Javni prostori Subotice – trgovi centra

Današnja tema je o urbanizmu, tačnije, o javnim prostorima na primeru Subotice. U ovoj seriji tekstova bavićemo se sa makroelementima urbanizma, poput trgova, pešačkih ulica, pjaceta i mikroelementima poput fontane, klupe, popločanja.

Kao i sa svakom temom o urbanizmu, krenućemo od centra grada. Subotica je jedan od retkih gradova čijim centrom ne dominira jedan trg već sistem manjih, morfološki različitih, trgova. Trg slobode je pešački trg (skoro kompletno pešački koncept narušava ulica Cara Dušana) koji prvi pada na pamet kada se pomisli na javne prostore u Subotici. Za razliku od tipičnog centralno-evropskog trga, kojim najčešće dominira jedan urbani reper (dominantni motiv na trgu ili ulici), ovim trgom dominira čitav niz elemenata, poput kamenog kružnog popločanja, spomenik caru Jovanu Nenada i Zelena fontana. Trg je mnogo sličniji svom pandanu u Veroni, Piazza delle Erbe, koji takođe ima više dominantnih elemenata, linijski poslaganih po osi trga, nego, na primer, Trg slobode u Novom Sadu, na kojem dominira samo spomenik-skulptura Svetozara Miletića. Ovi različiti elementi na trgovima su rezultat različitih ideja kroz istoriju u urbanom planiranju grada ali i prisustvo različitih država tokom poslednjih nekoliko vekova. Tako se centralni urbani reper menjao tokom godina, od Turul ptice ispred biblioteke do Cara Jovana Nenada u njegovom centru. Međutim, upravo je u tome i kvalitet ovog trga, u različitim elementima koje poseduje, fontani koja stvara mikroklimu tokom letnjih perioda (zaobićemo činjenicu da ona nije u funkciji), spomeniku koji je vizuelni orijentir, kružno popločanje koje simboliše centar, drveće koje okružuje trg, stilski urbani mobilijar itd.

Druga velika urbana celina u centru Subotice je Trg republike. Po svom karakteru je park sa određenim pešačkim celinama poput prostora ispred Gradske kuće ili prolazu između Plave fontane i česme na ćupovima. Zahvaljujuću svojoj razuđenoj parkovskoj strukturi on je pogodan za brojne urbane elemente koji razbijaju centralnost Plave fontane poput bista Marcela Komora i Deže Jakaba, spomenik Svetog trojstva ili česme kod kružnog toka. Utisak je taj da je ovaj prostor skladniji od Trga slobode. Možda zbog gradilišta pozorišta, ruinirane Zelene fontane ili veće hladovine, ali je to svakako vidljivo po većem broju kafića i većem broju ljudi koji se zadržava na površinama Trga republike.

Svakako najzanimljivija celina za mlade arhitekte i urbaniste, zbog svoje nerešenosti i potencijala,  je Trg cara Jovana Nenada. Karakter ovog trga je da trga nema. To je parking sa segmentima parka, ispred Franjevačke crkve, i igrališta za decu između kafića. Ni trg, ni park, ni parking. Problem ovog prostora nastaje posle Drugog svetskog rata kada je porušeno nekoliko blokova kuća i zgrada. Posleratna vlast je zamislila ovaj prostor kao deo velikog bulevara koji je trebao da spaja zapadni deo grada sa železničkom stanicom i poruši veliki deo istorijskog jezgra Subotice. Sva sreća od toga se odustalo, ali je ovaj prostor ostao osakaćen kao rezultat nasilnog oblikovanja jezgra grada. Rešenje za ovaj prostor je nađeno na konkursu, koji je održan pre nekoliko godina. Zadatak je bio da se prostor oblikuje u manifestacioni trg. Pobedničko rešenje dalo je odgovor u obliku velike, savremene, celine koja koristi nivelaciju terena za monumentalno stepenište sa mestima za sedenje. Naravno, saobraćaj je izmešten ispod trga, u vidu podzemne garaže. Lično se nadam da će u budućnosti gradska vlast imati novca i želju da ovo rešenje ili slična realizuje i da Subotica dobije treći, funkcionalni, manifestacioni trg.