Jedna od onih epizoda iz subotičke prošlosti koje se više niko ne seća ni sa slike, jeste i jarbol/spomenik koji je podignut ispred Sokolskog doma u toku godina rata, a potom i uklonjen još za vreme iste okupacione uprave koja ga je postavila.
A sve je počelo vrlo dramatično. Aprila 1941. godine, mađarska vojska prilikom ulaska u grad otvorila je vatru na ovu zgradu u centru grada i oštetila fasadu sa dve strane. Kada se situacija smirila, pokazalo se da je ovo zdanje veoma korisno i dobro poziconirano. Nakon popravki, umesto sokola, biblioteke i lutkarskog pozorišta, tu se smestio „Dom mađarske snage i kulture“, zatim Skauti i Hitler jugend. Bilo je i drugih interesenata koji su želeli prostorije u ovoj zgradi.
Proleće 1941.
Oštećenja na prednjoj fasadi su popravljena, ali iz nekog razloga, sve do danas, to nije učinjeno na onoj strani koja gleda na park.
Tog leta frontovi su bili još daleko, pa se činilo da je rat za ovaj kraj završen. Na novim razglednicama koje su štampane u Szabatki, često se nalazi i ova zanimljiva građevina. Završena tek nekoliko godina ranije, skretala je pažnju na sebe kao nešto novo u gradu koji je bio željan moderne arhitekture. Subotičani su nove trendove mogli da vide na slikama i filmovima koji dolaze iz velikih gradova, dok kod kuće još nije bilo hrabrosti za velike poduhvate.
Prostrani plato ispred objekta, već nakon izgradnje je ukrašen jednim jarbolom i nacionalnom zastavom. Kada je grad dobio novog gospodara, želja vlasti je bila da se ovaj prostor zakiti nekim jačim simbolom.
Proleće i leto 1941. u Bačkoj je vladala vojna uprava. Iako formalno u istoj državi, stari granični prelaz je i dalje bio u funkciji. Verovatno nije bilo dovoljno poverenja u nove podanike.
Možda je zato za novu upravu bilo važno da svoje prisustvo ojača državnim obeležjima. Akciju je pokrenuo poklon iz grada Nagyvárad (danas Oradea, Rumunija). Tamošnji donatori prikupili su sredstva za jednu raskošnu zastavu dugu četiri metra i uz nju pripadajući jarbol. Subotičanima je ostalo da za njega urede postolje.
Osvećenje zastave u Nagyvaradu
Iako je u gradu vladala vojna uprava koja je delovala u uslovima vanrednog stanja i stoga civilna pitanja ostavljala za neko buduće vreme, ovom zadatku je pristupila sa razumevanjem. Za poklon jarbol i zastavu odabrano je dominantno mesto ispred nekadašnjeg Sokolskog doma. Mada je tu već postojao jedan jarbol, on se nije uklapao u novu ideju. Lepom poklonu je trebalo pridružiti dostojno postolje, ili još bolje, spomenik koji će sa jarbolom predstavljati celinu.
U Istrorijskom arhivu sačuvana su dva predloga koja je načinio arhitekta De Negri. Prvi je predstavljao kameni postament ispred centralnog dela zgrade. Sam postament imao je na gornjem delu plato do koga se stizalo stepenicama. Na vrhu bi bio stub od istog materijala, a iz njega bi se uzdizao jarbol sa zastavom. Spomen ploča sa natpisom bi bila okrenuta korzou.
Druga zamisao je bila da se plato izgradi uz samu zgradu i bude napravljen od takvog materijala koji bi ih spojio u jednu celinu. Tako bi se dobila terasa, dovoljno prostrana za predviđene ceremonije, a spomen ploča i prostor za vence bi i u toj varijanti bili na pročelju. Predlozi su poslati u Budimpeštu gde je trebalo da se odluči.
Iz prestonog grada stigao je odgovor:
„Za uspešniji među planovima može se smatrati ovaj drugi. On velikodušno koristi arhitektonsko rešenje palate i visoki red prozora u pozadini. Dizajn terase i nacionalna zastava su na ovaj način organski integrisani sa zgradom.“
Uz to ide i uputstvo o detaljima koji su obavezni za ovakve postavke.
Kao što se vidi na fotografijama iz tog vremena, plan sa terasom je ostvaren, ali tu nije bio kraj promenama. Ubrzo se u zgradu uselio Levente othon (dom omladinske organizacije Levente), velika sportska dvorana je preuređena u bioskop, a što je najčudnije, još za vreme okupacije ovaj spomenik/jarbol je uklonjen. Na tom mestu su izgrađene široke stepenice, koje su verovatno bile potrebnije za jedan veliki bioskop, međutim, znajući koliko su nacionalna obeležja osetljiva tema, taj zahvat je bio prilično smeo.
U jednom od narednih planova iz tog vremena nacrtan je jarbol sa ukrašenim postamentom i česmom u parku ispred franjevačke crkve, ali pitanje je da li je to zamena za ovaj koji je uklonjen.
Do glavnog ulaza u zgradu vodile su bočne stepenice koje su možda bile skromne za jedno grandiozno zdanje. Centralno stepenište obezbedilo je dostojan pristup, ali se do njih došlo preko jednog tek podignutog spomenika. Kako je to proteklo, ostaje da se istraži.
Lansky
