Italija dosanjan san

Subotička odbojkašica Gorana Maričić iza sebe ima veoma uspešnu sezonu u Italiji. Igrajući za Parmu pružala je dobre partije na poziciji korektora, dokazavši da za nju ima mesta u najjačoj odbojkaškoj ligi na svetu. Ipak o novom klubu za sada ne razmišlja, već odmara i uživa u druženju sa porodicom i prijateljima.

Sportsku priču u Italiji započela je u klubu Riso Scoti, da bi ubrzo karijeru nastavila u Parmi u Prvoj italijanskoj ligi za odbojkašice.

 

– Oduvek sam želela da zaigram u Italiji, kao jednoj od najboljih liga na svetu. Jako sam zadovoljna što mi se san ispunuo i što sam videla kako je biti deo svega toga. Liga je veoma teška i zahteva se igranje na visokom nivou. Iako se Parma čije sam boje branila, nije plasirala u play off, sezona se na kraju vodila kao uspešna – priča Gorana.

 

U Parmi je umesto na pozicji primača, zaigrala na mestu korektora. U početku je bila skeptična, koliko će promena pozicije uticati na njenu igru, ali brzo se uklopila i pokazala da ekipa može da računa na nju.

 

– Pridružila sam se ekipi kao korektor, što je bilo nešto novo za mene. Nisam bila sigurna kako će sve to izgledati, ali sam ustvari videla da mi ta pozicija odlično pristaje. Tako da mogu reći da sam je zavolela i da sam se veoma dobro snašla.

 

Provela je tri godine u Francuskoj, igrajući za Larošet i Paris. Pre toga je tokom studija igrala u Americi za odbojkaške ekipe Mičigena i Oregona, gde je ostavila značajan odbojkaški trag i osvajala dosta nagrada. Kakva je iz tvog ugla odbojkaška liga u Italiji?

 

– Francuska i Italija se sasvim razlikuju jedna od druge. Odbojka je u Italiji na mnogo višem nivou. To se može videti po lepšoj kontroli lopte, ali i po mnogo jačim udarcima. Takođe u Italiji se mnogo duže ostaje u hali i češće se trenira, ali ti treninzi nisu puno jači od onih u Francuskoj, što me je veoma iznenadilo. U Italiji mi je odgovaralo to što se kraće putuje na utakmice, više ekipa je na svega sat sat i po udaljenost. To je fantastično, jer se ne mora putovati dan ranije, niti ustajati rano ujutru da bi se stiglo na vreme kao što je to bio slučaj u Francuskoj. U Italiji ima dosta naših igračica, a bilo je i devojaka sa koledža protiv kojih sam igrala. To mi je pokazalo kako je svet mali, ali i kako je lepo videti nekog poznatog u tuđini.

 

Poseban utisak na Goranu su ostavili italijanski navijači.

 

– Oni su posebna priča. Dok pobeđuješ sve je savršeno, svi te vole i pružaju podršku. Ukoliko ekipa veže nekoliko poraza, ljudi kao da prestaju da ti se javljaju, imaš osećaj kao da je ceo svet ljut, što je po meni nepotrebno. Mada mogu reći da je bilo nekoliko vernih navijača koji su nas uvek pratili i dolazili na skoro svaku utakmicu, što je uvek lepo i ohrabrujuće.

 

Boravak u Italiji iskoristila je da putuje i obiđe neke destinacije.

 

– Turistički me je Italija, od svih zemalja u kojima sam bila najviše oduševila. Uspela sam da obiđem sve što me je zanimalo. Pre nekoliko godina sam bila u Rimu i Veneciji, a sada sam uspela da obiđem i Milano, Firencu, Pizu, Parmu i mnogo drugih manjih gradova. Sve mi je ostalo u najlepšem sećanju i sigurno ću se kad tad vratiti u Italiju, turistički i zbog šopinga.

 

Nakon završene sezone trudi se da odmori i što više vremena provede sa porodicom. Odbojka je za sada u drugom planu.

 

– Za dalje nemam još nikakve planove. Posto sam već deceniju života u inostranstvu sada sve vreme provodim sa svojim voljenima, porodicom i prijateljima, jer su mi jako nedostajali.

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR