Nedavno postavljene skele ispred radnje „Bagat“ u Rudić ulici su uklonjene – a bolje da nisu. Ponekad je i ta zelena zavesa lepša od onoga što se nalazi iza nje, a ovo je jedan od takvih primera.
Vlasnik kao da se trudio da uradi što ružnije, pa je svrativši u obližnju prodavnicu farbe zatražio nekoliko litara žute boje kojom je prosto prefarbao postojeće stanje. A postojeće stanje je toliko loše da su pojedini delovi fasade prosto nestali. Oštećenja duž oluka nastala tokom višegodišnjeg natapanja vodom su ostala netaknuta, a jedino što je dirano su delovi koji su mogli da se obruše na prolaznike.
Ova sitaucija možda deluje bezazleno, ali bi moglo da napravi dodatne problema u gradu koji uveliko boluje od bolesti uništavanja kulturnog nasleđa. Moguća je lančana reakcija, koja bi proizvela niz sličnih incidenata na drugim fasadama, jer „što bi neko ulagao milione u fasadu kada ona može samo da se prefarba“.
Skele su prebačene na drugu polovinu zgrade.
Preko puta Gradske kuće, na uglu Štromajerova i Drapšinove već duže vreme traju radovi na sanaciji krova. Na Drapšinovoj strani je poslagan nov biber crep a zamenjen je i sistem za odvod vode. Preostaje da se uradi i druga strana krova. Crvena fasadna cigla ovog zdanja neće biti doterivana.
U Borovo ulici su takođe uklonjene skele i to sa jedine preostale zgrade čija će fasada sačekati neka bolja vremena. Bolje i tako, nego da se njen izgled dodatno naruži prostim prefarbavanjem. Kao i u prethodnom slučaju, radovi su obuhvatali dotrajalu krovnu konstrukciju.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Znaci… GOSPODE BOZE!!!
e pa pouzdano znam da su nadlezni organi za ovo reagovali e sad napisane su prijave,samo od lokalnih vlasti zavisi dali ce opet da progledaju kroz prste vlasniku jer znamo svi ko je vlasnik,ali su inspektori svoje uradili!!!!!!!!!!!!!!!!!
Glede „žutog incidenta“… Ako su to radili isti „majstori“, koji su prešli na drugi deo zgrade, biće naopako. Elem, upravo tog dana, kada su nastale fotografije 1 i 2, svratio sam kod mog drugara „expres šustera“ (sakrio se iza drveta na fot. 1) i posmatramo „radove“. Posle pauze „za doručak“ u vidu flaširanog obroka neidentifikovane etikete, uzverali su se na skelu i počeli „dodavanje“ odozdo, kojekakvog alata i spojnica za skelu. Za one koji ne znaju, to je komad gvoždja težine cca kilo-dve, sa kojim je dovoljno klepiti čoveka i na zemlji, da bi ovaj potom „otputovao u večna lovišta“, ali… U momentu, kada je jedna starija gospodja, nesmotreno i suludo, pokušala da se ipak nekako „provuče“ ispod skele, dogodilo se „ono“ (po Marfijevom zakonu): „Upss, ispustio sam!“ Srećom, promašio je gospodju za malo. Ok, gospodja je svakako veoma nesmotreno pogrešila, ali s onolikom količinom „flaširanog obroka“, mislim da će biti dobro da i „majstori“ ostanu živi do kraja radova. Pa makar bio i incident. Žute farbe. Bar neće biti prljavo 🙂
Bar nije prljavo.Koliko para toliko muzike.Lepse je, nego sto je bio,
Ima nadleznih organa ?????? Gde zive ???????????
Moja stala je bolje izmaterisana.
Verovatno zato jer blokirate puteve i od tih novaca kupujete traktore i „unapredjujete proizvodnju“.
puc, puc….
To su popularno zvane „zabice“. I sta je ta zena uopste trazila tamo? Ako je to gradiliste onda mora da bude ogradjeno i da stoje znaci upozorenja. Niko ne bi smeo da se provlaci tamo. Gde su zastitari sada?
