Južna kapija gradskog jezgra Subotice

Svedoci smo užurbane stanogradnje koja se dešava u Subotici. Polako se menjaju delovi grada koji su se nekad sastojali samo od kuća i nastaju urbane celine. Nažalost, postoje loši primeri gde komunalno uređenje ne prati izgradnju novih zgrada, ali postoje i dobri primeri poput zgrade izgrađene na kraju ulice Dimitrija Tucovića koja sa palatom Austrougarske banke čini severnu kapiju zaštićenog dela grada.

Pogled na severni ulaz u zaštićeni deo grada iz pravca Radijalca

       Mađarski istoričar umetnosti Janoš Gerle je svojevremeno napisao da iz subotičkih podruma još izbija vazduh stare monarhije. Verovatno je mislio na AU monarhiju, ali ne može se zaboraviti uticaj Kraljevine Jugoslavije za čije vreme su nastale poslednje estetski kvalitetne građevine u našem gradu – Sokolski dom, Nićin palata itd. Geografski Subotica pripada srednjoj Evropi i kao takva je oduvek imala adekvatnu arhitekturu – Gradska kuća i Sinanoga predstavljaju arhitektonska remek dela. Međutim, dolaskom komunizma u Suboticu, kao i turbulentnih vremena posle pada komunizma, u gradu su izgrađeni socijalistički i „moderni” objekti čije fasade nimalo ne doprinose estetskoj vrednosti centra grada, čak narušavaju sklad koji je nekada postojao. Primer toga je novija zgrada u ulici Cara Dušana pored zgrade Subotičkih novina ili zgrada DDOR-a u ulici Đure Đakovića.

Novija zgrada u ulici cara Dušana

       Sa druge strane, određeni delovi centra grada nikada nisu ostvarili potencijal koji imaju, a među njima se ističe lokacija nekadašnjeg Zvezda bioskopa i prizemna kuća prekoputa ulice Braće Radić.

Lokacija bivšeg Zvezda bioskopa

       Levi objekat na slici iznad je nedavno renoviran i predstavlja privatno vlasništvo, dok je nekadašnji Zvezda bioskop restitucijom vraćen Subotičkoj biskupiji iako je objekat građen za potrebe Bunjevačke matice. Biskupija je objekat dala Caritasu na dugoročnu upotrebu i Caritas planira da tu otvori pekaru. Radove na otvaranju pekare je usporila epidemija.

       Postavlja se pitanje – da li ova lokacija zaslužuje kvalitetnije rešenje?

       Naime, na početku teksta je bilo reči o severnoj kapiji gradskog jezgra, dok se za ovu lokaciju može reći da je južna kapija gradskog jezgra. Ulica braće Radića je jedna od najlepših ulica u gradu, posebno deo sa žutom kockom. Mnogi je koriste kada dolaze u centar, pogotovo stanovnici Bajnata i Prozivke. Kao takva, zaslužuje gradsku palatu koja bi se našla u ulozi južne kapije. Takve palate postoje na mnogim mestima u svetu, u manjim gabaritima poput onih u Budimpešti i Veneciji ili većih gabarita poput one u Segedinu.

Palate kapije u Budimpešti i Veneciji

Palata kapija u Segedinu

       U interesu grada Subotice je da nastavi da se urbanistički razvija u skladu sa svojom viševekovnom tradicijom. Prema tome, grad bi trebalo da lokaciju južne kapije proglasi zonom višeg interesa i da u saradnji sa lokalnim kompanijama pronađe rešenje koje bi doprinelo poboljšanju opšte slike centra grada koja je narušena višegodišnjom gradnjom pozorišta, propadanjem Doma vojske, staklenim zidom dograđenim na Žutoj kući itd. Takođe, palata kapija bi doprinela turističkoj ponudi grada Subotice zato što bi predstavljala jedinstvenu građevinu u R. Srbiji.

Ilustracija palate Južna kapija na ulazu u gradsko jezgro iz pravca ulice braće Radić (za ilustraciju je upotrebljena grafika zgrade Bečke državne opere)

Nikola



KOMENTARI

  1. dragan stolar kaže:

    Odlican i strucan tekst.

  2. Croat kaže:

    trenutacno u Subotici ne postoji intelektualni kapacitet da se izgradi nesto sto ima vecu estetsku vrednost od onoga sto je stvoreno prijs 60, 70 godina i starije. Centar grada treba umiti , fasade srediti , uniformisati reklame i odrzavati. To bi bio plafon nasih mogucnosti.

  3. Dr. Vojvodjanin kaže:

    Tesko da se u Subotici sa odnarodjenom gradskom vlascu koja radi sve u privtnom i partijskom interesu ,može ocekivati u daljoj budućnosti nešto pozitivno za gradjane.Osnovne stvari koje su na prvom mestu u svim civilizovanim zemljama recimo :ekologija.Ruseci stare objekte sav šut i smeće lageruje se na desetine divljih deponija po periferiji grada. Iako postoji gradska deponija ali se ona mora platiti.

  4. Prozivka kaže:

    @Croat
    Ne slažem se s Vašim mišljenjem. U Subotici ima odličnih stručnjaka iz oblasti arhitekture, što starijih, što mlađih. Mislim da je problem u trenutnoj gradskoj vlasti, u njenom pristupu i onome što ona smatra kuda treba da ide arhitektura grada. Ko nam je gradski arhitekta? Postoji li neko takav? Ovakvi građevinski poduhvati moraju biti finansirani iz gradskog budžeta jer, složićete se, privatnici ne ulažu u nešto što objektivno dosta košta a ne može se adekvatno prodati i zaraditi. S obzirom na to ko nam vodi glavno javno preduzeće koje se bavi investiranjem i izgradnjom objekata od javnog značaja, u skorije vreme ne možemo očekivati neko poboljšanje.. nažalost!

  5. De la Croix kaže:

    U centru grada ostalo je dosta malih i neuglednih objekata koji su davno trebali biti zamenjeni reprezentativnijim, međutim, iz nekog razloga nisu zanimljivi investitorima. Recimo, baš u toj ulici od Zvezda bioskopa pa do glavnog trga. Pogledajte kakve kuće su preko puta Hemijske škole. Raskošna lepotica a oko nje kućerci.
    Matije Gupca je u samom centru grada, ima širinu, ima nekoliko lepih starih zgrada, mogla bi da bude druga Štrosmajerova ali je sve ove godine samo koridor, ulica drugog reda.
    Puno je ovakvih primera da ne nabrajam sad, činjenica da nema ambicija da ih neko uzme i izgradi nešto dostojno centra grada i tako ga unapredi i proširi. Izuzetak su nove zgrade: Ona na kraju Borovo ulice i ona kod gimnazije.
    Ova zgrada kod Sarićevog spomenika je spomenik svog vremena. Fasada nije loša nego kad vidite da je zauzela ceo plac, celo dvorište, nema ni pola kvadratnog metra zemlje (trave, drveta, bilo čega…). To će biti sudbina i Drapšinove.

  6. Nikola kaže:

    Lepo su sredili i Harambasicevu ulicu, godinu dana je bila raskopana i umesto da se to zavrsi kako treba, da ulica lici na nesto posle toliko vremena, oni su zatrpali, nabacali tako da ulica sad izgleda gore nego sto je bila. Uzas, cemer, jad i sramota!

  7. Croat kaže:

    Prozivka, koliko subotica ima arhitekata, sto dvesto, nemam pojma ali sigurno nije jednocifreni broj. Vecina investitora su nekulturni ljudi , polukriminalci koju su imetak stekli kradjom ili ratnim profiterstvom pa ajd da kazemo da kad narucuju projekat zgrade estetika im na zadnjem mestu. Al ajd da vidimo od tih arhitekata njihove kuce, negde gde nisu bili ograniceni neukusom investitora. Koliko njih je nesto zaista interesantno projektovalo. Ja znam barem pet, sest arhitekata i gradjevinaca i ni jednom se kuca ne izdvaja nisacim ….
    Opstina prvo treba da napravi razuman urbanisticki plan. Bas gledam onaj projekat zgrade u Arsenija Carnjevic, tlocrt zgrade do pesackog prvi sprat isturen do linije ceste. Nema parking prostora nema mesta za zelenilo. Ko u nekom srednjevekovnom gradu ali bez tog sarma. Kakav ce tu biti depresivan zivot? O tome treba da razmislja grad.
    Vecina trosnih zgrada treba da se rese po principu onoga kako je sredjena nekadasnja poslovnica Goodwill u Matije Gupce. Fasada ostaje, sve ostalo novo ili kao sto je uradjeno na kuci pored kovid ambulante, dodat sprat u istom stilu.
    Od Prozivke do centra se maltene sve rusi, treba obezbediti makar jedan park ili vise manjih , mozda od kvantasa napraviti zatvorenu pijacu. Ovaj grad ima toliko rupa koje treba popuniti prije nego sto se sanja o kapijama, pozoristima , spomenicima, fontanama,……

  8. MILENIJA kaže:

    Šteta je što o arhitekturi grada ne odlučuju ljudi kao što je pisac ovog teksta, nego ljudi kojima je umetnost grafit popa na fasadi u centru grada!

  9. adkersu kaže:

    Stil je odraz vremena. U svemu, od mode do arhitektre. Kakva vremena i vlast, takav stil, takva arhitektura, urbanizam i prostorno uređenje.

  10. ups kaže:

    Pokojni Gabor Demeter koji je vrsio sanaciju sinagoge ima crteze za sest kapija za ulazak u Suboticu samo koga to interesuje.

  11. Oki kaže:

    Ma lupetate, pa svugde u Evropi se ruše zgrade koje su oronule i nisu više za restauraciju.
    I na njihovom mesto niču nove zgrade od betona i stakla.
    Treba pokušati sačuvati stare građevine, samo, kad su skoro sve sa više vlasnika i niko neće da ulaže. Već svi čekaju da im zavod za urbanizam to reši.
    Zašto niko ne želi da kaže pravu istinu?
    Treba ostaviti zgrade koje su propale da zarastu u korov i šiblje u centru grada?
    I to samo zato što se dežurnim mrziteljima ne sviđa da neko ima para da gradi novo.

  12. Baradati anonimus kaže:

    Oki…ne mešaj se u politiku

OSTAVITE KOMENTAR