Ilanković: Radnicima „8. marta“ duguju plate. Vlast im duguje odgovore.

Petog oktobra ministarka rada Milica Đurđević Stamenkovski na Paliću govorila je o istorijski niskoj nezaposlenosti. Istog dana radnici subotičke fabrike „8. mart“ razgovarali su sa stečajnom upravnicom, sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje o posledicama gubitka posla. Prema sindikatu, više od 150 zaposlenih ostalo je bez zaposlenja i plata za avgust i septembar. Njihov slučaj izostavljen je iz saopštenja Ministarstva. Nekoliko kilometara delilo je predstavljanje državnog uspeha od ljudi koji pokušavaju da naplate svoj rad.

Država je ovu fabriku predstavljala kao razvojni uspeh još 2013, kada je ministar Mlađan Dinkić potpisao ugovor o podsticajima. Odobreno je 710.000 evra za 142 nova radna mesta. Danas Ministarstvo privrede duguje javni bilans: koliko je novca isplaćeno, kakve su obaveze ugovorene i šta je kontrolom utvrđeno. Politička odgovornost za javno ulaganje obuhvata i objašnjenje njegovih dugoročnih rezultata.

Fabrika 8. mart (FOTO: Streetview)

Nemačka United Brands Group objavila je 9. januara 2026. da je završila prodaju fabrike, koju je preuzeo direktor Darko Bjelić. Grupa je odluku obrazložila usmeravanjem na dizajn, razvoj, marketing i distribuciju, uz obećanje nastavka postojećih narudžbina iz Subotice. Prvog oktobra otvoren je stečaj. Taj razmak od nepunih devet meseci zahteva objašnjenje oba vlasnika: kakvi su poslovi ugovoreni prilikom prodaje, koliko je narudžbina realizovano i šta se dogodilo sa naplatom proizvodnje.

Upravo tu se vidi ranjivost ekonomskog modela oslonjenog na subvencionisanje stranih investitora. Država podstiče proizvodnju čija budućnost zavisi od poslovnih odluka međunarodnih grupa, dok radnici i gradovi snose neposredne posledice povlačenja ili promene vlasnika. Zatvaranja Benetona u Nišu i Džinsija u Leskovcu pokazuju širi problem. SNS duguje odgovor kakvu je industrijsku otpornost izgradio godinama promovišući takav model. Njegova vrednost meri se i sposobnošću privrede da sačuva znanje, proizvodnju i zaposlenost kada pojedinačni investitor ode.

Prema sindikatu, zaposleni „8. marta“ tokom leta radili su i prekovremeno, a u septembru očekivali preseljenje proizvodnje u Novi Kneževac i nastavak rada. Sud je već 18. septembra pokrenuo prethodni stečajni postupak. Preduzeće je potom prijavilo 245,3 miliona dinara obaveza, dok je njegov punomoćnik naveo dug prema zaposlenima veći od 25 miliona. Uprava mora da objasni šta je tada znala i šta je saopštavala radnicima. Navodi sindikata o prodaji proizvodnog prostora dodatno zahtevaju proveru ugovora, cene i toka novca.

Poslodavac odgovara za dugovane zarade, a država za primenu zakona i zaštitu zaposlenih. Sindikat priprema prijave potraživanja, NSZ je uključen, a prema sindikalnim izveštajima pokrenut je i inspekcijski nadzor. Ministarstvo rada sada treba da objavi datume postupanja, nalaze i naložene mere. Ministarkina statistika mora dobiti proverljiv nastavak: koliko radnika je ostvarilo prava, koliko potraživanja je naplaćeno i ko je odgovarao za utvrđene nepravilnosti.

Grad u narednih 30 dana treba da organizuje zajednički program sa NSZ-om, sindikatom i poslodavcima: pomoć pri ostvarivanju prava, materijalnu podršku ugroženim domaćinstvima i konkretne ponude zaposlenja, uz mesečno objavljivanje rezultata. Na državnom nivou potreban je javni pregled subvencija i njihovih učinaka, uz snažniju podršku domaćim preduzećima, tehnološkom razvoju i stručnom kadru. Javno ulaganje treba da povećava sposobnost lokalne privrede da opstane i kroz promene vlasnika i tržišta.

Pred izbore SNS i njegovi partneri traže novi mandat pozivajući se na ekonomsku sigurnost. Radnici „8. marta“ imaju sasvim precizan obračun te sigurnosti: dve neisplaćene plate i izgubljeno radno mesto. Vlast koja prisvaja zasluge za svaku investiciju duguje jednako javan račun kada radnici ostanu pred zatvorenom kapijom. Vlast koja traži još jedan mandat mora da pokaže koliko vredi njeno obećanje sigurnosti kada se fabrička kapija zatvori.

dr Nikola Ilanković