Ispod subotičkog asfalta

Kamenička, Stražilovska i Siriška – tri ulice na samom kraju Aleksandrova, između „29. Novembra“ i „Bratstva“ , na početku Bikovačkog puta.

Kamenička je popločana još sedamdesetih godina, u vreme kada je veći deo grada mogao samo da sanja tvrdu podlogu u svojoj ulici. Tek osamdesetih godina uz pomoć samodoprinosa, većina subotičkih ulica je dobila asfalt, mada su neke imale da čekaju i 21. vek.

Otkud onda popločane ulice na samom kraju grada? Šandorčani kažu da je za to zaslužan Braca R. tadašnji direktor jednog subotičkog preduzeća koji je živeo tamo. Kamena kocka koja je u nekoj drugoj ulici zamenjena asfaltom i rashodovana, dobro je došla nekome čiji je šor još zemljani. Građani su sami organizovali radnu akciju.

Kamenička ulica u Aleksandrovu

Mala kamena kocka je danas prava retkost na subotičkim kolovozima. Isto je i sa velikim granitnim kockama kojima je, uz žuti klinker, bio pokriven centar grada. Stare kamene kocke su i sada tu, na mestu gde su i bile. Pokrivene su asfaltom i tako poslužile kao dobra (i skupa) podloga.

Karta grada izrađena između dva rata daje opis od kojih materijala su subotički putevi u to vreme. Neke ulice su još tada asfaltirane, međutim, taj materijal u to vreme nije bio toliko korišćen. U zapisnicima gradske uprave iz tridesetih godina, piše i to da niko nije dao ponudu za asfaltiranje dela ulice Vudro Vilsona (Maksima Gorkog). Uz to stoji objašnjenje da je verovatan razlog taj jer se od izvođača traži garancija izdržljivosti. Jedno preduzeće koje je pre toga radilo sličan posao u gradu, zapalo je u finansijske teškoće nakon što je moralo da ponovi asfaltiranje. Naime, put koji su asfaltirali brzo je pretrpeo oštećenja. Ili taj materijal tada nije bio dovoljno postojan za veća opterećenja ili je podloga bila slaba, tek, ulice su većinom bile popločane kockama, dok je drum za Beograd bio od betona.

Žuta kocka: Braće Radić, Senćanski put, Štrosmajerova, Matka Vukovića, Đure Đakovića…

Raskrsnica Zagrebačke i Somborskog puta

Betoniranje

Lansky