajski put i ulica Grožđa preuzimaju saobraćaj bez jasno oblikovanog čvorišta.
Kritično čvorište ulice Grožđa, Bajskog puta, somborske pruge i ulice Frana Supila
Kratkoročno rešenje treba da poveže ulicu Frana Supila sa raskrsnicom Grožđa i Bajskog puta, u zoni postojećeg železničkog prelaza, uz punu primenu uslova železničke bezbednosti. Trajno rešenje zahteva denivelaciono rešenje koje bi povezalo tri ulična pravca i razdvojili drumski od železničkog saobraćaja. U martu 2024. objavljeno je da se pruga Subotica–Sombor–Bogojevo–Sajlovo–Novi Sad nalazi u fazi projektovanja, ali dostupne informacije ne pokazuju da je ovo gradsko čvorište obuhvaćeno projektom. Grad zato sada mora da rezerviše koridor i zahteva denivelaciju, dok se o pruzi još odlučuje.
Trenutno stanje čvorišta – pogled iz vazduha
Prva varijanta rešenja bi podrazumevala pružni vijadukt i turbo kružni tok na ukrštanju Bajskog puta sa obilaznicom. Ovo rešenje je najskuplja opcija.
Idejno rešenje ukrštanja saobraćajnog čvora sa pružnim vijaduktom i turbo kružnim tokom
Druga varijanta rešenja bi podrazumevala dva turbo kružna toka i podvožnjak između njih. Ovo rešenje zavisi od nivoa podzemih voda.
Idejno rešenje ukrštanja saobraćajnog čvora sa podvožnjakom i dva turbo kružna toka
Treća varijanta rešenja bi podrazumevala turbo kružni tok iznad pruge koja ostaje u nivou zemlje. Ovo rešenje nalazi se cenovno između prethodna dva.
Idejno rešenje ukrštanja saobraćajnog čvora sa turbo kružnim tokom iznad pruge
Od tog čvorišta trasa bi se nastavila ulicom Frana Supila, a zatim novom deonicom do Batinske ulice. Od ugla Batinske i Mačvanske potrebno je izgraditi ulicu po koridoru današnjeg zemljanog puta i povezati je sa Pačirskim putem. Sledeći krak bi preko ulica Petra Horvackog, Josipa Šokčića i Aksentija Marodića stigao do Aleksandrovih salaša. Odatle bi preko već izgrađenog nadvožnjaka i novog kolovoza izašao na Senćanski put, čime bi se otvorio pravac prema Paliću.
Prva faza: Prozivka mora dobiti vezu sa industrijskom zonom
Prva faza treba da obuhvati produžetak Pačirskog puta i njegovo spajanje sa produžetkom Batinske ulice. Ova relativno kratka veza rešila bi jedan od najvećih nedostataka jugozapadne mreže: Prozivka bi dobila direktniji pristup industrijskoj zoni u Malom Bajmoku. Veliki broj svakodnevnih kretanja više ne bi morao da se preliva na postojeće opterećene pravce, a nova biciklistička staza omogućila bi bezbedniji odlazak na posao bez automobila. Prva deonica bi odmah imala samostalnu upotrebnu vrednost, čak i pre završetka celog prstena.
Završetak Pačirskog puta
Istovremeno se mora rešavati čvorište Grožđa–Bajski put–somborska pruga–Frana Supila. Iako se ono nalazi na delu koridora koji bi u celini bio rekonstruisan kasnije, njegovo sadašnje stanje zahteva prioritet. Kratkoročna intervencija treba da uvede red i funkcionalnu vezu, dok denivelaciono rešenje mora odmah ući u plansku dokumentaciju. Rekonstrukcija pruge ne sme da zatekne Suboticu bez definisanog rešenja, jer bi grad tada još jednom dobio veliki državni projekat bez zaokružene lokalne koristi.
Druga faza: Aleksandrovo između Malog Bajmoka i Palića
Druga faza vodila bi od Pačirskog puta preko ulica Petra Horvackog, Josipa Šokčića i Aksentija Marodića, a zatim ulicom Aleksandrovi salaši do Senćanskog puta. Njenom izgradnjom Aleksandrovo bi bilo povezano sa industrijskom zonom na zapadu i pravcem prema Paliću na istoku. Naselje koje danas zavisi od nekoliko radijalnih ulica dobilo bi poprečnu vezu i potpuno nov položaj u gradskoj saobraćajnoj mreži.
