Istorija gramofona i zlatno doba ploča u subotičkom muzeju

Gradski muzej u Subotici otvorio je vrata ljubiteljima starog dobrog zvuka sa gramofona, a da je retro zvuk vinila nešto što mnogima nedostaje govori i ogromno interesovanje za izložbu “LP”.

Poput vremeplova, autorka Viktorija Šimon Vuletić, viši kustos i etnolog antropolog muzeja, koautori dr Ljiljana Gavrilović i Goran Živanović iz beogradskog Muzeja tehnike i nauke, i Dejan Mrkić, posetioce izložbe vode kroz zaboravljeni svet nosača zvuka. Starije generacije dobro pamte gramofone i muzičke ploče, a stručnjaci su istražili i njihovu istoriju. Povoda za to je više. Ideja potiče od veka stvaranja Jugoslavije, omladinskih pokreta koji su obeležili 1968/1969. godinu, kao i svetski i lokalni kulturološki događaji poput festivala Vudstok 1969. godine ili postavljanje mjuzikla “Kosa” u “Ateljeu 212”. Viktorija Šimon Vuletić ističe da posebnu zanimljivost za lokalnu istoriju popularne kulture predstavlja 50 godina od kada je subotički festival “Omladina” u saradnji sa Radio Beogradom postao kulturni brend u zemlji.

– Gramafon se izdvojio kao kućni aparat koji je povezivao generacije od kraja 19. veka sve do 80-ih godina, kada primat preuzimaju elektronski nosači zvuka. Izložbom sam htela da ispričam emotivnu priču generacija kojima je to mnogo značilo – kaže autorka Viktorija Šimon Vuletić.

EMOTIVNE REAKCIJE

Deo predmeta iz postavke “LP” pripada Gradskom muzeju u Subotici, deo je iz beogradskog Muzeja nauke i tehnike, ali su izložbu upotpunili i Subotičani koji su se odazvali pozivu muzeja. Zanimljivo je što se i posle otvaranja izložbe ljudi javljaju jer žele da upotpune postavku svojim gramofonima i pločama.

– Bitno je da su ljudi jako emotivno reagovali. Najstariji gramofoni su na navijanje, ako izuzmem fonografe. Potiču s kraja 19. i početka 20. veka, kada su svi pokušavali da nađu najbolji način da se zvuk snimi i reprodukuje. Postavili smo instalaciju bogate građanske sobe koja govori da gramofon nije mogao svako da priušti. Prikazali smo i jednu sobu iz 70-ih godina, kada je gramofon postao deo skoro svih domaćinstava, posebno interesantan je bio omladini – priča autorka.

RAZVOJ GRAMOFONA

Kako autoka navodi, prvi muzički automati ili kutije nastali su u Švajcarskoj po ugledu na samosvirajuća zvona koja su korišćena na crkvama i tornjevima. Muzičke kutije, jednostavne ili raskošno dekorisane, bile su popularne sve do kraja 19. veka. Najznačajniji modeli su organeta i polifon.

Istorija snimanja i reprodukcije zvuka zauvek je promenjena 1850. godine otkrićem prvog fonoautografa koji je konstruisao Francuz Eduar-Leon Skot de Martenvil. Njegovi napori podstakli su američke naučnike Tomasa Alvu Edisona i Aleksandra Grejema Bela da nastave usavršavanje uređaja, što je dovelo do stvaranja najpoznatijeg uređaja – gramofona. Najveća inovacija dogodila se 1894. godine, kada je nemački emigrant Emil Berliner patentirao način za kreiranje ravnih diskova. Prvi njegovi zvučni zapisi bili su od stakla, kasnije od cinka i plastike.

U postavci se može videti više od 25 vrsta gramofona i njegovih preteča, gramofon sa trubom iz 1920. godine, fenograf iz 1910. godine, polifon iz 1870, kutijice za gramofonske igle, voštani cilindri, koferčić za ploče, albumi sa pločama, brisač gramofonskih ploča, razglednice ploče i fotografije koje prikazuju zlatno doba gramofona i LP-ja.

Prateći programi

Izložba će dalje živeti i kroz prateće programe. U planu su projekcije filmova sa popularnom muzikom, promocije knjiga, enciklopedije roka i koncerti. U okviru “LP” otvorena je i izložba radova na pločama Nenada Ražnatovića “Beskonačna igra lica”.

