Tifa Crvenković radila je mnoge teške poslove. Okopavala, spremala, radila na proizvodnoj traci, prihvatala poslove bez radnog vremena… Ona nije imala izbora, trebalo je izdržavati porodicu.
Kada je na tržištu rada pitala za neki bolji posao, dobijala je uvek isti odgovor: u odnosu na njenu stručnu spremu nema bolje.
Tifa Crvenković /Foto: N. Tumbas/
„Onda mi je jednog dana službenica rekla zašto ne završim osmoletku, da postoji škola za odrasle „Jovan Jovanović Zmaj”. Upravo je bio u toku upis i samo je trebalo da pređem preko trga i ponesem dokumenta. Možda bih, da se nije sve dešavalo u istom trenutku, da me nisu podstakli u tržištu rada, da nisam imala dokumenta pored sebe, odustala jer me je sramota bilo da priznam da nemam osnovnu školu”, priča Tifa, koja je sa 47 godina uspela da savlada svoju nelagodu, osećaj sramote i čuđenje okoline, i da premosti okolnosti iz svoje biografije koje su je gurale na začelje životne staze.
„Moji su iz Zavidovića, imali su sedmoro dece, ja sam najmlađa. Otac je ovde godinama dolazio i okopavao repu, da bi se na kraju 1977. godine, kada sam imala godinu dana, doselili u selo Mala Bosna pored Subotice”, priča Tifa. Otac i majka ceo dan su bili na njivi, okopavali, radili, deca su se međusobno vaspitavala, što nije davalo loše rezultate u prvih četiri razreda osnovne škole. „Mi smo živeli na salašu, do asfaltnog puta išli smo kilometar i po blatu, onda presvlačili duboke čizme. Ali bila sam odličan đak”, kaže. Starija braća i sestre su polako završavali osnovnu, neki i srednju školu, počeli da formiraju svoje porodice i tu negde oko šestog razreda izgubila se i Tifina motivacija da nastavi da ide u školu, a u porodici niko oko toga nije pravio problem. „Otac nije dao mojoj najstarijoj sestri ni da ide u školu. Morala je da radi na njivi.” U takvoj situaciji, Tifin prekid školovanja nije se činio kao velik problem.
„Mene je to uvek tištilo što nisam završila školu i bilo me je sramota. Ali trebalo je da se radi, posle su došla deca. Ipak, uvek sam volela da čitam, pre nekoliko godina ponovo sam se učlanila u biblioteku i sada mi je drago i ponosna sam što sam se vratila u školu.”
Tifa Crvenković u sebi je dugo nosila ideju da jednog dana ima i svoj posao.
„Gajila sam povremeno voće oko naše kuće u Maloj Bosni, i ispunjavao me je taj osećaj da sam svojim rukama nešto stvorila i pružila ljudima”, priča Tifa. Kada je u školi videla da joj je jedan od predmeta i preduzetništvo, nije imala više dilema oko povratka u školsku klupu. „Naš predavač je Branislava Milanović, i ona je jako mnogo energije uložila da nam objasni predmete, podsticala nas i kada je videla da nas nešto interesuje ostajala je sa nama i posle časa”, kaže Tifa.
Odrasloj ženi nije bilo lako da ponovo uđe u učionicu, i priznaje da ima tremu od završnog ispita, ali sve je to deo školovanja. Kaže, kome god je rekla da uči da završi osnovnu školu, svi su je podržali. „Muž se u početku čudio, ali sada je i njemu drago. Sin i ćerka, koji su već odrasli začikavali su me pitanjem da li će sada oni ići na moj roditeljski i da li treba da mi kupe matursku haljinu. Sve je to bila porodična šala, i mislim da je svima drago, jer sam ja uvek htela da završim školu.”
Učenje o preduzetništvu potvrdilo je njenu ideju da je proizvodnja hrane sektor koji ima budućnost. Sa svojom idejom konkurisala je kod države za podršku početniku u poslovanju i dobila 300 hiljada dinara za pokretanje svog posla.
Svake godine 100 polaznika
Škola za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih smeštena je na Otvorenom univerzitetu, a organizaciono deo je obrazovno-vaspitnog rada Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”. Svake godine u ovoj školi oko 100 polaznika, starijih od 15 godina uspevaju da nadoknade propušteno, da završe osnovu školu.
Lela Janković, rukovodilac ove školske jedinice, kaže da imaju sedam odeljenja na srpskom i mađarskom jeziku, i da je upravo u toku upis za nove polaznike sa kojima radi desetak prosvetnih radnika. „Škola je podeljena na cikluse, od prvog do četvrtog razreda je prvi, od petog do šestog drugi, i od sedmog do osmog treći ciklus”, kaže Janković. Za ovu školu nema gornje starosne granice, nikada nije kasno da se savlada znanje osnovnog razreda i tako stekne obrazovni nivo koji ponekad znači i iskorak na novi egzistencijalni stepenik.
Misija ovog funkcionalnog obrazovanja je da svi Subotičani savladaju osnovnu školu, nezavisno od njihovih godina.