Završetak ulice Aleksandrovih salaša
Najveća prednost ove faze već je izgrađena: nadvožnjak preko pruge Beograd–Subotica. Njegova vrednost ostaje ograničena sve dok se sa obe strane nastavlja putevima koji nemaju odgovarajući kolovoz, osvetljenje, odvodnjavanje i biciklističku stazu. Dokumenti Mesne zajednice Aleksandrovo pokazuju da je koridor Aleksandrovih salaša ranije tretiran kao atarski put prema Bunariću, dok gradski podaci ukazuju na različit status parcela duž trase. Zato projektovanje mora da započne geodetskim snimanjem, utvrđivanjem regulacije i rešavanjem imovinskih odnosa.
Treća faza: Peščara dobija put do Malog Bajmoka
Treća faza povezala bi Peščaru sa industrijskom zonom preko ulica Josipa Kolumba, Grožđa Frana Supila i Batinske. Na ovom potezu već postoji najveći deo ulične trase, pa su glavni poslovi proširenje kolovoza, uređenje raskrsnica i izgradnja neprekidne biciklističke staze. Prethodno rešeno čvorište kod Bajskog puta omogućilo bi da ove ulice konačno funkcionišu kao jedan pravac. Bez tog spoja, svaka pojedinačna rekonstrukcija završavala bi se pred istom prugom i istim problemom.
Ugao ulica Josipa Kolumba i Grožđa
Ovakav redosled faza prati stvarne potrebe grada. Prva faza povezuje Prozivku sa industrijskom zonom, druga uključuje Aleksandrovo u pravac između Malog Bajmoka i Palića, a treća dovodi Peščaru u isti sistem. Svaka deonica donosi konkretnu korist od dana otvaranja, dok zajedno postepeno formiraju unutrašnji prsten. To je racionalniji pristup od čekanja jednog velikog projekta za koji godinama nema ni dokumentacije ni novca.
Grad ima planove, ali još nema celinu
Predloženi koridor prolazi kroz zone Peščare, Malog Bajmoka i Aleksandrova, koje su obuhvaćene različitim planovima generalne regulacije. Pojedini delovi trase prepoznaju se u gradskim i lokalnim dokumentima, ali jedinstven projekat unutrašnjeg prstena ne postoji. Upravo tu se nalazi politički problem: Subotica ima planove za delove grada, ali joj nedostaje plan kretanja između tih delova.
Generalni urbanistički plan Subotica–Palić do 2030. godine predviđa da značajnije gradske saobraćajnice imaju dve ili četiri trake, pešačke površine i biciklističke staze. Gradska Strategija lokalnog održivog razvoja postavila je cilj povezivanja radnih i poslovnih zona sa glavnim koridorima, rasterećenja centra i povećanja udela pešačenja i vožnje bicikla. Unutrašnji prsten ne traži novu deklaraciju. On traži da se već zapisani ciljevi pretvore u ulicu.
Kolovoz širine oko šest metara predstavlja polaznu osnovu, dok konačni profil svake deonice mora da odredi saobraćajna studija. Pored dve trake, koridor mora da obezbedi odvojenu biciklističku stazu, trotoare, rasvetu, odvodnjavanje, zelenilo i bezbedne raskrsnice. Biciklistička staza koja se prekida pred prugom ili na kraju ulice nema mrežnu vrednost. Njena svrha nastaje tek kada stanovnik Peščare, Prozivke ili Aleksandrova može bezbedno da stigne do Malog Bajmoka i nastavi prema drugom delu grada.
Nadvožnjak koji vodi u zemljani put više je od neobične slike sa periferije. On pokazuje koliko vredi infrastruktura bez lokalne strategije koja će joj dati funkciju. Subotica već ima ulice, putne koridore i veći deo prostora potrebnog za jugozapadni prsten. Od gradske vlasti se sada očekuje ono što godinama izostaje: da te delove poveže i od njih napravi grad.
dr Nikola Ilanković
