Kad je Jovica tiro lopova

Ku kroz maglu se Jovica sićo ditinjstva i vrimena koje je tokom raspusta provodijo kod mamini tate i mame na salašu. Cilog radnog vika koji je provo kojdi po bilom svitu mašto je o bilom, krečom umazanom salašu sa zemljanim podom, o čistoj sobi, o krparama, o ćupovima di je majka Tereska držala pekmez.

Sa niki pedeset godina napuštijo je poso što je imo, i sa velikom ušteđevinom je došo natrag i oma krenijo da kupuje salaš i zemlje.

salas

Kad je našo sve šta mu triba sijo je u kola i obašo par salaša okolo . U divanu s komšijama sazno je svašta. Tako mu je Tune brez dlake na jeziku kazo.

„Rano moja iđi ti odaleg jel ovo ode nije ni očin, ja ne znam šta si ti uopšte i dolazijo sa tolikim novcima vamo u ovu pustaru“

„Ja Tune želim mir i želim da opet proživim one dane koje sam ku dite provo kod majke i dide na salašu“

„Ti znaš, al samo da ti kažem-vrimena nisu što su bila sad je po varoši opasno ić a da ti ne divanim kako je ode po salašima“

Nise Jovo obaziro na Tunina upozorenja neg je jesapijo ima alarme i vaške oko salaša tu su i kamere pa ko mu šta mož, a tu je i revolver sa dozvolom.

Jednu noć zaspo Jovica taman onaj prvi san kad vaške režu. On napolje – vidi kako vaške vijaje čovika kroz avliju . Nise Jovica smevo ništa neg uzo revolver i puko. Nije prošlo tušta vrimena evo ti koga na kapiji. Ajc on unutra i gleda u kameru kad ono milicija na kapiji. Izađe on i otvori njim kapiju. Kad oni njemu.

„Vi ste pucali?

„Da ja, evo pištolj“

Ova dvojca što su došla oma se niki iskosirili i vele mu nek oma odloži revolver.

„Pa ljudi moj pištolj, bijo mi lopov u avliji za njim sam puko da ga barem ja skinem da ne pobigne,  jel taki je bijo brz da ga vaške nisu stigle“

„Molim? Vi da skinete ? Kako to mislite?”

„Pa da ga trevim u nogu jel digod pa da ostane dok vi ne dođete“

Ove riči su bile dosta za milicajcove uši i zamolili su Jovicu da sidne š’njima u kola.

Što to, neg su oni oma od Jovice uzeli i pištolj.

Sve u svemu, kad su došli u stanicu cilu noć je Jovica čeko i ulazijo po kojkakim kancelarijama i bijo ispitivan, te jel s kime u svađi, te jel je vidijo ko je taj što je trčo, te jel mu je uzo štogod taj što je bižo, te na kraju ispalo da taj bigunac ni nije lopov.

Na kraju Jovici kad je došo na sud sudija dono prisudu da mu se oduzme pištolj i da mora platiti kaznu za pucanje kako je kazo sudija brez veze i brez razloga.

Jesapi Jovica kad je došo kući pa kako brez razloga kad mi u po noći čovik nepoznat trči tamo vamo po avliji.

Nimu al baš ništa jasno sad bilo , em mu oduzeto oružje što je skupo platijo em još mora i kaznu platiti pa šta je ovo?

Jedno jutro bane mu Tuna na kapiju, otvori mu Jovica i počnu divan i Jovica oma o svojoj nevolji.

„Eee derane, kazo je tebi lipo Tuna, nije vrime kugud što je bilo. Sad možeš samo tako da se zaštitiš da platiš dvojcu kaki kostolomaca pa da oni sudu lopovu digod u mraku brez svidoka, pa čak ni ove tvoje vaške što pojidu više neg moja junad ne mogu ništa jel ako iskidaje koga oped ćeš ti bit kriv. Neg ti lipo, ne da te tiram, sačuvaj Bože, el seli el kako sam ti kazo pogodi kake mrgude pa nek proba onda kogod tisnit u avliju“



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR