U nedelju, u 11.52, ispred Železničke stanice u Novom Sadu počelo je šesnaest minuta tišine. Svakog minuta pušten je po jedan balon u obliku srca sa imenom osobe kojoj je taj minut bio posvećen. Uz ogradu stanice građani su ostavljali cveće i plišane igračke. Posle tišine hor je otpevao „Cveta trešnja u planini“, a na kraju pomena položeni su venci.
Ispred Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2026, na drugu godišnjicu pada nadstrešnice (FOTO: Svetlana Paramentić / BBC)
U padu nadstrešnice živote su izgubili: Sara Firić, Valentina Firić, Đorđe Firić, Milica Adamović, Nemanja Komar, Anđela Ruman, Miloš Milosavljević, Stefan Hrka, Sanja Ćirić Arbutina, Vasko Sazdovski, Goranka Raca, Vukašin Raković, Mileva Karanović, Đuro Švonja, Anja Radonjić i Vukašin Crnčević.
Komemorativni skup iz drona (FOTO: n1info.rs)
Prvog novembra 2024. bio je petak. U 11.52 pala je betonska nadstrešnica na ulazu u stanicu. Tog dana poginulo je četrnaestoro ljudi, a troje teško povređenih prevezeno je u bolnicu. Dve nedelje kasnije, kada su građani prvi put zastali na ulicama u vreme pada nadstrešnice, tišina je trajala četrnaest minuta. Posle smrti dvadesetčetvorogodišnje Anje Radonjić, 17. novembra, stajalo se minut duže. Devetnaestogodišnji Vukašin Crnčević podlegao je povredama 21. marta 2025. Pred Ekonomsku školu „Svetozar Miletić“, koju je pohađao, ljudi su donosili cveće i palili sveće. Od tog dana stoji se šesnaest minuta.
Uz žalost je od prvog dana stajalo pitanje: kako je nadstrešnica obnovljene stanice mogla da padne? Dok su studenti Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra u Beogradu odavali poštu poginulima, fizički su napadnuti. Studenti su potom blokirali fakultet, a njihovi profesori jednoglasno su podržali njihove zahteve. Blokade su se proširile na druge fakultete. Jedan od prvih zahteva bio je da se objavi celokupna dokumentacija o rekonstrukciji stanice. Iz nje je trebalo utvrditi ko je projektovao, ko je nadzirao radove i ko je svojim potpisom preuzeo odgovornost za bezbednost ljudi.
U Subotici su 22. januara 2025. ispred Politehničke škole zajedno stajali učenici, nastavnici, studenti i građani. Pridružili su im se i profesori Gimnazije. Krajem istog meseca studenti iz Beograda krenuli su peške u Novi Sad. Meštani su ih duž puta dočekivali hranom, a posle više od osamdeset pređenih kilometara studenti su pred stanicom položili cveće. Usledili su skupovi na novosadskim mostovima, u Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Među uspomenama na te dane posebno mesto imaju ljudi koji su otvorili vrata svog doma da bi neko mogao da prenoći i ujutru nastavi put.
Foto: Igor Šefčić
U maju 2025. studenti su zatražili vanredne parlamentarne izbore. Na izborima 25. oktobra 2026. njihova lista je pobedila. Nedelju dana kasnije, za drugu godišnjicu pada nadstrešnice, zamolili su građane da zastave, bedževe i transparente ostave kod kuće. Na čelu kolona koje su krenule prema stanici nošeni su venci sa imenima poginulih. Taj dan pripadao je stradalima i njihovim porodicama.
Dve godine kasnije, porodice još čekaju početak suđenja. U novosadskom predmetu potvrđena je optužnica protiv trinaestoro ljudi. Viši sud je 30. oktobra saopštio da zakazivanje pripremnog ročišta čeka odluku Vrhovnog suda o zahtevima odbrane za zaštitu zakonitosti. Porodice imaju pravo na jasan odgovor o tome šta se dogodilo i ko za to odgovara. Našu trajnu podršku zaslužuje i osoba koja je preživela pad nadstrešnice sa teškim povredama.
Posle pomena ljudi su otišli kućama. Za porodice stradalih gubitak traje i danas, kada je godišnjica prošla i počeo običan radni dan. Na njih treba misliti i onda kada se, daleko od javnosti, pregleda projekat, kontrolišu radovi ili potpisuje odluka da se stanica otvori za putnike. Iza svakog takvog potpisa stoji obećanje čoveku koji je pošao na voz da može bezbedno da stigne tamo gde ga neko čeka.
dr Nikola Ilanković