@Double P… Nisam mislio na žabice. Znam za njih i naveo bih naziv da su one bile u pitanju. Ima i onaj deo koji se stavlja jednom polovinom u jednu cev, a drugom polovinom u drugu. Cilindričnog oblika, sačinjeno od nekoliko šipki. Mislim da je odlivak u pitanju. Ne znam kako se zove, ali je teško k’o tuč.
Bar ne pada malter.
Umetak ? Priznajem, ovo sam morao da guglam 🙂
http://www.dragortod.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=6&Itemid=56&lang=sr-YU
Suboticke fasade. Ehh, kada nema ujedinjenja :).
umetak ili kako mi gradjevinci kazemo KRASTAVAC!!!!!
@freelancer, da bih opravdao pitanje koje ti postavljam na kraju, moram da platim ulaznicu odnosno da kažem nešto što je tematski vezano za predhodne tekstove.
Dakle, delim mišljenje odnosno generalni stav koji je protkan kroz predhodne komentare ali postoji i jedna mala dimenzija koja opravdava glavnog aktera koji stoji iza građevinske intervencije „podvučene prljavo žutim“( iako nije zaslužio da ga branim ! ).
Naime, 1. otklonjena je (tzv. opšta) opasnost po prolaznike od obrušavanja dela fasade, 2. saniran je ( ivični ) deo krova i sprečeno dalje nakišnjavanje simsa, 3. postavljeni su oluci i sprečeno dalje slivanje vode iz propalih uluka niz fasadu odnosno zakišnjavanje po dubini zidova i temelja, 4. zafarbana je fasada kao, valjda privremena mera, dok ne stigne neko ko je preduzimljiviji u gradskoj para-vlasti / tako kažem jer Direkcioja nije ni organ, ni institucija vlasti / ko će ili naterati vlasnike da stvar izvedu do kraja i kako treba ili će particippirati u investiciji, a do tada i ovako je manje ružno nego što je bilo. Ako neko kaže da je ipak odvratno ja ću reći: izgleda gadno ali zid više ne pati i ne truli. Pristojno je dati priliku ljudima koji su uključeni u ovu akciju da predahnu i da se vrate na gradilište i negde do pozne jeseni da „sine“ fasada.
Lični egzibicionizam / sa kojim se stalno borim i u kojem moje „kućno, skromnije JA “ gubi duele/ me tera da kažem još nešto što je važno znati : jedna ponuda za obavljanje tih radova bila je 5 nečega( recimo pet hiljada krušaka ). Drugi izvođač je rekao : radiću isto za 1,3 toga istoga ( recimo hiljadutristo krušaka ). To nije bila tzv javna nabavka, privatni investitor je tražio izvođača koji će obaviti posao majstorski dobro po ceni koja nije bezobrazna. Ne pričam ovo napamet, iako bi bilo bolje da to čuvam za sebe, ali ilustrujem šta se dešava na privatnom tržištu građevinskih usluga. Zamislite, šta se dešava kad se plaća iz javnih izvora ?!
E, a sad@free molim Te, znaš li gde je Brzi Lale? Šta je sa tim čovekom, znaš li ?Pominješ da si bio kod prijatelja expores šustera pa pomišljam da si bio u bivšem Laletovom dućanu koji je dobio u onom zapuštenom dvorištu kada su ga izjurili iz uličnog prostora koji su, opštinari, dali jednoj banci u ono vreme.
Piši ako znaš i hvala ti.
@ex er sve objasnio samo ako se ceka preduzimljiv u direkciji nacekace se.
@ ex er … Kada sam pomenuo „expres šustera“, upravo sam pomislio na firmu „Brza usluga Lale“. Ona se nalazi u haustoru izmedju Bagata i one prodavnice „ne znam čega“ (fotografija 2). Čovek, po kome se firma tako zove, gospodin Despotović, je u penziji, živi u Šandoru (Aleksandrovo). Zanat je nastavio njegov zet (moj drugar), po istom firmom „brza usluga“. Na fot. 2 je to onaj u bermudama.