 

BLIC



KOMENTARI

  1. Denci kaže:

    Lepa je izložba, i bilo je zaista izuzetno posećeno njeno otvaranje. Čestitam Viki, za istorijski osvrt i dobro prezentovane početke…
    Žao mi je ipak, za dve-tri stvari: prva se odnosi na činjenicu da nisu obuhvaćeni svi istorijski periodi i konteksti u kojima je LP imao snažnog uticaja na muzičku industriju i društvo u celini. Period od druge polovine 70-ih godina pa do prekretnice vekova, obeležio je značajan razvoj hip-hopa, prvenstveno kod afro-američke populacije, a njega je u tehološkom smislu pratilo i redefinisanje pozicije i upotrebe gramafona. Od klasičnog DJ “puštam muziku sa ploča” pristupa do skreča i improvizacije koju su izvodili DJ-evi. Kao na primer i Grandmaster Flash. Drugi deo priče se odnosi na tehno/elektro revoluciju u muzici, koja je na neki način, u istorijskom trenutku kada početkom 90-ih CD preuzima primat nad ostalim nosačima zvuka, spasila vinil i ipak održala na aparatima industriju analognog zvuka. Obe pomenute etape u razvoju muzike, dominantno prati jedan gramafon: Technics-ov SL 1200 model, naročito u MK izvedbi, koji se proizvodio od početka 70-ih godina, i sa jednom pauzom od 2010-2016, danas doživljava svoju 7. generaciju (MK7). Dakle, žao mi je što nisam na izložbi video tak gramafon. Najprodavaniji i najuticajniji gramafon u istoriji. 🙂
    Trebalo bi istaći i činjenicu da LP danas doživaljava svoju malu renesansu. Verovatno je da neće dostići nekadašnje tiraže, ali su pomaci značajni. Sa jedne strane zahvaljujući umetnicima kojima je stalo do dobrog analognog zvuka (pre svega u muzičkim žanrovima poput jazz-a i world music-a), ali i slušalačkoj publici koja uz zvuk, traži i dušu te muzike. Analogni zapis se pojavljuje kao jedino (ili retko) održivo rešenje. Ilustracije radi, prodaja LP ploča je 2006. godine u SAD doživela svoje najlošije dane, sa prodajom ispod 1 milion primeraka na godišnjem nivou. To je period buma digitalnih formata (npr. MP3), koji su u tehnološkom smislu iskasapili muzički zapis. Od tada počinje stalni linearni rast prodaje vinila, koja u 2018. dostiže 17 miliona primeraka, sa tendencijom da do 2020. dostigne i čitavih 20 miliona prodatih ploča. Ljubitelji muzike poput mene, ovome mogu samo da se raduju.
    Festivali Etnofest i Jazziré vam žele sve najlepše u Novoj! 🙂
    Denci

  2. Subotica kaže:

    Kako malo komentara na vesti iz kulture. Tužno i alarmantno šta to govori o nama.

  3. Dr sc. tro. Stormwatch kaže:

    @Denci

    Ja bih samo dodao da je vecina danasnjih izdanja koja izlaze na LP-u samo digitalni snimak na analognom nosachu zvuka a to nije isto! Neki izdavachi idu chak i toliko daleko u nekvalitetu da prebacuju mp3 na vinil! Studiji koji nova izdanja starih LP-a rade kako treba, koristeci iskljucivo analognu tehnologiju u remastering procesu su veoma retki a takva izdanja su osetno skuplja od flat digital transfera na Vinil, a uglavnom se samo takva mogu naci kao nova u vecini radnji. Najbolja stvar kod jurcanja za Vinilima je ipak kupovina polovnih a dobro ocuvanih prvih izdanja originalnih ploca.

  4. ffilozoff kaže:

    OVO je pozitivna vest…Duge komentare obicni narod ni ne procita!!!

  5. MikiM kaže:

    Izuzetno lepa postavka. Sve čestitke za tako kvalitetnu izložbu.

  6. Mister No kaže:

    Digitalizacija je pojednostavila stvari. Nekad smo godinama tražili neku ploču( pesmu ),sad Internet rešava takve probleme u sekundi. Međutim,ljubitelji dobrog zvuka znaju da je zvuk sa ploča i kaseta kvalitetniji od kompjuterski kompresovanog zvuka. Volim da pevam i sviram,više volim nego znam. 🙂 Ljubitelji muzike koji pamte prodavnicu ploča i muzičkih instrumenata u prizemlju subotičke gradske kuće,znaju da je nekad muzičko obrazovanje teže bilo. Prepisivali smo , učili pesme i akorde jedan od drugog. Današnjim muzičarima početnicima je to smešno,sve je pred njima. Digitalni zvuk ne može da se meri sa pravim. Međutim,kompjuterizacija je olakśala stvari. Lakše je vežbati sviranje i pevanje ,koristeći matrice i karaoke.

  7. Mister No kaže:

    Preporučio bih svima ovu izložbu. Izlożene su interesantne fotografije na ovu temu,pored ploča i gramafona. Spomenuću fotografiju omota ploče srpske muzike snimane u Americi,iz vremena kad u Srbiji nije postojala tehnologija narezivanja zvuka na vinil.

OSTAVITE KOMENTAR