Subotička prezimena Ostrogonac, Aradski, Presburger, Budimčević, i još mnoga, odaju da je rodonačelnik porodice neke davne godine došao iz Estergoma, Arada, Bratislave (Presburg – nem.) ili kog drugog grada velikog Habzburškog carstva.
Subotičanke 1931. godine
Pre desetak godina, jedna kriminalna afera na jugu Srbije, otkrila je da su glavni protagonisti izvesni gospodin koji se preziva Segedinac i njegov kompanjon čije prezime je Subotički. Sudbina je htela da se ova dva susedna grada nađu jedno pored drugog i u prezimenima dvojice tipova iz kriminalne hronike. Lako može biti da Subotički i Segedinac nikad nisu ni videli Suboticu i Segedin.
Dok prezimena Segedinac, Segedinčev i Segedi imamo u Subotici, prezime Subotički nose oni čiji je predak bio Subotičanin ali ga je život odveo drugde, gde su ga zvali po njegovom poreklu. Nekada davno, neki Subotičani su otišli iz svog kraja i u svom imenu poneli Suboticu zanavek, ili su ih drugi tako prozvali kada su čuli da dolaze iz ovog slavnog grada.
Nema nekih precizih podataka koliko njih danas nosi prezime Subotički ali internet otkriva da ih ima dosta. Najviše u Srbiji, a potom i u ostalim delovima bivše Jugoslavije. Facebook kaže da u Sjedinjenim Američkim Državama drevnih Subotičana ima lep broj. Tamo su Derek, Blejk, Alana, Marla, Sara, Erik, Jess, Damien, Jessica, Jean, Becky i još neki…svi sa prezimenom Subotički. Na kraju, ne treba zaboraviti i severnu varijantu ovog prezimena – Szabadkai.
Na Palićkom jezeru leta 1931.
Szabadkai Zoltan, Robert, Gyorgy, Atila…iz Mađarske, dok Carolina Rosa, Kassandra, Alexandre, Bruno, Vanda i Luca Szabadkai, žive preko debelog mora. Možda nikad neće ni stupiti na tlo starog kontinenta ili u ovaj njegov znameniti kutak, ali će na neki način ipak biti od Szabadke/Subotice.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Onomastika je vrlo slojevita i kompleksna nauka koja ustvari obuhvata vise naucnih polja. Lngvistiku, istoriju, geografiju, etnologiju, etimologiju i jos nekoloko pomocnih naucnih grana. Ja se bavim uglavnom onako laicki i amaterski proucavanjem prezimena, pogotovu onih Subotickih i koristim za to posmrtnice. One su najzgodnje za takvo istrazivanje jer sadrze obavezno prezime pokojnika i sto je najvaznije ne umire se po nacionalnom kljucu. Iz prezimena mozemo sa relativnom sigurnoscu utvrditi etnicko i versko poreklo jedne osobe, takodje i migraciono kretanje predaka. Sto se prezimena Suboticki tice to je jedna komplikovana stvar jer se postavlja pitanje sire upotrebe tog toponima i da li je to nekome ko dolazi iz Subotice, u mestu gde se je naselio dato kao odredjeni epitet i oznaka porekla ili se radi o hohstapleraju gde je neko sam sebi prikacio ono „Suboticki“ pokusavajuci da insinuira nekavo (nepostojece) plemstvo. Pozadinu prezimena tesko da cemo ikada u potpunosti saznati. Sa druge strane Subotica je puna prezimena po toponimima iz nekadasnje KuK monarhije. Slezak nam dolazi iz Slezije, Malagurski iz Poljske, Aradski iz Rumunije, Bem (Behm) iz Ceske i jos mnoga druga prezimena kojih ne mogu trenutno da se setim. U skoli sam poznavao ucenika sa prezomenom Turda. Tek vise decinija kasnije sam saznao da je to prezime po Rumunskom gradu Turda (Madj. Torda). Mi imamo svu silu prezimena po zanatima i profesijama. Medjutim iako poneko prezime izgleda isto na prvi pogled, ono se ipak razlikuje u geografskim i nacionalnim relacijama. Naprimer prezimena Mlinar, Mlinaric i Mlinacek se razlikuju po geografskom poreklu iako imaju u biti isto znacenje. Slicno je i sa Sedlak, Sedlaric i Sedlarov odnosno Sedlacek. Samardzic i Samardzija dolaze juzno od linije Sava – Dunav. Odatle dolazei prezimena koja sadrze Turcizme – Colak, Colakovic, Bulut ili Bulatovic, Karadzic itd sto nikako ne znaci da su njhovi nosioci Turci odnosno da imaju Tursko poreklo. Postoje naravno u ogromnoj meri i prezimena po patronimima tj. po ocu ili rodonacelniku. Tu je problem sto se na takav nacim javlaju mnogobrojna ista prezimena i onda ih je valjalo uze odrediti po nekoj posenoj osobini nosioca. Kod Madjara imamo cesto kao dodatak prezimenu Kis ili Nagy jer je ko zna ko od predaka bio mali ili veliki po svojoj staturi. Zbog toga se cesto daju uz ime i prezime i dodatne oznake. Jovan Jovanovic je cesto ime i prezime, ali kada kazemo Jovan Jovanovic Zmaj onda se odmah zna na kojeg Jovana mislimo. Po Subotici i okolini valjda svaka porodica al ii pojedinac imaju neki nadimak kako bi se odmah razlikovali od drugih i znalo na koga se misli kao i o kome je rec. Da se vratimo na posmrtnice – njihovim citanjem, iz njihovih prezimena, citamo u stvari istoriju naseg grada.
