Magistar Mile Božić iz instituta Jaroslav Černi je na današnjoj tribini posvećenoj izmuljivanju jezera, dao predlog sanacije jezera Palić koji će biti objašnjen u narednom tekstu.
Nakon fizičko-hemijske i biološke analize mulja i vode, ustanovilo se da je voda jezera Palić ali i jezera Ludaš isključivo organski opterećena, a da se količina teških metala (hroma, zive, kandijuma, bakra, olova, nikla) kreće u granicama normale. Takođe, merenjem je ustanovljeno da su oba jezera opterećena velikom količinom mulja na dnu čija se debljina kreće od 0,3m do 1,5m. Mulj je kao i voda izuzeno opterećen materijalima organskog porekla (fosfor i azot), dok se količine metala kreću u normalnim, dozvoljenim količinama.
Pored trenutnog stanja jezera, veliki problem predstavljaju i izvori vode kojima se jezero napaja. Naime, tokom meseca juna, kada je isparavanje najveće, dnevne potrebe jezera za vodom su oko 20 000 kubnih metara, dok na godišnjem nivou iznosi oko 2,304 miliona kubnih metara vode. Tokom najtoplijih dana u godini nivo vode u jezeru se svakog dana smanjuje za 5mm, što u 100 dana leta iznosi oko 500mm. Ta količina vode mora nekako da se nadoknadi. Potencijalni izvori vode jezera Palić su pored kiše i otapanja snega, i vode iz podsistema “Tisa-Palić“, podsistema „Plazović“ i voda iz gradskog prečistača.
Predlog prečišćavanja jezera
Institut Jaroslav Černi je dao predlog da se jezero očisti hidrauličnim vađenjem mulja, što znači da se jezero neće isušivati, a da će se mulj vaditi mehaničkim putem. Tako izvađeni mulj će se prebacivati u kasetu gde će se cediti, a nakon toga utrošiti za sanaciju erodiranih obala jezera, depresionih priobalnih područja i za formiranje veštačkih ostrva po sistemu “wetland”-a u sektoru 3.
Na gornjoj slici je predstavljen sistem hidrauličnog vađenja vode. Plovno telo na vodi je bager koji cevima sprovodi mulj ka obali. Oko mesta gde se vadi mulj nalazi se mreža koja ima ulogu da spreči zamućenje vode dok se mulj kopa.
Izgled jednog takvog bager u praksi, i cev koja sprovodi mulj ka obali, gde je smeštena kaseta za izmuljivanje.
Celokupna ideja je da se dobar deo mulja iz jezera utroši na formiranje ostrva u sektoru 3 koji prima vodu iz sektora 2 i u kojem će se vršiti dodatno filtriranje vode prirodnim putem (trskom). Tako dobijena voda će se kanalom transportovati do rečice Kireš. Time se u funkciju pored dovodnog kanala Tisa-Velebit-Orom-Palić u funkciju stavlja i odvodni kanal Palić-Kireš-Tisa. U slučaju da ovaj sistem ostrva (akvatični), uspe da isfiltrira vodu, ona se može pustiti u četvrti sektor, ali uvek mora da bude na raspolaganju odvodni kanal. Na isti način u planu se ima i formiranje ostrva u jezeru Ludaš.
Odvodni kanala iz trećeg sektora na Paliću ka rečici Kireš. Crvenom linijom je predstavljen deo kanala koji je zacevljen, plavom otvoreni kanal, a zelenom je zacevljenje kanala uz Ludaško jezero.
Dovodni sistem od Tise ka Paliću kojim se trenutno doprema sveža voda, i taj sistem se ima u planu i u budućnosti.
Crvene površine su planirani nasipi uz jezero i ostrva u trećem sekotru. Žuta linij predstavlja granicu između trećeg i četrvtog sektora.
Planirana ostrva u jezeru Ludaš
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
--- reklama ---
A kada se ovo planira?
Cuo sam da je voda Tise prljava i da ne zadovoljava kriterijume vode za kupanje.
Problem je taj što smo znali i bez instituta šta treba da radimo i sa čime ali nismo kapacitet koji može da "proguta " cifru za elaborat . Prije skoro dve godine je ovo bilo perfektuirano. Zamislite da je mulj već izvađen, kupači se kupaju a investitori se polako usuđuju pojaviti. Mi još uvek ne znamo dali mulj ima štetnih materija ili nema -kao da ga je sada neko doneo sa meseca pa na brzinu ne možemo izvršiti analizu. Sve mi ovo liči na jedan tužni pokušaj da budemo stručni i precizni !!!
Markes, o datumima je nezahvalno pričati, jer su cifre velike a ko će sve investirati još se ne zna. A i da se zna opet je nezahvalno pricati. Jedino što sa sigurnošću možemo reći je da to neće biti gotovo u narednih 3 godine.
Što se tiče Tise, ona je u proleće kada se sneg topi sa Karpata najčistija i tada spada u 2b kategoriju. Kolika će čistoća vode biti u 3. sektoru još se ne može reći, jer to niko ne sme da prognozira. Nadamo se da će biti većeg kvaliteta, znači 2a.
Beli, na samoj tibini je bilo dosta onih koji su postavljali razna pitanja vezana za ekosistem, zivi svet, navodili podatke kako su neke fabrike direktno u jezero unosile hrom i da je nemoguće da nema teških metala itd… Lično sa tim podacima nisam upoznat pa i nije me mogu o tome da pišem, niti tako nešto da komentarišem.
P.S. Nadam se da ste bili na tribini
Naravno da sam bio na tribini . Zato i komentarišem. Teški metali su odavno u mulju jer je to došlo u Palić za vreme intenzivnijeg rada industrije. Moje primedbe ,koje sam dao pismenim putem gospođi Gavrilović i elaborat star više od godinu dana ,koji sam poslao upravi grada svojevremeno biće sadržani u delu izveštaja sa ovog savetovanja. Inače bih ga objavio putem ovog sajta.
Možda sam u izražavanju malo preoštar ali verujte da ( mogu i dokazati ) da ja o kvalitetu vode jašim već dvadesetak godina sa raznim direktorima koji su se smenjivali . Jednom ćemo i o ovome . Ne bih voleo da odmognem jezeru u ovoj situaciji.
Izvinjavam se sto sam pesimista, ali ce se ovo desiti nikad, ili mozda malo ranije. Barem sam takav utisak stekao.