Jovan Mikić Spartak dobija spomenik u Subotici

Spartak je jedan od simbola Subotice. Većina subotičkih sportskih klubova nosi ime Spartak. Spartak je zapravo bio Jovan Mikić, čije herojstvo u Drugom svetskom ratu je nadvisilo njegove izvanredne sportske uspehe, da bi prateći sudbinu mnogih heroja tog rata bio gotovo zaboravljen. Verovatno bi i bio da nije Spartaka – sportskog društva koje će mu podići spomenik. Ne kao partizanu, već kao sportisti.

Jovan Mikić svoj nadimak dugovao je kako svojim sportskim podvizima, tako i antifašističkoj borbi, gde je na dan oslobođenja Subotice u Drugom svetskom ratu i položio svoj život. Svestrani atletičar, prvi Jugosloven koji je preskočio četrnaest metara, učesnik Olimpijade u Berlinu, bio je vođa subotičkih partizana.

Izvor: RTV

„Mada je on bio poznat i pod nadimkom Bata, i tek u nekom kasnijem periodu njegovog života je postao poznat pod imenom – nadimkom Spartak. Spartak je na neki način simbol. Simbol je i Subotice“, kaže direktor Istorijskog arhiva Subotica, Stevan Mačković.

Posmrtni ostaci Jovana Mikića leže u kosturnici na Trgu žrtava fašizma. Po njemu je nazvana ulica uz Železničku stanicu na kojoj je poginuo. Hiljade Subotičana u svom Si-Vi-ju imaju završenu osnovnu školu Jovan Mikić. U dvorištu te škole bila je bista sa njegovim likom. Kao i u slučaju brojnih drugih heroja, te biste, kao ni spomen table, ali ni preduzeća pod njegovim imenom više nema.

„Mi kao grad Subotica ne možemo biti jedno demokratsko društvo i jedan grad sa kojim ćemo se ponositi, jedan grad u kojem ćemo živeti kao ljudi ukoliko zaboravimo ljude koji su poginuli protiv fašizma“- smatra Mikloš Nađ Olajoš iz Komunista Subotice.

Ako niste čuli za Jovana Mikića, za Spartak sigurno jeste. Pod imenom Spartak deluju brojni evropski i svetski klubovi, a jedino subotičko sportsko društvo ne nosi ime po antičkom, već po antifašističkom heroju. I upravo je to društvo iniciralo postavljanje spomenika Spartaku. Jovanu Mikiću Spartaku.

 

Izvor: RTV

„Mislim da je bila, na neki način, naša zajednička sramota što taj čovek nije imao spomenik. I trudili smo se da tu ideju podrže oni koji bi trebalo i dobili smo svesrdnu saradnju grada Subotica i Sportskog saveza i Subotice i Vojvodine koji učestvuju u finansiranju“, rekao je predsednik Sportskog društva Spartak Milan Vučković.

Postavljanje spomenika, koji predstavlja u bronzi izlivenu reprodukciju zaleta Jovana Mikića Spartaka ka rekordu u troskoku u prirodnoj veličini, očekuje se do kraja ove godine.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Mare kaže:

    Bolje da su njemu napravili ispred Jadrana

  2. Anonimni kaže:

    Nastavlja se obezvređivanje spomen obeležja. Ostavite ovo za groblje a napravite čoveku dostojan spomenik ili ga nemojte praviti. Naručujete spomenik kod grobara…mislim…grad je u potpunom zastoju, sve zapušteno a spomenici stižu jedan drugog

  3. Adrijana kaže:

    Konačno da se jedan spomenik posveti i Subotičaninu.Subotica i Spartak su jedna cjelina.
    Odlično mesto bi bilo ispred Jadrana.

  4. BM kaže:

    Samo Spomenici Snsvm Spasavaju

  5. Rax kaže:

    Ispred jadrana je trebao da bude spomenik mariji tereziji,da njenog perida nije bilo subotica i okolina bi bila jedno veliko nula. Da se nisu gradile skole u svakom selu i po salasima, stanovnici ovog kraja sveta ostali bi u vecem broju nepismeni. Da nje nije bilo bunjevci ne bi postali veleposednici.Ovi suboticani,koji su dobili spomenike, treba da ih imaju,dok spomenici ovim ljudima,koji nemaju nikakve veza sa suboticom, trebali su biti postavljeni na svoje „ognjiste“ i svoje zavicaje.

  6. Milos kaže:

    Hvala Bogu i ovog meseca smo dobili jedan spomenik. Sada cemo sigurno ziveti bolje i sigurnije. Hvala sns. SIgurno vam je diplomski rad bio „Kako naruciti brdo spomenika za ogromne pare na racun gradjana“ na sega mega univerzitetu.