Fascinantno je koliko istorije ima na ovim slikama od prije 100 godina! Grad čist i uredan, žene i muškarci sa stilom, doterani u stilu najsavremenije mode tih vremena. Moderne zgrade, prodavnice, letovalište na jezeru, tramvaj, zelenilo… ma savršeno mesto za život.
Kao student, došao sam iz Zrenjanina u Suboticu, nisam hteo da studiram ekonomiju u Beogradu nego sam baš zbog načina života i navika izabrao najlepši grad na svetu i zaljubio se na prvi pogled. Danas imam svoju familiju i svoj posao u gradu kojeg volim isto kao i moj rodni Zrenjanin. Subotičani ne dajte se! Vojvodina se brani upravo u Subotici!
Ja sam u Suboticu došao da studiram građevinu samo zato što mi je ovaj grad bliži od Novog Sada i Beograda a samim tim i manji su mi bili troškovi. Zavideo sam pomalo onima koji su studirali u Beogradu i Novom Sadu dok sam slušao njihove priče o provodu i studentskom životu tamo. U Subotici ni izbliza nije bilo tako živo tada. Sve dođe kasnije, kad se razviješ kao čovek i uozbiljiš, kad odrasteš. Zanima te i ulica u kojoj živiš, i zgrada pored koje prolaziš i običaji u Ljutovu, Hajdukovu, Dušanovu ili Kelebiji…sve te zanima jer i ti postaneš deo grada kao što je i ovaj grad postao deo tebe. Ne volim ta pravdanja i hvalospeve o tome zašto sam baš ovde, kao samo zato što sam sa 18 godina voleo samo ovaj grad! Pa moji nisu imali novaca za NS ili BG, šta ima sramotno u tome? Znao sam od ranije za mnoga prezimena koja postoje i u Subotici kao i u drugim gradovima u Vojvodini, samo nekako nisam razmišljo o njima
Mamužić porodica je plemstvo dobila u jednoj drugoj županiji, jer su se mnoge porodice u seobama naseljavale na ona napuštena imanja koja su dobili od države. Tako njihova sadašnja prezimena skrivaju starija.
Kao što reče Kertvaros onomastika je zanimljiva nauka. Ja sam lično čuo za prezime Subotički, a i sama Subotica ima indicija da je dobila ime Suboti Vrliću pisaru Cara Jovana Nenada.
Ima tu još zanimljivosti kao Nestor Segedinski koji je bio iz Mola, a vrlo bitna ličnost fudbalske Subotice, čije prezime asocira na Segedin naravno, ili čak i za manja mesta u samoj Vojvodini. Uvek mi padne na pamet Rade Doroslovački bivši dekan novosadskog FTN-a čiji su preci zasigurno iz mesta Doroslovo.
@ Mors
Prezimena nastala po toponimu su vrla cesto sirom Evrope. Za ostale kontinente ne znam. Naziva za mesto „Subotica“ ima jos oko 3-4 a mozda i vise i koliko je meni poznato svi ti nazivi dolaze od kalendarskog dana – subota – naime onog dana kada se je u tom naselju odrzavao ( obicno subotom) sajamski (pijacni) dan. Sto se tice Subote Vrlica on nije bio toliko znacajna i vazna licnost da bi se jedan relativno veci toponim nazvao po njemu. Pisar na dvorovima je imao status sluzbenika (malo boljeg sluge) U antickim vremenima su pisari imali po pravilu status robova. Pre ce biti da je samo njegovo ime – doslo od naziva Subotica. Osim prezimena Suboticki, postoje i prezimna „Subotic“ ( fudbaler Neven) ili Suboticanac odnosno u Medimurju Suboticanec. Austrijski knjizevnik srpskog porekla, koji je pisao pod pseudonimom i kasnije zvanicnim imenom Milo Dor, je ustvari rodjen kao Milutin Doroslovac i ocito njegovi preci vode poreklo iz istoimenog mesta. Postoje i mnogobrojni slucajevi kada dosljaci u svojem novom zavicaju u stvari i dalje zadrzavaju svoja stara prezimena ali ih fonetski prilagodjavaju novoj sredini ili ga jednostavno prevode na jezik koji je dominantan u novoj sredini. Dobar primer za jedan takav prevod je nemacki renesansni slikar Albrecht Dürer . Njegov otac (zlatar) rodjen u Madjarskom mestu Ajtos (kod Gyule) preselio se je u Nürnberg pod imenom Albrechr Ajtosi. Madjarski izraz Ajto (vrata) preveo je na odgovarajucu Stronemacku rec Dür (vrata) i tako je od Ajtosi postao Dürer i kako su se kasnije zvala sva trojica njegovih sinova inace takodje znacajne licnosti svojega vremena.