Janoš Kuktin iz Subotice: Čuvanje ovaca nije lako, ali vredi

Nije lako danas naći dobrog i pouzdanog čobana, kao što je Janoš Kuktin iz Subotice, koji je odrastao u varoši, ali već skoro tri decenije čuva stada ovaca.

Foto: M. Mitrović

Sreli smo ga kako stado napasa na dolmi kraj Tise između Kanjiže i Novog Kneževca. Kuktin ponosno kazuje da se čobanskim poslom bavi već dugo i brinuo je o stadima na više mesta, od salašarskog naselja Rančeva kod Sombora i Kelebije pa do Kanjiže.

– Dok nije posrnulo Poljoprivredno dobro „Peščara“ na Kelebiji, tamo sam radio na govedarskoj farmi, potom prešao u subotičku Fabriku bicikla „Partizan“ koja je nažalost takođe propala, pa sam 1992. godine postao čoban. Morao sam od nečega da živim, pošteno da zarađujem, jer ne volim da kradem, nego da radim. Lopove najviše mrzim u životu. Da budem iskren, posao čobana nije lak, ali nije ni loš, pogotovo ko hoće time da se bavi, a trebalo je naučiti i znati se ovcama. Ovaj posao volim i vredi se njime baviti, ali ne mora se posao koji radiš voleti. Važno je da hoćeš to da radiš pošteno. Bravar sam i varilac, znam zidarske i mnoge poslove da radim, ali najviše mi odgovara da sam čoban – kaže Janoš Kuktin. 

Po sunčanom danu Kuktina u društvu pulina na dolmi, gde s obzirom da je zima blaga imaju šta da pasu, susrećemo u čuvanju 140 ovaca. Reče da je na gazdinoj farmi još oko 150 onih što se muzu, isto toliko ih se još jagnje ili se već ojagnjilo, a jagnjad ovih što se muzu su već isporučena kupcima. Objašnjava da je jagnjenje počelo još jesenas i uglavnom je u isto vreme.

– Ovo su sve umatičene ovce sa pedigreom i među njima sada nema ovnova, nego ima period kada se puštaju da se ovce omrču, da otprilike sva jagnjad pristignu zajedno, tako da se zajedno mogu i prodavati – dodaje Kuktin

Janoš veli da valjano zna sve poslove oko ovaca kojima se dosta brzo izveštio. Čuva stado na ispaši, ali pre nego što ih istera iz tora obavezno im je zobanje, a i po povratku sa ispaše dobijaju kukuruzovinu i detelinu. Ovčarnik se nalazi kraj dolme, a kada trava zazeleni i šumarci olistaju tu borave do kasne jeseni, a čobani imaju smeštaj u kamp kućici sa solidnim konforom.

– Ovce najbolje daju mleka od zelenila i divljeg bagremca. Džabe vi dajete zobanje, detelinu i sve drugo, ako nema zelenila. Daju one i sada mleka, ali ne toliko kada je glavna sezona ispaše – otkriva čoban.

Foto: M. Mitrović

Ovcama, kada zatreba, Janoš čisti papke i ukazuje pomoć kada zašantaju, a za tu priliku potreban je bojtarski štap koji na vrhu ima kuku koja služi da se uhvati ovca.

– Bojtarski štap se mora imati, bez njega i pulina, čoban nije čoban. Ako slučajno vidim da ovca zbog nečega šanta ili da nije u redu, zakačim joj nogu i uhvatim, da pogledam.

Hrani Janoš ovce i kada su u toru, obavlja u toku dana mužu dva puta, takođe i striže vunu kada s proleća dođe vreme da se ovce rasterete runa.

– Radni dan čobana je od jutra do sutra, da iskren budem, nikada ne prestaje, jer i noću se moraju obilaziti kada se jagnje, da se jagnjad odmah zbrinu da ne propadnu. Ima vremena da se prilegne i normalno zaspi, ali u sezoni jagnjenja moram noću ustajati dva-tri puta, da pogledam koja se ovca jagnji i da li su jagnjad zdrava – objašnjava Kuktin.

Prema njegovim rečima, poslom čobana je jako zadovoljan, pogotovo tu u Kanjiži, gde kako kaže radi zajedno sa suprugom Arankom.

