Žene su od osnivanja Pravnog fakulteta u Subotici 1920. godine mahom studirale pravo u tom gradu. Za dve decenije na subotičkom fakultetu 88 njih je diplomiralo. Mogle su da rade u advokatskim kancelarijama, ali do te prelomne 1929. nisu imale pravo da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika.
Advokatska komora Vojvodine, esnafsko udruženje advokata, o kom je priređena izložba u Arhivu Vojvodine, osnovana je 1875, a tek posle više od pola veka u svoje redove primila je žene pravnice.
Do takve vrste diskriminacije žena došlo je usled zakonskih propisa koji nisu dozvoljavali ženama da se bave advokaturom. Prekretnicu u tom smislu označava Zakon o advokatima za Kraljevinu SHS, donet 17. marta 1929. godine, koji kaže da žene „mogu steći pravo na advokaturu i ovu obavljati“.
Ali da su one bez obzira na formalne prepreke, pokušavale da se bave advokaturom i upišu u imenik pripravnika govori molba za upis u spisak advokatskih priprav- nika Bosiljke Kristić iz Pančeva, rođene 1894, koja se čuva u Arhivu Vojvodine. Ona je diplomirala na Pravničkom fakultetu Univerziteta Kraljevine SHS u Beogradu 1922. Iste godine je pripravničku praksu započela kod pančevačkog advokata dr Đorđa Pajića, i podnela molbu koja je odbijena uz obrazloženje da „za ubeležavanje ženskinja još nema zakonske mogućnosti“.
Na tu nepravdu nisu muške kolege gledale ravnodušno. Za pravo da se i one bave tim poslom zalagali su se mnogi, čak je na prvom zboru pravnika Kraljevine SHS 1924. doneta rezolucija u kojoj je istaknut predlog da se ženama dozvoli bavljenje advokaturom.
Donošenje zakona kojim se pripadnicama lepšeg pola omogućava da stanu uz rame s muškarcima kada je advokatura u pitanju, smatra se napretkom u procesu modernizacije Srbije i emancipaciji žena. Od 1929. kada je zakonom bilo dozvoljeno da se bave advokaturom do1941. kada je komora prestala da postoji, u Imenik advokata Advokatske komore u Novom Sadu upisane su samo četiri žene. Prva je bila Katarina Lengold iz Petrovaradina. Završila je prava u Subotici 1927, a u imenik zavedena prvi put 1933.
Nakon nje, zvanje advokata stekla je i Kuljanka Serena Fišer, potonji doktor pravnih nauka. Advokatski pripravnik postala je 1927. godine, a devet godina kasnije i advokat prethodno položivši zakletvu.
Zagrepčanka dr Lila Stejić, rođena Akselrad, u imenik advokata ubeležena je u Pančevu 1938. godine, a od 1936. u banatskom selu Debeljača. Njena koleginica Danka Margetić iz Zemuna diplomirala je pravo na subotičkom fakultetu. Pripravnik je postala 1928, a sudijski ispit položila 1936. godine u Novom Sadu. U imenik advokata ubeležena je 1940.
Foto: Z. Milosavljević
Veliki broj žena kojima je posvećena pažnja na izložbi u Arhivu Vojvodine kao advokatskim pripravnicama između 1929. i 1941 godine, rodom su iz Subotice, gde su i studirale.
Takva je Jelena Aranka Marija Čajkaš rođena 1917, čiji roditelji su bili gimnazijski profesori. Završila je pripravnički staž u rodnom gradu 1940, a početkom sledeće godine krenula u besplatnu sudsku vežbu u Sreskom sudu u Subotici. Pošto joj okupacione vlasti nisu dozvolile da radi kao pravnik, odlučila je da nastavi školovanje u Budimpešti, gde je doktorirala u junu 1942.
Jedna od tri kćeri dr Aleksandra Moča, advokata i predsednika Matice srpske, kao i predsednika Upravnog odbora AKV. Mara je takođe završila prava i bila pripravnik u očevoj kancelariji. Ona je diplomirala u Beogradu 1939, kada je položila i advokatsko-pripravničku zakletvu.
