Dok je njih – biće i Jugoslavije. Jugonostalgičari i dalje čuvaju sećanje na nekadašnju nam zajedničku državu, a najmasovniji skup je uvek u sklopu obeležavanja Dana rada.
Od Vardara pa do Triglava i ove godine su se okupili jugonostalgičari u poslednjoj preostaloj, Mini Jugoslaviji kod Subotice. Da se podsete kakav je Prvi maj bio nekada. I da ga uporede sa ovim danas.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
“To je bilo vreme što se više, na žalost, nikada ponoviti neće. Vreme kada se živelo, radilo, putovalo, niko te nije pitao ko si, šta si, gde si, odakle si, mogao si spavati na livadi, što se kaže, i bilo je sve u redu”, mišljenje je jugonostalgičara sa Novog Beograda Vladimira Vignjevića.
“Volimo je zato što smo imali tada slobodu, bila je demokratija, imali smo realno radno vreme, osam sati smo radili, osam sati kulture, osam sati odmora. Imali smo besplatno zdravstvo, besplatno školstvo. Imali smo sigurnost na radnom mestu, niko vam nije mogao dati otkaz”, sećanja su jugonostalgičara iz Bačkog Gračaca Daneta Poznića.
Povratak u stara-dobra vremena, ili putovanje u budućnost. Iskustvo koje donosi spoj ponosa jugoslovenske avio-industrije i savremene tehnologije virtuelne realnosti.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
“Ovaj avion je, prvenstveno kao muzejski eksponat koji smo dobili iz Muzeja vazduhoplovstva iz Beograda postavljen je ovde za 29. novembar, a evo danas otkrivamo i ovaj momenat dodira sa modernom, savremenom tehnologijom, gde će on moći da, kroz virtuelnu simulaciju i da poleti”, predstavlja novinu u ponudi predsednik organizacije “Mini Jugoslavija” Goran Gabrić.
Šta je bio Prvi maj u Jugoslaviji bez sporta? Fudbala na livadi ili ozbiljnih šahovskih nadmudrivanja. Uz miris vojničkog pasulja ili paprikaša čije cene imaju prefiks onoga što ponajviše izostaje prvog dana petog meseca u godini.
“Mi, u Jugoslaviji kada smo imali Prvi maj, tu su sva preduzeća, jer su fabrike bile radnička imovina, nije bilo privatne imovine, svako je radio u firmama i firma je radila i donosila odluku šta da radi sa viškom profita. Jedan deo je išao za školstvo, drugi za zdravstvo, a treći za radnike”, seća se osnivač Mini Jugoslavije Blaško Gabrić.
I tako već dvadeset i pet godina koliko postoji ovo parče nekadašnje zemlje koje, i dalje, nosi njen naziv.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Bravo moja rodna Jugoslavijo i slava drugu Titu!
@stromwatch, da slava Titu da je njega i njegovih zakona ne bi vi pravili blokade. Da se vrate Titovi zakoni pa da vidimo blokadere na ulicama.
Blasko ,neopevani sera.. r Od silne ljubavi prema Yu on je ziveo u Kanadi. Kada se vratio , otvorio je stampariju gde se prema radnicima odnocio kao prema roblju da bi naravno sve propalo kada nije bilo politickih nabavki I kad su mu pobegli svi koji su znali da rade. Realno danas I pored ratova prosecni gradjanin na prostoru bivse Yu je bogatiji nego za vreme socijalizma. Lakse kupuje auto, belu tehniku i odecu , ima siri izbor hrane. Ono sto nema je onaj dusevni mir, dq ne zaradjujes puno al ni ne radis previse, da te niko te nece sutnuti iz firme. Cak I da je Yu opstala, bila bi kapitalisticka I svega toga ne bi bilo svakako .
@zemunac…Otkud to da vi cetnici prizivate Titovo vreme?
@croat…Slazem se, ali i u vreme socijalizma je bilo firmi (doduse retkih) koje su imale visoku produktivnost. Jedan od primera je „Agroseme-Panonija“, gde sam se zaposlio 1987. Radno vreme je bilo od 6-14 h, ali radnici su bukvalno bili za masinama u 6 h, a gasili ih otprilike pola sata pre kraja radnog vremena da bi pocistili oko njih. Zato smo i imali velike plate (pored stvarno isplative delatnosti dorade semena). ASP je bila poprilicno „Zapadna“ firma za to vreme, a radnici su bili izuzetno zadovoljni. Ne vidim razlog zasto se i danas ne bi moglo tako raditi, nego sve vise drustvo lici na robovlasnicko.
@zemunac
Dada zemunac, ne bi bilo blokada jer je Tito razumeo Studente veoma dobro! Bolje od bilo kog drzavnika. Medjutim, vama cetnicima bi bilo onako kako i treba da bude da je dobrog naseg Tite – trunuli bi na golom otoku zauvek.