Jedan dan života

Lajčo se rodijo kod kuće, nisu stigli od poslova njegovi baćo (isto Lajčo) i mama Liza stignit da i pomisle na porodilište, tako da se Lajčo mlađi, rodijo pod listvama baš kad mu se mama tila penjati na tavan rad brašna, di su držali u drvenom kovčegu.

Bać Lajčo nije štedijo prut kad je tribalo potprašit mlađeg kako su mu tepali Lajčika.

Opeed ovaj bijo ku s’vraga sadrt samo je gustiro kake će komedije opravit, tako da je siroma baš nadobijo dračovim prutom po gujci al borame ni kandžija nije jedared radila.

salas

No Lajčika je ipak posto čovik,i rada i vridan. Kad su mu poumirali baćo i nana, ku jedinak je talovo maksim zemlje al i sam je steko još toliko tako da je taj drugi maksim pripiso na ženu mu Rožiku.

Lipo su se slagali on i Rožika, dice nisu imali, tako da su radili i gustirali da usvoje kako dite iz sirotišta, jel triba i starost dočekati a i kome raditi ako nemaš kome ostaviti.

Rožika je pravila sir i kiselnu, bilo je i kravlje i ovčje, i sve to nosila na pecu i prodavala a svit je volijo  zato što je bila otmena i uredna žena, poštena i uvik dala i radaša kupcu. Ku Mađarica, sa svima je divanila na peci, i svi su je tražili da se pošteno iz’zdivanidu sa njom pa i kupe, znala je i poklonit ako ocini da je čeljade siroto.

Sve je lipo bilo i kod Lajče.

Jedared u jesen ovrvo je suncokret i baš fajin mu rodilo, uzo  u džakove ostavijo sebi za josag i štogod za pecu a ostalo što je priteklo to je prido u kombinat.

Život njim je teko od rane zore do kasne večeri,tako da je Lajčo znavo raditi i do posli ponoći pa i sastavit dvi smene-dva dana zaredom najvećma kad se vrlo jel kad se s’prolića oralo.

I jedared baš se vrlo, njeg nema kući, Rožika legla i zadrimala kad štogod zvrči pod pendžerom, naćuli ona uši kad čuje traktor.

-Dobro je, to je Lajčo.

Kad jedared buuuu štopgod u vrata, ona skoči dovati Lajčinu lovačku pušku sa zida , a kad je otvorila vrata ima šta i vidit . Lajčo se uvatjo za vrata od verande, a svirci nji pet iza njeg, siroti kad su vidili Rožiku raščupanu vamo u ponđuli i ne baš sitnu a s’puškom u rukama i ni njim bilo svedno.

Gledi Rožika, glede i svirci, a Lajčika, on bi gledo al kad ne mož. Em umor, em se malo i naroljo i ku riđo u bari.

“Đere“ veli Rožika, ajte uvedite i njega, uzeli svirci uveli Lajču sili ga za astal, oma Rožika svima da sidnu, iznela šta će du pojist i popit, Lajčiki iznela rasola od kiselog kupusa ovaj se niki razgalijo i gleda u Rožiku, a svirci ćutu.

„Znate šta, svirci??? – veli Rožika.

Izvolite gospojo veli armonikaš Pere.

Sad će te svirati meni i mojem čoviku, a sviraćete nam onu pismu, sad nedavno je izašla, a pivadu Ilić i Brena. Pisma se zove „jedan dan života“- i da vam kažem, volim ovog mog Lajčiku, ma zavridjo je da se jedared i opije i proveseli. Ajd u zdravlje i posli ove pisme nemojte oma stajat, samo veselo svirajte al i pivajte pa nek je i tri dana.

Kad su stali da malo odmoru, armonikaš Pere i violinista Gabor se pogledadu i vele, al onako ku što i pivaje u glas „Avvvv, one naše kod kuće bi podnele oma za razvod braka kad bi mi ovako štogod uradili“

Ne znam za nji al ja sam potpisala kad sam se vinčala i ju Crkvi i u opštini da ću sa svojim čovikom zajedno dok nas smrt ne rastavi.

 



KOMENTARI

  1. jasso kaže:

    Gornjak,odlicna pripovitka,ali mi nije jasno zasto dobijas crvene palcove,nema politike,nikog ne vridjas,izgleda da su to ovi sto su prija podne bisni na sebe,a posli podne na cijo svit,veliki pozdrav sa prozivke…

  2. Gornjak kaže:

    Fala lipo Jasso,pa vele čeljad svom svitu niko nije napeko kolača. Nesviđa njim se i šta njim možem,zna se za kime se diže pra kad prođe.

  3. čiktar kaže:

    ja mislim da su to oni što nemožedu kucat a kartat se neznadu,samo ti braca tiraj!

  4. Gornjak kaže:

    Pozdrav za Mirgeš !

  5. Revizor protiv EU kaže:

    Pozdrav za sjajnog Gornjaka, samo jedno pitanje – da li je bunjivački suncokret ili – cincokrt? Ja tako čuo da divanidu.

  6. Gornjak kaže:

    Pozdrav i za Vas,fala za riči podrške-virujte da mi značidu. Pa moj pokojni baćo je kazo cincokret , i kad sam piso prošle nedilje ovaj tekst koji se jeto Bogu fala dopo svitu, razmišljo sam jel da metnem da je cincokret el suncokret. Odlučjo sam se za suncokret nikako da više svita razumi. Ko kako napiše,nije ovaj naš divan baš isti svudak sve zavisi od razni uticaja. No ipak mislim da je tu kod mene u Tavankutu sačuvan onaj najizvorniji divan. Dok sam osto bez dava, kad sam prija par godina bijo u Kaćmaru u Mađarskoj i kad sam čuvo njev divan onaj stari Bunjevački divan . Virujte ušima virovo nisam, kad sam čuvo te riči. Virujem da je ona najizvornija ikavica sačuvana upravo u tim ruralnim krajevima u Mađarskim selima duž granice sa nama.

  7. Milivoj kaže:

    svidjadu mi se zilini palcovi. puno lipsi od criveni.

OSTAVITE KOMENTAR