Učenici Tehničke škole „Ivan Sarić“ jedini su srednjoškolci u zemlji koji znaju gde će posle školovanja raditi.
Za 24 đaka koji pohađaju trogodišnji smer bravar – zavarivač posao je izvestan u nekoliko preduzeća, a siguran je u Kompaniji „Simens“ koja je zbog nedostatka obučenih majstora prošle godine inicirala otvaranje novog smera.
Za đake će uskoro biti organizovana praksa na njihovim budućim radnim mestima, a u „Simensu“ kažu da šegrti iz školskih klupa mogu očekivati i određenu nadoknadu za rad.
– Prava saradnja sa firmama tek predstoji, jer u junu počinje praksa u „Simensu“, u drugom razredu će biti dva dana nedeljno u preduzećima i u trećem razredu tri dana. Praksu će imati i u „Kontinentalu“, „Tetravagonki“, „Cim gasu“ i kod „Grge bravara“. To je kooperativni model nastave, sličan dualnom obrazovanju. U nekim firmama će moći da volontiraju u toku leta, dobiće putne troškove, topli obrok, zaštitno odelo. Smisao svega je da se deca školuju za siguran posao – kaže Ivan Bajić, direktor STŠ „Ivan Sarić“.
Škola je dobila na korišćenje od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) veoma vredan trenažer za virtuelno zavarivanje. Simulaciju prati kamera i na kraju procesa se na osnovu snimka mogu uvideti greške.
anoš Erdelji, nastavnik praktične nastave, kaže da je mogućnost zaposlenja najveći motiv za većinu đaka, ali među njima ima i onih koji nastavljaju porodičnu tradiciju.
– Zavarivanje je težak, ali dobro plaćen posao. Đaci još nisu navikli na rad, praksu imaju šest časova, što nije lako, ali moraju upoznati alate, mašine i radno mesto.
Tomica Kovač, Luka Sendi i Kristijan Sabo imali su isti motiv za upis u srednju školu. Zadovoljni su što škola ima dobre uslove za obuku i sa nestrpljenjem očekuju odlazak u fabriku.
– U fabrici će biti drugačije, bićemo okruženi drugim radnicima i radićemo pravi posao. Raspitao sam se i za radno mesto u inostranstvu i saznao sam da je to cenjen i tražen posao. Zvuči nestvarno, ali u Nemačkoj su zarade i do 6.000 evra – kaže Kristijan.
Traženi i u inostranstvu
– Zadovoljan sam, nisam pogrešio. Bravari-zavarivači su traženi i u inostranstvu i, ako bi bilo šanse za odlaskom, sigurno bih je iskoristio. Prihvatiću u toku raspusta i volontiranje. Posao nije lak, ali meni se dopada – kaže Oliver Sakmanj.
Najplaćeniji
– Učenici će tek kada krenu u preduzeća savladati zanat u celosti. Sada imaju mnogo obaveza i verovatno im nije lako, ali trenutno ne postoji nijedno drugo zanimanje koje je toliko traženo – ističe Erdelji.
BLIC
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
samo deco ucite za bravara i varioca pa ce te kog ovdasnjih privatnika ostaviti zdravlje i kicmu za 250 e.polozite,naucite zanat i palite preko i radite u normalnim uslovima za 2500e.
a da li vi znate da odeljenje u siemensu za koje su predvidjena ta deca ne radi vec 2 meseca!?da li znate da se ne zna kada ce poceti!?
da li znate da je dovedeno u pitanje dalji rad jer se ceka odgovor kupaca koji nisu bili zadovoljni!?
ne zavaravajte narod da je siemens neka perspektiva!!!
Pa ,Simens se povlači iz privredne zone…
Plata KV varioca se krece u Nemackoj izmedju 2000 € i 2500 € bruto! Od te sume treba odbiti porez, socijalno, radno, zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za negu u starosti, takodje jos i solidarni porez. Svi ti odbici iznose za imaoca poreske klase 1 oko 36% od bruto plate. Visinu bruto plate odredjuju i faktori kao radno iskustvo, visina odgovornosti na poslu, i tarifa koju je svaka firma posebno za sebe spremna da plati. U jednoj maloj bravarskoj radnji sa mozda 5-6 zaposlenih i radnom nedeljom od nekih 40 sati, tesko da ce bruto plata preci nekih 2000 €. Sa druge strane prvoklasni varioci i bravari, sa celicnim i besprekornim zdravljem (nivo pilota ili podmornicara) i uz to i dobrom porcijom srece da nadju posao na naftnim platformama, standard – 240 sati rada mesecno, mogu sa "kraljevskom" satnicom i jos kojekakvim dodacima koji nisu ni malo zanemarljivi da doguraju i do max. 5-6000 € mesecno.
Sto se Nemackog dualnog sistema tice, on moze da funkcionise samo pod odredjenim uslovima. To je pre svega da firma raspise konkurs za prijem ucenika/segrta, i oni od prvog dana stupaju u radni/segrtski odnos. Znaci zaposleni su u firmi i kao takvi se vode, primaju odgovarajucu ucenicku platu ( visina je kako gde, zavisi od firme) imaju sva osiguranja koja jednom zaposlenom sleduju i naravno tece im regularni radni staz. Rade pod kontrolom majstora i starijih kalfi 4 dana u nedelji, a jedan dan provode u skoli. Nastava u skoli se svodi na iskljucivo ono sto im je potrebno na poslu. Nema istorije umetnosti, knjizevnosti, stranog jezika, slavne nacionalne istorije ili sociologije. Nakon tri godine su izucili zanat, postaju kalfe i primaju odgovarajucu zaradu. Po pravilu ostaju u firmi (naravno ako zele) a oni koji se bas nisu narocito pokazali dobijaju otkaz uz lepe zelje poslodavca za uspesan rad, ali negde drugde.
Nakon trogodisnjeg skolovanja postoji mogucnost, ako neko zeli, da se nastavi jos jednu godinu sklovanje ali ovaj put samo prosirena teorija bez prakse i stekne tzv. "Privredna matura" Sa tom maturom u dzepu otvaraju se vrata visih tehnickih skola i cilj studija jeste dobijanje titule – pogonski inzenjer. Nakon toga se mogu nastaviti studije na univerzitetu a koje omogucuju da se postane – diplomirani inzenjer odgovarajuce struke.
hau jes nou