U nastavku, moram da se složim da je učinjeno „barem“ tih nekoliko stvari, koje si nabrojao (od 1 do 4). Još pre nekolio godina (a koliko je to neka ti posluži podatak da je tada još bila prodavnica obuće Metro, neposredno pored, pre preseljenja u onu bivšu knjižaru), dakle JOŠ tada je „trust mozgova“ (u sastavu: Vlada Metro, Zoki obućar, moja malenkost i komšinice iz Bagata) konstatovao da će neko ostaviti svoju fleku na trotoaru usled „padavina“. Naravno, ne atmosferskih, već onih s krova. Upravo u to vreme je bila aktuelna priča da se uredjenje fasada vrši sufinansiranjem, vlasnika stanova (u svim objektima u ulici) i lokalne samouprave. Tačnog odnosa se ne sećam tačno, da li je 50:50 ili drugačije. Zaista ne pamtim sve. Medjutim, dogadja se u praksi problem, koji upravo sada imam i u zgradi u kojoj živim. Vlasnici stanova (značajan broj) misli da, ako je kupio stan, onda odgovara za održavanje (nebitno da li je tekuće ili investiciono) SAMO za onaj unutrašnji deo. Od ulaznih vrata stana pa unutra. Krov, tavanski prostor, stepenište, podrumi, fasade, prostor oko zgrade (dvorišta i sl.) ih ne zanimaju, po principu „to nije naše“. Ok. A čije je? Državno, opštinsko, komšijino? Nešto tu škripi u glavama.
Da ne grešim dušu, ima i slučajeva da ljudi jednostavno nemaju para. U zgradama gde ima malo stanova (recimo 6, kao kod mene), a trošak za sredjivanje fasade je „xyz nečega“, kada podeliš na broj stanara, to i nije zanemarljiv iznos. Još ako su komšije penzoši, onda… Ili se snalazi ili neka ti plafon padne na glavu…
Ipak sam mišljenja da sredjivanje fasada, u užem gradskom jezgru, treba da snosi lokalna samouprava u većinskom iznosu. iz istih sredstava iz kojih se finansiraju i održavanje lokalnih puteva, zelenih površina, mobilijara itd. E sad, to što „pare nisu problem – para nema“, o tome bi trebao da razmišlja svako OD NAS, kada zaokružuje svoje „ljubimce“ na izborima 🙁 Eh, da sam bar fotografisao svoj glasački listić 🙁 Iznajmio bih bilbord da ga okačim u king size formatu 🙁
freelancer,
To je toliki promasaj, da kada bi se donela takva uredba mi bi u narednih 2 godine samo fasade sredjivali, ne bi bilo para ni za jedno igraliste.
Drugo, zar ti mislis da je u redu da tamo neki paor i Novog Zednika drage volje radi i placa svakojake poreze iz kojih ce se sredjivati fasade ljudima u centru grada? I sto bi on to placao, kada njegova nekretnina u Zedniku vredi bar 4 puta manje nego ova u centru.
Trece, u pravu si kada kazes da veliki broj ljudi koji zive u centru ne zanima nista sem unutrasnjosti svog stana, i igraju na kartu: „Briga me, sredice grad“… Zbog toga treba naci resenje. Svako treba da plati svoju fasadu ali da se ozbede povoljni krediti (bezkamatni) na vise godina kako bi i oni siromasniji mogli da izdvoje sredstva. Može grad da pomogne i treba ali samo u odredjenoj meri.
Onaj ko živi u centru grada, mora da zna sta ide sa tim.
Mi se ovde koliko se meni cini susrecemo sa problemom prevelike cene radova na fasadi.
Bravo! Upravo si definisao suštinu problema. Kada sam pomenuo ono „većinsko“ finansiranje od strane lokalne samouprave, naveo sam uže jezgro, a sada dodajem – zgrade od kulturnog značaja i one pod zaštitom Zavoda.
Ono drugo, za vlasnike stanova u Rudić ulici, Borovo, Matka Vukovića, Štrosmajerovoj etc., jedno od rešenja jeste i to što si naveo. Uostalom, većina nas se i zadužuje, ako je u pitanju veće ulaganje u održavanje ili obnovu. Nekako mislim da se previše toga (generalno) ostavlja na svest (i savest) gradjana, na „pravo“, slobodu, demokratičnost… Medjutim, bojim se napisati, narod se povinuje uglavnom samo onome što je obavezujuće. A uredjenje fasada u srcu grada to nije.
1. neki će reći da zakeram ali pod pojmom fasade u građevinskom smislu podrazumevaju se spoljni zidovi odnosno spoljni delovi -elementi građevine.
