Istorija grada na zaglavljima

Danas u subotičkim kafićima, među konobarima vlada nepisani zakon da narudžbu moraju zapamtiti. Čak i one velike.

Koliko god gosti filozofirali šta će sa čim, smišljali i predomišljali  se,  subotički konobar će sve da drži u glavi.

Može da ne zna da vrti tacnu na jednom prstu ali zapisati narudžbu – to je blam.

A nekada su plajvaz i  blokče bili zaštitni znak kelnerskog zanata.

kafana konobarski blok

 

 

Zanimljiva kao grafička rešenja, zaglavlja na memorandumima i računima starih firmi otkrivaju i neke uzbudljive činjenice, da su nekada u našem gradu postajala preduzeća koja su pala u zaborav i da su proizvodila stvari koje se odavno tu ne prave. Vage, lusteri, frižideri, peći, baterije…

Radio aparati Konrath

Jedna METEOR peć još greje kafić Swan na Radijalcu

Grafički dizajn je vrsta primenjene umetnosti. Nekada su se njime bavili školovani umetnici pa su u ilustracijama često prepoznatljive aktuelne tendencije i trendovi.

Doba Secesije

 

Cijenik modernih pušaka



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Zefirove peci – nekada ih je bila puna Subotica, su zaista besprekorno grejale. Tipicni cilindricni otvori koje smo mi deca jednostavno nazivali – rupe imali su genijalnu tehniku zagrevanja prostorija. Naime pomocu njih se je uveliko povecavala grejna povrsina same peci, pa i time naravno njeno zracenje odnosno odavanje toplote. Cilj je bio sto manja pec i potrosnja ogreva uz maksimalnu toplinu.

    Sto se tice konobarskog bloka i olovke , nekad je to bilo ovako –

    U prostijim krcmama (cumezima) sa odgovarajucum publikom i naravno  isto takvim kelnerima, nije bilo sta mnogo da se zapisuje – vino-pivo-rakija i sifon sode. To je bio manje-vise sav asortiman i ponuda.

    U onim boljim i otmenijim to je vec izgledalo drugacije. Uzmimo prvo sto mi sada pada na pamet – restoran  “Mala basta” (Elza) Kada se uslo u lokal sa leve strane je bio šank, desno su bili stolovi za goste a pravo je bila kuhinja. Imedju šanka i kuhinje odnosno kuhinjskog “prozora” za izdavanje jela i primanje porudzbina, bila je jedna vrsta lože. Ta loža je bila  dosta visa od svega okolo i tu je za pisacim stolom sedeo/la gazda ili vec nekakv šef. On je imao sve pod kontrolom, ko ulazi, ko izlazi. kako stoji stvar sa placanjem, sta rade konobari, da li su svi gosti lepo dobro i na vreme posluzeni, sta se porucuje u kuhinji i kako izgleda to sto iz kuhinje izlazi. Da bi sistem besprekorno funkcionisao konobari su zapisivali porudzbine i onako lepo i decentno zapisanu porudzbinu prosledili gazdi/šefu koji je na taj nacin imao apsolutni uvid kako u fiansisku tako i u gastronomsku situaciju u njegovoj ili njemu poverenoj kafani. Na kraju se gostima podneo racun u pisanoj formi na tabletu na koji su gosti stavljali novac i obligatornu napojnicu. Iz svoje lože vlasnik je u svako doba imao uvid u sve sto se u njegom lokalu dogadja i nesporazumi gost – konobar su bili skoro sasvim iskljuceni.

    U onim prostijim krcmama racuni se nisu pisali. Gastronomija po sistemu dok traje traje, a kada bi gosti propili svoj posljednji novac, konobari bi primili i kakav dobar rucni sat ili zlatan lancincic i tsl. Kada bi danas neki kafanski gost koji umro pre pola veka uskrsnuo i usao umoderan kafic, mene ne bi cudilo ako bi se ekspresno vratio u grob.

  2. Lansky kaže:

    Peći sa rupama u gvožđari BARZEL

     

  3. NS kaže:

    Da li je nako zainteresovan da kupi tablu "dungjerskovo pivo" staru 95 god. ima sliku neke reke sa brodom iza su fabrke sa visokim dimnjacima i zapregom pored reke. Tabla je velicine onih plavih na kojima pise naziv ulice.

  4. Anonimni kaže:

    posto ta tabla?)

  5. Nikola kaže:

    Posto ?

  6. knjiski_moljac kaže:

    Mene zbunjuje lokacija industrije mramora i kamenoreza. Po Uporednom nazivu ulica, ispada da se ona nalazila u današnjoj Ištvana Sečenjija. Ne mogu sad da se setim kako zgrada na toj adresi izgleda, ali mi ne deluje kao neka industrijskog tipa.
    Ono što me još više zbunjuje je potencijalna lokacija magacina nadgrodnih spomenika. Ako je bio u Matka Vukovića, onda kućni broj ne štima. Ako pak uzmemo prvobitni naziv ulice, stižemo do Somborskog puta i današnje Trošarine.

OSTAVITE KOMENTAR