Nakon više od mesec dana od najvećeg pomora pčela u Srbiji, pčelari u Bačkoj Topoli i dalje su bez odgovora šta je uništilo trećinu košnica na teritoriji ove opštine. Od oko 1.500 košnica sa koliko su raspolagali članovi udruženja, više od trećine je potpuno uništeno.
„Kada je problem nastao opština je formirala posebnu komisiju za utvrđivanje visine štete. Obišli smo sve pčelare koji su prijavili uginuće i popisali da su uništene 672 košnice. Visina štete je 13.440.000 dinara. Koliko je nama poznato ovo je najveće uginuće pčela u Srbiji”, kaže za „Politiku” Ištvan Nemet, zamenik predsednik Udruženja pčelara u Bačkoj Topoli. On dodaje da se ovo odnosi samo na članove udruženja, a da nisu popisana stradala pčelinja društva u domaćinstvima koja su se amaterski bavila pčelarenjem i nisu bila članovi udruženja, što znači da je šteta i veća.
Od sredine septembra stradale su sve košnice koje su bile postavljene istočno od Bačke Topole, u naseljima Gunaroš, Novo Orahovo, Njegoševo, Pobeda, na delu ka Bečeju. Od početka se sumnjalo da su pčele otrovane nekim herbicidom kojim je tretirana ambrozija, u to vreme i jedina medonosna biljka. Međutim, i više od mesec dana nakon pomora, ova nagađanja nisu ni potvrđena ni opovrgnuta.
„Za sada možemo da kažemo samo to da imamo potvrdu iz laboratorije da pčele nisu bile bolesne već otrovane. Od čega, ne znamo ni danas”, kaže nam Nemet. Zbog toga i krivac za zločin prema prirodi ostaje neotkriven i nekažnjen.
U razgovoru sa pčelarima jasno je nezadovoljstvo jer čini im se da neko stopira da se utvrdi razlog trovanja pčela. Podsećaju da su uginuli primerci dve sedmice čuvani u zamrzivaču laboratorije u Bačkoj Topoli dok su napokon, na njihovo insistiranje poslati u VMA kao referentnu ustanovu. Od tada se čekaju rezultati. Pčelari još dodaju da su u razgovoru sa vlasnicima salaša na potezu gde su stradale i pčele, čuli da ove jeseni nije bilo ni muva, ni komaraca i zbog toga i dalje sumnjaju na neki otrov koji je nekontrolisano raspršen po poljima i koji je imao ovako negativan uticaj na pčele i insekte. Kako je u razgovoru za „Politiku” rekao pčelar Šandor Lošonc pčele su samo signal da nešto u prirodi nije u redu, i da je velika verovatnoća da je ono što je ubilo pčele udahnulo i na desetine porodica koje žive na tom mestu.
Ekološki i zdravstveni aspekt samo je jedna strana ovog problema, za većinu proizvođača meda košnice su bile i jedini ili dodatni izvor prihoda. Kada je pomor ustanovljen, opština je obećala pomoć i za sada je na tome ostalo. Ištvan Nemet kaže da su im se javili savezi pčelara na nivou Srbije i Vojvodine, ali da su svi zajedno nemoćni da utiču na to da dobiju rezultate analiza, ili neku finansijsku pomoć.
Politika
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Da je nekome u interesu saznalo bi se šta se desilo za dva dana, a ovako odugovlače jer verovatno znaju šta je posredi.
Odgovornog treba poprskati sa istim otrovom
Meni je otpala lajsna.
Intenzivna poljoprivreda, dakle agro-industrija, svugde samo monokulture, enormna upotreba insekticida i pesticida su svakako faktori umiranja pcela. Medjutim valja napomenuti i cinjenicu da sami pcelari takodje intenzivno vrse genetsku manipulaciju pcela u nameri da povecaju produkciju meda i da nove vrste pcela koje iz toga rezultiraju nisu onako robustne i zivotno sposobne kao one od ranije. Cinjenica je da se je i ranije zaprasivalo ali nije dolazilo do masovnog pomora pcela. Masovni pomor pcela je trenutno planetarni problem a ne samo opstinski. Pcelari treba i sami malo da se pozabave i svojim vlastitim odnosom prema pcelarstvu uopste. Trend za postizanjem uvek vecih vecih prinosa i kolicine meda, mora jednom da dozivi svoj kraj. Narodna poslovica kaze – krcag ide na vodu sve dok se ne razbije. Meni se licno cini da je vec neko razbio krcag.
Nekontrolisano prskanje i upotreba hemijskih sredstava najviše u voćarstvu dovode do ovakvih strahota. Nekada je bio jedan preparat za sve sada se koriste po tr-četiri umesto jednog. Prska se cele godine samo ne kada je sneg na zemlji, u poljoprivredi stanje nije ništa bolje jer sve je više uljane repice koja se nemilice prska . Voćnjaci su svuda sade se svuda bez planske sadnje tako da nisu retki slučajevi da su zasadi najotrovanijeg voća jabuke ljudima bukvalno pod prozorima. Zdravije mi je da uzmem kašičicu meda nego da pojedem jabuku koju jede samo onaj ko još nezna koliko puta i sa čim se sve prska.