Vrhovni kasacioni sud u Beogradu poništio je rešenje Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije kojim je zbog navodne ranije utvrđene zloupotrebe dominantanog položaja na tržištu otkupa sirovog mleka kompanijama “Imlek” i “Mlekare Subotica” od strane Komisije bilo naloženo da plate novčanu kaznu.
Na taj način mlekarama će biti vraćeno tri miliona evra, uplaćenih na ime novčane kazne, uvećanih za iznos kamate.
Uzimajući u obzir pravne argumente kojima se, između ostalog, osporava zakonitost prvobitne presude Upravnog suda i njena pravna osnovanost, u obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda navodi se i da ne postoji pravnosnažno rešenje, niti je u upravnom postupku utvrđeno da su navedene kompanije zloupotrebile dominantan položaj na tržištu.
Naime, u martu ove godine, Upravni sud Srbije je, nakon preispitivanja prvobitne presude, doneo odluku kojom se poništava rešenje Saveta Komisije za zaštitu konkurencije kojim je utvrđeno da su mlekare zloupotrebile dominantan položaj.
U obrazloženju odluke Upravnog suda, tada je navedeno da, iako je tuženi organ pravilno primenio Uredbu o kriterijumima zautvrđivanje relevantnog tržišta, Komisija za zaštitu konkurencije nije sprovela test pretpostavljenog monopolskog povećanja cena već je utvrdila relevantno tržište ograničavajući ga jednim administrativnim obeležjem kao tržište premiranog mleka i na taj način povredila pravo podnosilaca zahteva na pravično suđenje.
Budući da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilaca, Upravni sud je postupak vratio Komisiji na ponovno odlučivanje kako bi donela novo, na zakonu zasnovano rešenje.
Blic
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Molio bih za razumevanje, pre svega administratora, za dužinui komentara koji sledi.
Grupacija Salford je, pre svega, investicioni fond. To znači, nas X imamo nešto kapitala, kupićemo posrnulu firmu, možda i dobru, ako se nadje neka budala da je prodaje (kao, GLE! slučaj sa subotičkom mlekarom). Izvući ćemo nešto para, na taj način što ćemo firmu podići na noge i prodati ili, ako nema šanse, njene resursse prodati na sitno i OPET izvući neku dobit.
Subotička mlekara je bila pojam kvaliteta. Još osamdesetih godina, karavani kamiona su nosili proizvode u Beograd. Zašto. Kada otvoriš, npr. pavlaku (našu), bila je ti pavlaka dostojna Parmalata, Danubea, ma koje hoćeš kuće. Jogurt, takodje. Bio je to JOGURT, za razliku od nekih, koje kada otvoriš, imaš dva prsta surutke, a ono ispod ne mogu da definišem… Nešto izmedju gromulučaste tvorevine belog, uglavnom bez ukusa. U to vreme, da podsetim, Subotička mlekara NIJE bila privatizovana…
No, kako je u domen „vraćanja dugova“ pomagačima uvodjenja „demokratije“, trebalo i Mlekaru privatizovati, pitala me je tadašnja „devojčica“: „Pa tebi je država vratila te hektare i hektare zemlje. Piši akcije u Mlekari.“ Alo! Normalna si ti? Kakve akcije? Ne zanima me. Medjutim, izvesni policajac Š.I., koji sa zemljom ima veze toliko da je ima u tri saksije na balkonu, to je uradio. I još mnogo policajaca, carinika, političkih poltrona etc. Ništa to ne bi bilo neobično niti bi mi smetali. Ali… nekoliko godina kasnije, izvesni Š.I. dobije dividendu 120.000 dinara (slovima: stodvadesethiljada dinara). Plata kasirke u B marketu, kod njega u komšiluku je bila 12,00o dinara mesečno. JOŠ TRAGIČNIJE, moj bivši starac, jedan od žešćih proizvodjača mleka, jednostavno je odustao. U početku je bili, plaćanje po masnoj jedinici. Mleko krava, mog bivšeg starca, bilo je klase od 4,2 do 4, 5. EXTRA. Onda su uveli NOVA pravila. Nema više po masnoj jedinici. Ajmo sada po količini bakterija po jedinici mere. To ima smisla, jer, ako moj starac isporuči par stotina extra kvaliteta, a onda dodje jedna sa kantom od 10 litara prljavog mleka U ISTI BAZEN, nešto tu ne valja. Epilog: smanjenje broja muznih krava. Niko ispod 100 komada, bolje da i ne ulazi u posao. Premija? Pa vi ste smešni! Krediti? Valjda se zna ko ih dobija….
Pre neki dan, kupim 10 komada čokoladnog mleka u malom pakovanju. SVE kiselo i pokvareno. Vozač, dobavljač marketa kaše: „Prijatelju, žena mi radi u Mlekari. Dnevno se baca i pokvari u redu veličina 10 tona na više“ ???? Molim? Preradjivačke industrije nema. 29.-ti, Medoprodukt, Fidelinka (onoliko koliko šmrk-šmrk Čeda dozvoli),. Pitam, treba li i Mlekara niz vodu?
Ova priča sa sudovima i „monopolom“, ima li pismenih medju vama? Ja tvrdim da ima.