  7. Mali radoznalko kaže:

    Ko je autor skulpture i gde ce biti postavljena?

  8. Milutin kaže:

    Vratite spomenik sv Roku na mestu gde je bio hvala.

    • ACITOBUS kaže:

      Pa dobro Milutine a na kom mestu je bio spomenik sv.Roku – ja znam za dva mesta, pa da čujemo šta ti kažeš.

  9. Veliki radoznalko kaže:

    @Mali radoznalko
    Autor skulpture je mozda poslovna tajna, a mesto postavljanja ce biti aprilsko iznenadjenje za suboticane.

  10. Mini Jugoslavija kaže:

    Autor spomenika je Franjo Mačković.
    Podrška postavljanju spomenika subotičkom heroju.

    • Nada kaže:

      Cestitke Franji Mackovicu.Uspesno je napravio i DJURI STANTICU ,sportisti u brzom hodanju -Suboticaninu

  11. NijeMiJasno kaže:

    „Kao i u slučaju brojnih drugih heroja, te biste, kao ni spomen table, ali ni preduzeća pod njegovim imenom više nema.“

    Ne treba spomenike, biste i spomen table praviti od bronze, jer ona ima visoku cenu i to je materijal koji se lako „reciklira“. Treba to izliti od plastike i niko ga nece dirati.

  12. Fidija Samouki kaže:

    Postoji naivno slikarstvo i isto tako i naivno vajarstvo. Misljenja sam da skulpture iz domena Naivnog vajartva ne treba izlivati u bronzi. Stiropor bi bio sasvim dovoljan.

  13. Lamija kaže:

    Kladim se da će, po ugledu na dosadašnje spomenike, da ga tutnedu na najbezveznije moguće mesto. Umesto da stave tamo gde ima mesta, oni ih stavljaju tamo gde izgledaju kao da su pali s Marsa kao onog Korvina, Petra, onaj crkveni užas ispred Plave fontane, onog gradonačelnika na početku malog Korza, sve užasnije mesto od užasnijeg. Ovog bi mogli na sredinu parka kod Jadrana ili kod Hale sportova ako tamo ima mesta.

  14. Andjelija kaže:

    Treba ga staviti kod Hale sportova jer je bio sportista..Ima mesta tamo..Doterati prostor ispred i eto lepote.

  15. Bruno kaže:

    Postoje samo dva razumna mesta za postavljanje spomenika.
    a) Gradski stadion
    b) O S Jovan Mikic

  16. Nevaljali kaže:

    Ispred Zavoda medju lecnicima

  17. Brane kaže:

    Postaviti spomenik spred Hale sportova ili ispred Gradskog stadiona najbolje.
    Kao sportista se proslavio, ne bih imao ništa da prigovorim tome.
    A ne postavljati spomenik kraj železničke.
    Kao ratnik i nije se proslavio nešto posebno. Ni on ni njegov odred.
    Uz veliko poštovanje svima koji su učestvovali u antifašističkoj borbi, ipak ima ljudi koji su znali i ispričali svojim potomcima kako je ustvari teklo oslobođenje Subotice tih dana. Manimo se komunističke posleratne mitomanije. Čitav rat proveli po salašima i šumama oko grada. Tu noć ne znaš ko je bezveznije i uzaludnije poginuo. On što je u mraku na peronu naleteo na usamljenog Švabu ili Tivadar Felegi koji se sam upucao u nogu i iskrvario na smrt.
    A taj dan im Crvenoarmejci koje su sreli kraj Subotice, rekli-Ne radite to, izginućete svi. Sačekajte da sami odu. U tom trenutku već je 99% neprijateljskih vojnika napustilo grad. Jedini preostali su bili taj kamion Nemaca koji su došli na železničku i četa mađarskih honveda kraj vodotornja koji su celu frku gledali u tišini iz mraka i sami se ujutru predali kad se razdanilo…

  18. Totemi Indijanskog plemena kaže:

    Jovanu Mikicu svaka cast, nista protiv njega. Mene samo cudi da je u poslednje vreme doslo do prave inflacije odnosno poplave, ako ne i cunamija svih mogucih spomenika. Danas se odjednom nakon vise decenija ili cak vekova neko dosetio da proizvodi spomenike na tekucoj traci. Sta je tome uzrok? Pogotovu ako znamo da je Subotica bila od uvek prilicno siromasna spomenicima. Da li je to sada nekakva nova moda i modni trend? Necije politicko prepucavanje ili je mozda ipak nesto sasvim trece? Osim toga imam utisak da su sve te persone kojima se tako inflatorno podizu spomenici, u sustini sve sami mediokriteti koji nicim narocitim nisu posebno zasluzni niti za lokalnu zajednicua jos manje za covecanstvo.