-Ona hrani jagnjad i obavlja druge poslove, a ja evo čuvam stado na ispaši. Ima gazda koji baš nisu dobri, ali ima ih i izuzetno dobrih i korektnih. Ovi vlasnici kod kojih smo sada sve nam pružaju, kao što smo se i dogovorili. Imamo sve živo, od A do Š. Ono što jedu oni to jedemo i mi, a i na sve ostalo nemamo zamerke – odgovara Kuktin.

Kolika mu je plata ne otkriva, ali veli da je zadovoljan, jer je isplata uvek na vreme. Uverava da su vlasnici stada zadovoljni njegovim učinkom, jer kako kaže, nije takav da primi posao, da će se napiti i zanemariti obaveze oko stada. Mesečno ima dva-tri dana slobodno, da obiđe Suboticu, pa se vraća poslu u Kanjiži.   

Stado se na ispaši ne može paziti bez dobrih pulina. Janoša je ovog puta pratio žućkasti Haću (Labud) , mešanac, u ulozi pulina.

– Mešanac je ali radi kao „Doksa“. Imamo još četiri pulina i svi su odlični. Meni inače u čuvanju ovaca uvek pomaže crna pulinka Negro, ali nedavno se oštenila i pazi potomstvo, pa je odmenjuje njihov tata Haću – hvali puline naš sagovornik.

Retko ko na severu Bačke, ali i drugim mestima muze ovce, nego svi ovčari uglavnom računicu traže u prodaji jagnjadi. Mleko koje Janoš pomuze vlasnici stada prerađuje u kvalitetno ovčije kiselo mleko…

– U okolini Subotice i ovamo sve do Kanjiže, koliko znam niko drugi ne muze ovce, tako da je kiselo mleko koje se pravi po svim propisima, zaista pravo, za razliku od onih koje nisu ni videli ovcu – uverava Kuktin.

Striženje ovaca obavlja se u maju oko Đurđevdana ili nešto kasnije. Janoš priča da on i mlađi gazda ovce strižu kombinovano, ručno i mašinski. U stadu su ovce rase vinterberg i merino i imaju dobro runo.

– Vuna im je jako dobra, ali šta vredi kada sada nema cenu. Nekada, kada sam počeo sa strižom, od prihoda od vune ovakvog stada moglo se kupiti pola lanca, nekada i lanac zemlje. Sada kilogram vune ne može da se proda ni za 10 dinara. Stoji vuna još od prošle i pretprošle godine, nikome ne treba. Od čega onda prave džempere, ako ne kupuju vunu? Sigurno od veštačkih prediva. Moja žena je napravila jorgan od ovčije vune, koju je ispirala u desetak voda i tako fino greje, da te glava zimi ne može zaboleti. Kad se takvim jorganom pokrijete, nema zime! – ukazuje Kuktin.

/Tekst i foto: Milorad Mitrović, Dnevnik/



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Rasa virtemberg (a ne vinterberg i nema veze sa pokrajinom Vitemberg) je prakticno u grupi merino rasa. Ima dobre tovne osobine, dobar kvalitet vune i dobro podnosi duze setnje tokom ispase. Rasa il d Frans je produktivnija i plodnija, ali im morate stavit hranu “pod nos” uz neku ispasu u blizini. Dobro je sto postoji nacin da svako proizvodi po svojim mogucnostima. Virtemberg je i dosta mlecna rasa i steta je sto je retko ko muze. Nasuprot tome, il d Frans zbog vece plodnosti cesto nema dovoljno mleka za jagnjad. Mozda bi meliorativno ukrstanje bilo korisno da se ta jedna losa osobina popravi.

  2. Trovach kaže:

    Ne znam ko su ova 3 pametnjakovica koji bolje od mene poznaju rase stoke i njihovo poreklo. Molim vas da iznesete svoju verziju.

  3. ................................ kaže:

    Mnogo je gazda koji traže od čobana i više nego što je dogovoreno. Ima tako mnogo laži da je plata čobana ekstremno visoka , ali ad eto niko neće baš svi su lenštine. Ehhhh…da nije onih kosatih sa džipovima i raznih drugih koji pokupovaše stada i maltretiraju radnike , lako ih je prepoznati jer svako malo u oglasima se pojavljuju njihovi oglasi za potragom radne snage..

  4. Croat kaže:

    ovo je moj plan kad mi pukne totalno film, kupim pulina i odo u pastire …

  5. amacak kaže:

    “ovo je moj plan kad mi pukne totalno film, kupim pulina i odo u pastire …”

    ozbiljno, znao sam čoveka koji je upravo to uradio.

OSTAVITE KOMENTAR