Infarkt nema radno vreme. Dolazi noću, vikendom i praznikom, a brzina lečenja neposredno utiče na obim oštećenja srca i šanse pacijenta da preživi. Prof. dr Ilija Srdanović, interventni kardiolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, otvorio je zato pitanje zbog čega angio-centri u Subotici, Somboru i Zrenjaninu još nemaju organizovan rad 24 časa dnevno.
Njegovo pitanje tiče se ravnopravnosti pacijenata: mesto stanovanja ne bi smelo da određuje brzinu dolaska do interventnog lečenja. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, na čijem je čelu dr Milan Popov, odgovorio je da je pacijentima u svakom trenutku dostupan Institut u Sremskoj Kamenici, ali i da će regionalni centri tek u budućnosti biti osposobljeni za rad 24/7. Odgovor Pokrajine tako je potvrdio suštinu Srdanovićevog upozorenja — angio-sale postoje, dok se njihova neprekidna dostupnost i dalje čeka.
dr Saša Dželebdžić, dr Milan Popov i prof. dr Ilija Srdanović
STEMI je infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta, urgentno stanje koje zahteva što brže ponovno uspostavljanje protoka kroz koronarnu arteriju. Pokrajinski sekretarijat ističe da Vojvodina ima jednu angio-salu na 250.000 do 300.000 stanovnika i da se godišnje obavi oko 10.000 procedura. Ti podaci govore o opremi i obimu rada, dok uspešnost STEMI mreže pokazuje vreme od postavljanja dijagnoze do otvaranja krvnog suda.
Srdanović je govorio upravo o vremenskoj dostupnosti intervencije, a ne samo o infrastrukturnom kapacitetu. Oslanjanje na Institut u Sremskoj Kamenici može biti medicinski opravdano ukoliko pacijenti iz Subotice tamo stižu u potrebnom vremenu. Pokrajina zato treba da objavi koliko pacijenata iz Subotice putuje u Kamenicu, koliko traje njihov put do intervencije i kakvi su ishodi lečenja. Tvrdnja o zbrinjavanju bez odlaganja mora biti potkrepljena merljivim rezultatima.
Objašnjenje o nedostatku kadra takođe zahteva preciznije podatke. Sekretarijat navodi da je edukacija lekara počela 2016. godine i da osposobljavanje jednog interventnog kardiologa traje oko pet godina. Takva obuka jeste dugotrajna, ali javnost posle decenije ima pravo da vidi rezultate kadrovske politike pokrenute prilikom osnivanja regionalnih centara. U subotičkoj angio-sali su početkom 2023. radila dva interventna kardiologa i jedan interventni radiolog, jedna lekarka bila je na specijalizaciji, a dva mlada lekara na obuci. Tada je najavljeno i skoro formiranje
Odeljenja za invazivnu kardiologiju. Pokrajinski sekretar i direktor bolnice treba da saopšte šta je ostvareno od tih najava, kakav je današnji profesionalni status pomenutih lekara, koliko njih može samostalno da izvodi interventne procedure i koliko kompletnih timova još nedostaje za celodnevni rad. Najavljena druga angio-sala može povećati kapacitet, ali njena vrednost zavisi od dovoljnog broja lekara, medicinskih sestara i tehničara.
Subotička bolnica
Subotički sistem je 2022. pokazao i tehničku ranjivost, kada angio-sala šest meseci nije radila zbog problema sa rezervnim napajanjem. Iako je projekat iz 2016. već predviđao UPS uređaje i agregatsko napajanje, Pokrajina je naknadno izdvojila 18 miliona dinara za novi sistem, bez javnog objašnjenja zbog čega prvobitno rešenje nije omogućilo nastavak bezbednog rada. Dr Saša Dželebdžić, koji angio-salu vodi od 2017, a bolnicom rukovodi od 2022. godine, deli odgovornost sa Pokrajinskim sekretarijatom. Kao odbornik vladajuće odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Subotica sutra“, uz stručnu i upravljačku ima i političku obavezu da građanima predstavi rezultate i rokove.
Srdanović je suštinski pitao da li pacijent iz Subotice, Sombora ili Zrenjanina ima jednaku šansu za pravovremenu intervenciju i u dva časa ujutru. Pokrajina je odgovorila brojem sala, ukupnim brojem procedura i planovima za budućnost, dok građani još čekaju podatke o vremenu transporta, ishodima lečenja, broju osposobljenih timova i roku za uvođenje rada 24/7.
Infarkt zahteva spreman tim, ispravnu opremu i sigurno napajanje u svakom trenutku. Subotica angio-salu ima gotovo deceniju; sada joj je potreban sistem koji radi onda kada je pacijentu najpotrebniji. Strateški cilj bez roka ostaje obećanje, a pokrajinski sekretar treba da objavi rok, obezbedi uslove iz svoje nadležnosti i preuzme odgovornost za rezultat.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Zar bolnica nije renovirana već 2-3 puta? I da li je policija rasvetlila slučaj ukradenih hard diskova? Da li su na njima možda bili interesantni pokazatelji poslovanja bolnice?
Ovo su sve pitanja koja iziskuju odgovore.
Da bi ste došli do valjanih odgovora treba da vas zadesi ta nesreća da bolesni završite na višednevnom lečenju u bolnici.
Pre neki dan sam čuo kakve su to muke iz usta jedne nedavne porodilje koja je mučila i zapomagala iz bolničkog kreveta uoči porođaja. Bolnica je u sitne sate „grad duhova“… osoblje se ne odaziva na pozive i vapaje bolesnika, niti obaveštavaju pretpostavljene lekare o stanju pacijenata u periodu dok su oni bili odsutni.
Zaprepastilo me je svedočenje ove poznanice i pitam se da li su obrazloženja zdravstvenog osoblja povodom trajnih oštećenja ili smrti pacijenata uvek baš istinita ili su nastala usled ne pružanja pomoći od strane onih koji su tu zaposleni baš iz tog razloga.
Direktoru bolnice je očigledno važnije gde se parkiraju automobili koji ulaze u krug bolnice, nego li ono što je glavni smisao postojanja ove ustanove. Došli smo u situaciju da bolesnik koji treba da se javi na pregled ili boravak u nekad renomiranoj subotičkoj ustanovi sada strahuje za svoj život i opire se ulasku u bolnicu, jer je u nekim situacijama to stvarno pitanje života ili smrti.
Hipokrat se u grobu okreće kad vidi ko je sve polagao lekarsku zakletvu koja nosi njegovo ime. Počelo je sa aktuelnim ministrom Lončarom, ali danas titulom „doktora smrti“ i nedostatkom moralnih, profesionalnih i ljudskih vrednosti mogu da se okite i „pohvale“ brojni lekari u srpskom zdravstvu.