  19. Joso vojnić hajduk kaže:

    Ja mislim da je bilo najbolje mesto inspired jadran bioskopa a drugo mesto je bilo na trgu mesto cara jovana nenada a poštosu oba mesta zauzeta onda predlažem ispred inhale sportova

  20. Sakodim kaže:

    Jovan Mikic je na olimpijadi u Berlinu , organizovao bojkot pozdravljanja Hitlera nacistickim pozdravom na defileu. Na snimcima se mogu videti mnoge reprezentacije kako ponosno pozdravljaju firera , a ne i one hrabre koje su bile na pravoj strani istorije.

  21. Nevaljali kaže:

    i dalje kazem Ispred zavoda ima mesta tamo izginu vec ti ljecnici pa nam dobro dodje jedna sportista ,mozemo da ga inventarisemo:)))

  22. Ignacije Parčetić kaže:

    Jovan Mikić jeste hrabro poginuo. Dogovor sa Rusima kako su ih zvali, a bili su sa tzv. Ukrajinskog fronta, bio je da subotička četa oslobodi grad. Jedan deo boraca borio se u Bosni, do koje su stigli preko Srema, gde su takođee uzeli učešća u borbama. Spartak je bio asistent na Pravnom fakultetu u Subotici, koji je preseljen u Sarajevo. Poginuo je jer mu je novi automat „pikavac“ zakazao, kada je ušao u kancelariju na željezničkoj stanici, pa je mađarski podoficir brzo izvadio pištolj, iako je pre toga držao ruke u vis. Sprdati se sada sa Spartakovim junaštvom, a jedini je od spomeničkih, dao život za Suboticu, mogu samo oni koji još uvek ne vole grad u koji su došli.

  23. Divno kaže:

    Vajar ili Vajarka dobija kesh u Subotici.

    Divno Trcite

  24. Croat kaže:

    Izgleda da su nasli neku super semu za ispumpavanje novaca kod ovih spomenika

  25. Brane kaže:

    @Ignacije Patarčić-Crvenoarmejci koji su ratovali hiljadama kilometara i stotinama dana, i kojima je još ostalo jako mnogo da pređu do Berlina se ni malo nije žurilo da ginu u nekoj tamo Subotici da zauzimaju železničku stanicu sa koje su već nedeljama odlazili vozovi puni neprijateljske vojske koja je bežala pred njima.
    Nisu imali ništa protiv da Spartaku i ekipi uvale oružje, pa ako im se gine uludo, neka eto ginu. Spartak i ekipa su od njih dobili te nove automate.
    Nego, ajte mi objasnite još jednom kako je to u kancelariji otpravnika vozova išlo.
    Spartak upadne, Mađar podigne ruke.
    Međutim automat škljocne na prazno jer je neiapravan. I onda Mađar izvadi pištolj i upuca Spartaka u stomak.
    E sad… Ovaj… Jel to po vašoj verziji Spartak krenuo da ga upuca, iako je ovaj već imao dignute ruke (tako ste napisali). Heroj oslobodilac faktički krenuo da ubije zarobljenika koji tek što se predao ? Pa ispada da je taj Mađar okupator, branio goli život. Preda se, a ovaj škljoca na njega. Niko ne bi čekao da automat proradi kad već očigledno od predaje nema ništa.
    Meni sled događaja vaše verzije više zvuči kao sprdnja, ali dobro, neka vam bude.
    Još u osnovnoj školi sam slušao kako je borba već uveliko bila gotova, kako su svetla na peronu zbog napada bila ugašena, i da je Mikić naišao na Nemca koji mu je u mraku izgledao kao železničar i kako ga je Nemac iz neposredne blizine upucao u stomak. I da je još neko vreme Spartak bio živ. Sad, nije valjda da su me još kao dete komunisti lagali ??? 😀 😀
    No, nema veze, čuo sam pravu priču od nekoga ko je tu noć bio tamo. A i na sastanku sa Crvenoarmejcima ranije u toku dana.
    I to što prozivate ljude koji su u grad došli. Pa Jovan Mikić Spartak uopšte nije bio rođeni Subotičanin. Meni nema veze, rođen sam ovde i ne smeta mi ali kad, već ne volite dođoše…

  26. John Wayne kaže:

    Sto se vise vremensko udaljavamo od dogadjaja oko zeljeznicke stanice i onih protagonista koji su ucestvovali u dogadjajim oko nje, sve je vise najsitnijih detalja oko toga. Jedino sto se pouzdano moze reci o dogadjajima a poznavajuci mentalitet ucesnika, da je tu bilo reci o amaterskom ratovanju. Licno imam utisak da su ovi danasnji „svedoci“ i interpretatori dogadjaja oko Suboticke zeljeznicke stanice, gledali suvise kaubojske filmove pa im se mnogo toga izmesalo. Sto se mene licno tice kao osobe koja nema ni minut ratnog iskustva, kada bi mi neko dao novo oruzje, prvo bih bez obzira na moju skromnu inteligenciju, proverio njegovu ispravnost i upotrebljivost.

