Da li je u Subotici oboren svetski rekord u maratonskom recitovanju

Fejsbuk je pravljen po meri Duška Radovića.

Citati Andrića, Selimovića i drugih domaćih i stranih pisaca našli su svoje mesto na ovoj društvenoj mreži, između smešnih video klipova i muzičkih predloga. Iako niko više ne čita kao pre, dobar stih, aforizam ili misao, nisu mrtvi.

poezija u pozoristuPovodom Dana oslobođenja Subotice u Narodnom pozorištu održan je Miting revolucionarne poezije 

 

Po neki stih bi uvek bio od koristi govorniku ili piscu jer daje temi viši nivo. Momci bi se dali na čitanje kada bi znali koliko devojka baca u trans lepa ljubavna poezija. Ali, sve sa merom. Ovde je reč o onome ko nije imao mere.

Juriš na svetski rekord u maratonskom recitovanju

Subotičke novine su veoma pompezno najavile obaranje svetskog rekorda u maratonskom recitovanju. Sedamdesete su tek počele u zemlji u kojoj je kultura imala značajno mesto.

Većnica u Gradskoj kući je bila dupke puna. Bilo je tu poznatih imena naše književnosti, javnih i kulturnih radnika, stigla je televizija i dopisnici dnevnih listova… Sve oči su bile uprte u velikog recitatora – Milana Kneževića “Kupresa”. Milan je tvrdio da zna 30 000 stihova napamet. Spremala se duga noć za maratonca kao i za šezdeset prijavljenih za takmičenje u SLUŠANJU. Ostatak gledališta je nakon sat-dva recitala počeo da se osipa ali su njihova mesta popunjavali novopridošli ljubitelji poezije i spektakla. Sve je bilo na nivou, osim glavnog junaka.

Kupresu je išlo negde do ponoći kada je počeo da zaboravlja stihove, da se svađa sa publikom i organizatorima, da pije alkohol i čita iz knjige, a i to mumlajući. Pauze su bile sve duže. Bilo je očigledno da je recitator zatajio pa je oko osam sati ujutro suspendovan.

Subotica početkom sedamdesetih

Što bi reko Đoka: “Gospodo draga on je nestao bez traga.” Možda zbog sramote, a pre će biti zbog dugova za organizaciju. Ostavio je na cedilu Savez studenata Ekonomskog fakulteta koji se zauzeo za njegov poduhvat, i pobegao nekud. Valjda na Kupres, ko će ga znati…

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    pomozi sirotu na svoju sramotu

  2. Avet kaže:

    Vrlo malo ljudi može svoju koncentraciju da drži na toliko visokom nivou da bi mogao više od 3-4 sati neprestano da sluša stihove, pa makar koliko da je veliki ljubitelj istih.
    Prvo se očni kapci spuštaju do pola, a posle toga, ako se ne napravi neka pauza ili popije jedna dobra jaka kafa, pada zavesa, upada se u dobok san.
    Bolja varijanta je ta, da slušalac spava u tišini, odnosno da tokom svog dubokog sna ne hrče. 🙂

  3. Anonimni kaže:

    Smiljan Njagul

    Ako me oči ne varaju na prvoj fotografiji je pesnik Mak Dizdar, čuveni pesnik na čije su stihove napisali muziku članovi grupe „indexi“, pa je tako nastao jedan od najboljih LP rok albuma u SFRJ -„Ima jedna modra rijeka“.
    Kako se moglo pročitati prethodnih dana, nekadašnji „Jugoton“, sadašnja „Kroacija rekords“ ponovo je izdala album.

  4. Marko kaže:

    Svedoci ovog (nemilog) događaja mogu potvrditi da se radilo o samopromociji jednog šarlatana koji je sebe nazivao recitatorom. Na postavljanje rekorda došao je već solidno pripit!

  5. Ris kaže:

    Sve manje i manje ljudi uče stihove napamet, recituju, trudeći se da na taj način osvoje publiku ili namenski jednu osobu- suprotnog pola. Manje se priča, više se kontaktira putem mreža, a i tu se dopisuje uz pomoć skraćenica, emotikona, štedeći vreme, a time i novac. Oni koji misle da je veći uspeh na taj način slati poruke, kontaktirati sa drugima, nije se pomerio iz nižih razreda osnovne škole gde je u Bukvaru pisalo- Maša bere . Umesto što ćeš joj, mu napisati- Ja te♥️ nauči napamet nekoliko stihova, citata i kreni u akciju. Živa reč izgovorena na pravom mestu, pravoj osobi zlata vredi!

  6. Dobrilo kaže:

    Da li je dotični “ recitator “ Subotičanin ?

OSTAVITE KOMENTAR