Jesenja setva u okolini Subotice bliži se kraju. Iako već odavno nije profitabilna, poljoprivrednici su i ove godine opet posejali najviše pšenice, jer teren i klima tako diktiraju. Izostanak dogovora države i poljoprivrednika praznih novčanika uzrokovao je promene u setvenoj strukturi, setvu tavanske pšenice, redukovanu obradu i nastavak zaduživanja već zaduženih primarnih poljoprivrednih proizvođača.
Vremenske prilike koje prate jesenju setvu podsećaju na to kako su jesen i setva nekada izgledali.
„Ono što je posejano 10. oktobra, ti ponici su sada izašli, oni su možda, s lišćem, iznad zemlje otprilike dva centimetra, dok je u prethodne tri godine pšenica odmah nakon nicanja izgledala kao trska. Sada to liči na ono stanje na koje smo mi, stariji, navikli“, ocenjuje direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Subotici Damir Varga.
Međutim, posao nije urađen kao što se radio nekada… Manjak prihoda i posledice ekstremnih temperatura uticali su, kako na promenu strukture jesenje setve, tako i na primenu agrotehnike.
„Svedoci smo, kada se prođe atarom, skoro sve njive su zasejane. Znači, imaćemo jako mnogo ozime setve, verujem da će otprilike 60 do 65 procenata površina biti zasejano ozimim usevima – pšenica, ječam, tritikale. Ima tu i među-useva, kao što je raž, s obzirom na to da stočari moraju obezbediti dosta kabaste hrane, od nje će se raditi senaža, a kasnije će doći do setve kukuruza na tim površinama, pa šta bude. Jer, jednostavno, evo u poslednje tri godine prosečan prinos kukuruza je nešto malo preko četiri tone ovde u Subotici. Znači, ekonomski je neisplativo gajiti kukuruz“, upozorava Varga.
„Zasejao sam pšenicu, odlučio sam se za ‘tavansku’, koja je četiri puta jeftinija nego semenska. Mi i dalje nismo dobili ni novce za sertifikovano seme, ni gorivo bez akcize“, svedoči predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković.
„Budući da je cena merkantilne pšenice bila 22 dinara u otkupu, a cena semenske pšenice preko 70 dinara, to je paritet 1:3,5, što je daleko od onih nekadašnjih 1:2 i sigurno je da će tu biti setve ‘sa tavana’, bar 60-70 posto setve. Uštedeće se i tako što će se verovatno baciti nešto manje mineralnih đubriva nego što je preporučena količina, a treća ušteda je u tome što za pšenicu može da se primeni redukovana obrada. Na taj način će se uštedeti i vreme i gorivo, znači – smanjiće se troškovi“, ističe Varga.
„To će biti jako siromašna setva, koja se ove godine bazira na ječmu i pšenici. Ali, mi smo se zadužili ‘na crtu’. Ja se još od proletos nisam razdužio, a sada se ponovo zadužujem za sledeću godinu. Odemo na privatne benzinske pumpe, gde uzmemo na crtu, a kako ćemo mi to platiti – evo nemam pojma. Ono je malo skuplje nego na NIS-u, ali kada odeš na NIS, tamo samo može gotovina. Tako da su poljoprivrednici opet prinuđeni na skuplju varijantu, samo da uspeju, pošto-poto, da zaseju jesenju setvu“, smatra Matković.
I tako će biti sve dok se ne uredi tržište i podrška poljoprivredi.“
„Obećano nam je sertifikovano seme za pšenicu, a mi već evo drugi put sejemo – od toga nema ništa. Tražili smo da bude gorivo bez akcize na svim benzinskim pumpama od 2025, o tome se još ništa ni ne priča. Znači, jednostavno – nama treba dugogodišnji plan. Da imamo neki pravac kako će to sve da funkcioniše. Da bude gorivo bez akcize, javna skladišta, robni zapisi. Znači, da država stane uz poljoprivrednika. Jer, ako ne stane, mi slobodno možemo da stavimo katanac na sve ovo“, zaključuje Matković.
Ovakva setva će sigurno značiti organizacione probleme u prijemu i skladištu letine, i ostaviti posledice narušenog plodoreda. Potencijalni prinos, sa ovoliko nepoznatih i sa ovakvom startnom osnovnom – niko i ne pominje.