  27. jovan kaže:

    Jedan njegov suvremenik-poznanik mi je pričao da je Jovan Mikić-Spartak sa ekipom čekao u Žedniku signal da krene da oslobodi Suboticu ,ali je čekao da mu dojave da su mađarske i manje nemačke trupe napustile Suboticu. Po njegovim rečima on nije trebao da pogine na željezničkoj stanici u gradu. Naime u trenutku kada je poginuo nekoliko mađarskih vojnika su čuvala stražu prije nego što je voz trebao da krene prema Budimpešti. Jedan njegov suborac ga je vikavši upozorio : , Nemoj Jovane’ . On je ipak istrčao prema peronu i pao smrtno ranjen.

  28. MP - 38 / Schmeisser kaže:

    Jedva cekam da spomenik bude gotov. Mene manje zanima gde ce biti postavljen a mnogo vise ko ce sve doci na otkrivanje spomenika jednom partizanu i osvedocenom antifasisti. Narocito gosti okupljeni u prva tri reda pred spomenikom ce biti vrlo zanimljiva publika. Koga ce poslati vladajuca polit-garnitura na svecano otkrivanje i kako ce uskladiti svoju ideologiju i svoj partijski program sa jednom pogibijom pravog patriote i Tiovog partizana.

  29. Tramp kaže:

    Kako stoji stvar ,usled zagađenja sve više Suboticana ODE na groblje a ovi navalili da prave spomenike po gradu.Svasta.Cenim sve što je bilo ,ali ostavimo sada prošlost za neka druga vremena .Bavite se sadasnoscu i budućnošću.

  30. Treća verzija prijateljski metak kaže:

    Brane – Kako je zaista poginuo Jovan Mikić Spartak? Subotica je već u septembru 1944. bila „otvoreni grad“ (zna se šta to znači) i nije bilo potrebe za nekakvim njenim „oslobađanjem“. Jovan je bio predratni „sokolaš“, učesnik „Hitlerove olimpijade“ (prvi put čujem da su sportisti Hitlera pozdravljali nacističkim pozdravom, ali nema veze da li je i on to činio jer to je još uvek bila 1936. godina!). Uglavnom, imao je, što se KP tiče, dosta „negativnih brojanja“, ali osim što je bio patriota bio je i pogodna ličnost za komandanta tog odreda. Ali, poginuo je kao NEPARTIJAC, nije hteo u KP, i to mu je bio presudni minus. Verzija za koju ja znam jeste da je metak za njega došao sa „prijateljske strane“, pošto se rat okončavao i za KPJ on je bio više od koristi kao mrtav heroj nego živ „oportunista“, sa pomenutim nasleđem koje je vukao. Ovo što ste napisali o tobožnjoj „hrabrosti“ partizana da čekaju da Nemci i Mađari odu pa da dođu i „oslobode“ grad, najpribližnije je istini. Jednom, na otvaranju spomenika „Nemirna ravnica“ u Tavankutu sam jedan od „boraca iz zemunica“ ispričao je kako je najveća akcija partizanskog odreda bila jednom kada su krenuli da „prikošerede“ jednu banderu, ali je naišla patrola, pa su bacili testeru i pobegli. Ono što piše Ignjacije Parčetić je komunistička sprdnja sa istorijom, koju može da razglaba sa Mikikom Nađ Olajošem, koji će ga vrlo rado slušati. Ne bi bilo prvi put da su komunisti sami likvidirali one koje su smatrali da su im „dotrajali“ ili mogu da budu na smetnji. Pa i Ivo Lola Ribar je poginuo tako što je Tito javio Nemcima mesto i vreme kada će poleteti. Rade Končar (greh: bio protiv ustašizacije KPJ), Sava Kovačević, predratni švercer duvana koji je ubio rođenog strica sudiju jer mu je sudio pre rata, pa ga je kao razbojnika trebalo ukloniti, itd.itd. Kako se baš Ivan Milutinović udavio u Dunavu? Da ne pričamo posle o Krcunu, Andriji Hebrangu Titovoj vezi sa Pavelićem za vreme rata, likvidiranom u ćeliji pod optužbom Informbiroa..Neki su uspeli da pobegnu – Vlado Dapčević, Veselin Masleša – proglašen herojem – koji je sa ustašama zbrisao sa Sutjeske i 70-ih godina umro u Švedskoj u ustaškoj emigraciji, a mi ga slavili…

OSTAVITE KOMENTAR

16 + = 24

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 7 + 7 ?
Please leave these two fields as-is: