Ispovest Subotičanke koja je pobedila karcinom dojke, a sada pomaže drugima

– Zovem se Milica, jedna sam od mnogih žena koja se bori sa karcinomom dojke. Život je važan, to ne smemo nikada zaboraviti. Imaš izbor da odabereš svoj put, da živiš život žene kojoj su tragovi karcinoma deo prošlosti, a sadašnjost je pokazatelj sopstvene snage i ljudske dobrote.

Milica Pećerić iz Subotice

Tako za “Blic” započinje svoju ispovest Milica Pećerić iz Subotice, nekadašnja vlasnica krojačkog salona koji je prepustila ćerki od kada je u penziji. Hrabra žena je predsednica novosnovanog Udruženja za podršku ženama obolelim i lečenim od karcinoma dojke “Jedna uz drugu”.

Oduvek je bila svesna rizika bolesti, pošto je njena baka preminula od raka dojke. Redovno je išla na kontrole, ultrazvuk, mamografiju. Ipak, početkom 2017. godine napipala je bolnu kvržicu na dojci. Prvo je pomislila da se udarila.

– Pošto nije prolazilo otišla sam kod lekara. Uputili su me u Kamenicu, u Institut na kor biopsiju. Već tada sam osećala da je u pitanju kacinom. Najgore dve sedmice su bile tih 15 dana čekanja na rezultate. A rezultat je bio loš, javljeno mi je telefonom. U tom trenutku sam se ukočila, obamrla sam. Sedela sam i gledala u daljinu. Kako da kažem deci? Kako da saopštim majci? – kaže Milica Pećerić i dodaje da njen sin živi u Novom Sada, a kada je saznala dijagnozu ćerka je studirala u Beogradu.

Pre nego što je stigla kući sa posla njena majka je loše vesti već čula od poznanika.

– Samo smo ćutale. Tatu smo sahranili četiri godine pre toga, umro je od karcinoma pluća, a sada sam i ja bila bolesna. Nekoliko dana sam bila u magnovenju – priseća se teškog perioda.

Iz Kamenice je papire preuzeo njen sin, poslao ih je po poznaniku, a uz njih je stavio i čokoladicu.

– Istu takvu čokoladicu sam kupovala deci, na početku svake školske godine sa porukom “Možeš ti to”. To me je osvestilo! i tada sam odlučila da se borim! Da pokušam da ostanem uz njih – bila je odlučna.

Lečenje je započelo je hemioterapijama jer je karcinom bio agresivan i velik. Od biopsije do onkološke komisije postao je duplo veći. Primila je dve terapije od kojih joj je opala kosa.

– Periku nisam mogla da prihvatim i zato sam počela da kreiram kapice. Iako sam terapiju dobro podnosila, tumor je sve više rastao – kaže Milica.

Lekari su imali različito mišljenje kada je u pitanju operacija, a uz podršku i stručne konsultacije sa dr Teodorom Bagi, odlučila je da se operiše. Već je trpela jake bolove i nije mogla da pomera ruku. Koža iznad tumora je bila crvena i pojavio se mali čir.

– Bio je poslednji trenutak za operaciju, a operacija je bila izuzetno teška. Polako je počeo moj oporavak i primila sam još 25 zračnih terapija. Od njih sam imala jake opekotine, otvorene rane. Prepisana mi je nova terapija u trajanju od pola godine. Preostale su mi još samo redovne kontrole – kaže Milica Pećerić.

Pri prvom previjanju nakon operacije se rasplakala kada se videla. Bila je šokirana. Najveći deo dojke joj je odstranjen.

Jedan razgovor doveo ju je do klinike “Varis” koja je organizovala konkurs za besplatnu rekontrukciju dojke nakon mastektomije. Radi se o zahtevnoj metodi rekonstrukcije sopstvenim tkivom sa stomaka. Nije bila sigurna da li je to dobro za njeno zdravlje, ali joj je dr Bagi dala “zeleno svetlo”. Milica se i dalje dvoumila i pitala se šta će ona u klinici za plastičnu hirurgiju, jer sebe smatra običnom ženom.

– Da, ali ta obična žena je jedino još u krštenici mogla da pročita da je žena! Na mojoj duši je bio ožiljak veći nego što sam imala ožiljak na telu, a klinika nije samo za ulepšavanje, već i za uklanjanje tragova operacije kancera, sposobna da tragove bola pretvori u snagu i samopouzdanje, priča hrabra žena.

Tek nakon rekonstrukcije dojke je postala svesna koliko je duboko u sebi patila zbog svog stanja.

– Svima nam je, naravno, bitno da se ćelije raka ne pojave ponovo, da smo zdrave. Ali, i fizički izgled nakon operacije utiče na naš život. Sada imam sasvim drugačiji odnos prema samoj bolesti – naglašava.

Uredno i dalje ide na preglede. Na bolest je podseća ruka koja otiče. Radi se o limfedemu od kojeg veliki broj žena pati nakon operacije.

– Svojim iskustvom želim da pomognem ženama koje su u istoj situaciji u kojoj sam bila. Pravim kapice po uzoru na one koje sam nosila dok sam bila bolesna. Pronašla sam na internetu i obloge za pojas, jer kada obolite od raka dojke pojas žulja ranu ili opekotinu od zračenja. Čini se da su to male stvari, ali sitnice čine život – poručuje.

U Udruženju “Jedna uz drugu” njena zamenica je Gabrijela Agošton. Prvi put su se sugrađanke okupile u septembru 2020. godine.

– Okupilo se tada oko 80 žena, lečenih i obolelih, sa porodicama i prijateljima. Za početak smo otvorile „Fejsbuk“ stranicu i primećeno je veliko interesovanje. To nas je podstaklo da osnujemo udruženje. Želimo da problem koji smo tokom bolesti uočili učinimo vidljivim i da skrenemo pažnju na bolest koja postaje sve masovnija i od koje sve više mlađih žena oboleva. Želimo da rak dojke ne bude tabu tema i presuda, jer kada se postavi dijagnoza, ne znači da je izrečena smrtna presuda – kaže Milica Pećerić.

Ako se otkrije na vreme rak dojke je u 90 odsto slučajeva izlečiv.

– Svima nam je tokom lečenja nedostajala iskustvena podrška žena koje su mogle da nam budu rame za plakanje, osmeh podrške. Potrebne su da se ne osećamo odbačene, da bi se osećale dobro. Podrška je potrebna i našim porodicama. Naši planovi su da pružamo takvu podršku – poručuje Pećerić.

Uz njih su stali brojni stručnjaci i institucije, a među njima i onkolozi Opšte bolnice Subotica dr Dragica Štrbac Čizmarević i dr Teodora Bagi.

– Promotivnim aktivnostima se moramo boriti protiv mitova, dezinformacija i zabluda vezanih za maligne bolesti. Moramo učiniti dostupne informacije o faktorima rizika i prepoznavanju ranih simptoma i znakova bolesti, pravovremenom otkrivanju i lečenju. Moramo znati koji su putevi od dijagnoze do lečenja bolesti. Svi smo svesni da ima mnogo prepreka na tom putu, bilo administrativnih, bilo zbog dezinformacija – poručila je dr Štrbac Čizmarević.


BLIC



KOMENTARI

  1. Cvetic kaže:

    Bravo samo hrabro napred.

  2. Anonimni kaže:

    Cast je poznavati ovu ženu,moj Idol!

  3. Gorica Kovačević kaže:

    Bravo.Prošla sam kroz to i imam isti kao i vi stav i optimizam. Zahvalna sam mojoj porodici, Bogu i onkologu- hirurg, što mi je dato ovo vreme posle svega toga da se radujem gledajući svoju ćerku i pozitivne ljude. Pokušavam da ubedim žene oko sebe da redovno idu na kontrole, da rade samopregled. Sebi sam zadala zadatak da što više žena ubedim da odu na pregled. Svako dobro vama želim

  4. Tonic Nevenka kaže:

    Postovanje gospodjo..naravno da vredi boriti se,porodica je itekako vazna i njihova podrska oboleloj osobi..uspeli ste svojom voljom i naravno poverenjem u oncologe i medicinu .
    Treba dati podrsku svim obolelim od bilo koje bolesti ali posebno svim onkoloskim pazientima❤

  5. Ivana kaže:

    Samo hrabro

  6. Ana obranovic kaže:

    Svaka čast . Operirana lani, grozno, bol na duši i tjelu, al nedam se, dosta pozitivna mada me uhvati kriza ponekad….

  7. Natasa kaže:

    Posle Bozica operisala sam karcinom dojke,operacija prosla dobro,oporavak katastrofalno. Sve je bilo ok dok mi nisu skinuli zavoje. Radjena je postedna operacija jer je tumor bio mali. Dvadesetsest konaca,obe dojke,dren,pazusna jama. Usledili su takvi strahovi da sam ubrzo morala potraziti pomoc strucnjaka. Odlucna sam da se borim,nece me slomiti,jer hocu da zivim. Sad sam na hemoterapijama,nije lako,idemo dalje. Priznajem samo pobedu.

OSTAVITE KOMENTAR