Otuda, fasadi pripadaju i dvorišni delovi zgrade pa i njih treba uređivati a ne samo ono što se vidi sa ulice !!! Nije smisao uređivanja da se stvori iluzija o lepom izgledu, smisao je valjda da se održava građevinska, arhitektonska i funkcionalna kondicija građevine i da se u suštini smanji, odnosno uspori amortizacija. Zato se novac iz javnih izvora i troši u partnerstvu sa privatnim kapitalom jer grad ( kao administrativno-politički subjekt ) upravo mora da čini sve što može pa čak i ono što se na prvi drugi pogled čini nemogućim, da bi očuvao sve što valja, sve što je sagrađeno jer ako ne može da obezbedi napredak i progres , najmanje što gradski upravljači moraju to je da održe stagnaciju. Ko ne može da postigne gol mora bar da očuva rezultat !
Džaba glancanje i lickanje zidova koji se vide sa ulice ako zgrada statički propada, ako prokišnjavam, ako truli po dubini.
Nadam se da je jasno da održavanje zgrade podrazumeva radove sa svih strana. Znam zubara koji ima običaj da pacijentima popravlja kutnjake iako oni traže da im picani prednje zube. Pacijenti mrmljaju, protestuju ali zubar ne popušta jer zna ako im dovede prednje u normalno stanje oni mu neće skoro doći ponovo. Oni zadnji zubi, ako se ne poprave a već su krnji u međuvremenu bi istruleli. Zato je taj zubar imao običaj da govori: „samo se ti otimaj, neću ti ja poraljati saborne zube a da ti ovi radni propadaju.“
Imamo li mi nekog čvrstog momka koji će reći: STOP. Nećemo poravljati samo ove „saborne“ zidove, radićemo kao pravi domaćini sve što zanat traži da se uradi.
2. Odakle novac da finansiraju radovi ? Fali novca ali mnogo manje nego što se čini da fali. Znači, sa ovim novcem koji možemo da uložimo može da se uradi mnogo više nego što obično uradimo.
Raspitajte se koliko košta prosečan kvadrat uređivanja fasade kad se pogađa domaćin , a koliko košta kad se posao ugovara na teret budžeta !
Tu leži deo odgovora.
Koliko vremena treba dobrom domaćinu da ugovori posao a koliko vremena upropaste budžetske dokondžije da bi ugovorili i najmanji posao.
I tu je deo odgovora!
Kad razmišlja pravi domaćin o pokretanju posla i kako se priprema a kad i kako to čine varoške badavdžije koje se prenemažu po kancelarijama.
I tu je deo odgovora.
Koliko ima građevinaca uključujući i raznorazne zanatlije koji se bore za preživljavanje jer ne mogu da dođu do posla zbog privilegovanih dvorskih graditelja. Ako ja preterujem onda mogu da postavim i drugačije pitanje: da li bi bilo mudro podržati organizovanje dvadesetak zanatlija u jednono preduzeće koje bi moglo da bude angažovano na seriji ugovorenih poslova pod uslovima koji su najracionalniji za grad kao investitora.
Eto još jednog odgovora na pitanje kako sa manje novca da se uradi višeposla.
Zašto danas ne može da se obnovi preduzeće koje je predsednik opštine ili sekretar siza „držao na kvačilo“. U svakom momentu je mogao da izvede zidare, vodovodare. limare, tesare, armirače …. na gradilište. RTadili su za predvidljivi trošak – za platu. Ovo što danas ne mogu da ni da zakrpe onda je dobrim delom sazidano. Mnoge građevine su nasleđene od ranije ali došlo je vreme za bolje čuvanje.
Šta fali da Grad napravi javno preduzeće „Obnova“, „Fasada“ „Budućnost“, „XY“ koje će okupiti dobre majstore, vredne radnike, bazu u za pravljenje dopbrih šegrta koji se školuju po zanatskim školama. Ima majstora kao salate, kao ladne vode samo ih treba organizovati i popeti na skelu. Ljudi bi bili srećni i zadovoljni i grad bi progledao. Neću sada da govorim o tome ali čak postoji i način da se uštedom obezbede pare za njihove plate.
Evo prilike da se napusti mehanizam u kojem se i kurta i murta očešao o javne nabavke i da se pređe na jednostavniji i isplativiji model.
Šta fali ?
3. Grad je od rente obezbedjivao i preko 5 procenata svih para koje je imao na raspolaganju za funkcionisanje javnih poslova. To je strašno mnogo, dakle čak 5 posto budžeta je dolazilo od kirija koje je grad naplaćivao! Danas to nije tako a jedan o razloga je rasturen poslovni fond koji je Grad rentirao.
Upropastili su najdragoceniji kapital jer su loše upravljali tim nekretninama i ostali su bez onih elitnih. Upropastili su i funkcionalnost grada jer su mogli da upravljaju namenom tih nekretnina, mogli su da uslovljavaju namenu, da neke delatnosti stimulišu, da drugima prave prepreke zavisno od potrebe građanstva. Međutim nije se trgovalo u javnom interesu i zato su javna dobra upropaštena.
Kada se tako drastično promenila vlasnička struktura „u gradskom parteru“ a biće još lošija slika za grad kada se ovi sitni ostaci vrate izvornim vlasnicima. Presušiće tada jedan veoma dobar budžetski izvor. Za utehu, budžet će dobiti malu kompenzaciju jer će se pojaviti prihod na drugoj poziciji: kao porez na imovinu. To je trenutno, a i na duži rok vrlo perspektivan izvor jer deseti deo budžeta se napaja iz tog poreza. Šta bi bilo kada bi većina plaćala porez po zakonu? E. pa reći ću na mom očinskom jeziku: treba Grad da ima muda pa postroji i da poštroji glavonje i da ih stavi u isti rang sa poštenim građanima iz niže klase. Treba Grad da ima hrabrost (ovo je kao, lepša reč za „bele bubrege“) pa da uvede čvrsta pravila o nameni poslovnih prostora bez obzira čiji su. Kroz mehanizam licenci, odobrenja itd, kao u drugim velikim uređenim gradovima uz Dunav pa bi sve bilo na korist Grada i građana.
Mogao bi Grad da napravi red pa svi koji koriste poslovni prostor kao kapital koji rentiraju, dužni su da ga održavaju u skladu sa normama „dobrog domaćina“. Ko zarađuje na svojoj nekretnini ne može da očekuje da mu komšije ili paori iz Žednika finansiraju održavanje. I to ima da ga održava po ukusu koji je u skladu sa tradicijom i normama koje Grad odredi. Ako neć neka proda onome ko hoće a na livadi neka napravi zemunicu pa neka živi po svom ukusu sa glistama.
Šta fali?
Kao što nam Grad ne pomaže da menjamo pločice u kupatilu i kupuje nam posteljinu tako ne sme da troši pare da bi sređivao tuđu fasadu.
Neka proba neko da okreči zid po svom ukusu ili da promeni prozor po svojoj volji negde u pasrizu, Baltimoru, Londonu … Čik!!! Čik neka okači veš na kanapče koje će da razapne na terasi. Čik!!! Grad mora da vrati autoritet! Građani će to ceniti time što će poštovati red !
Šta fali?
@ex er
Savršeno razmišljanje. Usudjujem se reći da tako razmišlja većina u našem gradu. A onda se opet vraćamo na fundamentalno pitanje: A zašto…? Odgovor je jasan: politički dilentantizam 🙁
Subotica, ta stara dama, ima već dosta godina. Pa i ranije su postojali „gradski oci“! I ranije je trebalo održavati, uredjivati, čuvati stečeno i izgradjeno. I kako to? Onda je moglo, a sada ne može!
Bio sam lični gost gradonačelnika jednog holandskog gradića. Nešto manji od Subotice. I video sledeće: nema službenih automobila, nema reprezentacije, nema kojekakvih „fondova“, plate lokalne uprave su na nivou prosvetnog radnika. Nema šanse da neko doživi ručak o trošku opštine. Svaki gradjanin, u svako doba, može da zakuca na vrata opštine i pita: „Koliko ste para utrošili na to i to i zašto? To je i moj novac!“ Ali je zato mesto uredjeno do granice perverzije! A Holandjani su vredan narod, skroman i radan, BAŠ kao i ovaj ovde. Kod nas. U Subotici. Ali… ???