Bilo je to oni godina kad se na more išlo porodično, nov „Stojadin“ stojo je prid garažom u koju se ulazilo s’puta. Stipan je po dolasku s’posla po podrug – dva sata glanco novu limuzinu, svit je prolazijo i zastajo. Padala su pitanja pošto je kupljen i slično.
Međutim, Roza iz drugog sokaka metila je ruke na krste i lagacko se dogegala Stipanu iza leđa. Stipan je zvižđuko i glanco kola po ko zna koji put, al kad je čuo Rozin glas oma je stao i priklop’jo očima.
-Aha’m… daklem, kupijo si nova kola? Da di je aldumašče?
-Roze, izvini al ja nemam sad kada stajat s’poslom, neg aj ti pa dođi drug put. Važi Roze?
-A ne – na to će Roza oped..“Da di Ti je žena?“
Oped je Stipan stao z’glancanjom i na ivici živaca pokazo rukom na vrataca. Taman se Roza krenila al se okrene i veli Stipanu..
-A jal? A tijo bi Ti mene odnet u subatu na misu? Šogor Šimi je po godine.
-Ne znam ništa iđi tamo kod Mire pa vidi…
Uđe Roza u avliju i oma gleda cviće po ambetušu, gledi avliju i nevdi nigdi Miru. Uzela pa čapnila pelc od muškatlije pa počela babrat prstima i razgrćat po cviću. Iz druge avlije pojavila se Mira na tragaču je turala plastično korto i u njim očupani pilića. Oma je Roza započela divan bez da je i Faljnis kazla. Neg oma ko da joj zadnje što divani, al vergla ku motor kad mu ode svićica.
Miri već doklinčilo pa pita Rozu …
„Oš kafu?“
„Daaaaa ta kako da ne! – valj’ bi da me otruješ, čula sam ja da ta fafa škodi zdravlju“
„Divani molim Te Roze lakše, nije FAFA neg KAFA“
Iako je bila moždar dvi-tri godine starija od Mire, bila je ku pućak naduvana pa se iskosirila promrdala mider i onako nika s’visine veli:
„Ta Bože is’curom!-ta tako sam i kazla“
Tu Miri padne na pamet da je u škuli učila da ovake zovu mentalnim vampirima i da se š’njima ne triba tušta upušćat neg štoj njezin baćo kazo:
„Miro moja lipa , sa takima lipo al dalje.“
To je tako i bilo. Lipo je Mira š’njome i otpravi ona nju, izađe kod Stipana, ovaj priklištijo očima veli da je gladan i da oma mora tamo di i car iđe peške jel pukniće mu mijur…jel siroma nije smijo od Roze ni u rođenu avliju uć.
Očla Roza, smirilo se stanje i kod Stipana i za večerom se dogovoridu kaće na more.
Bilo je to već za dva za tri dana, kuću njim je obalazijo Stipanov brat Joso, i kasu se vratili s’mora ..e onda se Stipan dao u divan kako mu je bilo sa ženom i dicom na moru, pa je tako se znao zanet u divanu o novom stojadinu i kako je išo š’njim na more da nije znao kad je u divanu došo i do desete brzine na koli. Tu su ga počeli zafrkavat i malo se niki osramotijo, znao je i sam da je slago pa je pristo sa falom, što s falom neg se manijo i falenja na putu sa novi kolima i parkiro je u garažu čim bi došo s’posla.
Prošlo to već fajin vrimena i Nova godina, već se i vrime prolipšalo opet i divani tako Mira sa Stipanom njezinim o tim da više troška većeg nemaje i da jeto mogu i ove godine na more. Oće – neće, siti se Mira da bi dobro bilo i divera Josu počastit čimegod jel stvarno je lipo njim sve sačuvo i nikad ništa nije falilo. Složijo se i Stipan sa ženom mu i drago mu sve pa veli da će otić rad Jose da dođe.
„Mani, doće on“ – veli Mira….i stvarno, eto ti Jose i onako s’vrata ni MU ni A neg oma ku grom iz vedrog neba veli:
„Pali kola Bogarati!„
Tu se ustrčali šta je, ko je kako je? Uglavnom, svo troje su poskakali u stojadina i gasa …. ušli su u bolničku avliju…. Joso je istrčo iz kola za njim i snajka i trk na porođajno. Tute sestrica prid nji i pita ko su i kod koga su došli. Sav oznojan Joso veli kod koga su došli i da je on tata.
„E tata čestitam imate dva sina. Imate blizance i porođaj je prošao, Bogu hvala, bez komplikacija.“
Roza je rodila dva sina Matiju i Branka, otac je bijo Joso.
Stipanu se nije moglo dokasti kako se to trevilo, pa je uskočila žena mu Mira, inače obaško mudra žena i sila ga uza se, zagrlila i počela s’objašnjavanjom.
„Eto vidiš, nismo mogli ni zamisliti zašto je Roza dolazila a još smo manje mogli znat šta će se treviti. I dok smo nas dvoje uživali sa našom dicom, e dotle su uživali i Roza i Joso, znaš i nek su Matija i Branko s’materom svojom i ocom uvik zadovoljni, veseli, živi i zdravi. A sad ajde pali kola, oko četri moramo ić u porodilište iznet Rozu sa bebama i donećemo ji vamo kod nas.“
„Kkkako? Vamo? Zašto?“ – izdrečijo se Stipan..
„Tako lipo lipi moj! – oni su naši i Rozinoj kući ne možmo jel znaš kaki je bać Mata, baćo joj. On je i istiro iz pameti i dicu i ženu mu Katu, neg ajde akoš’ vozit iđi spremaj se, ako neš’ i ja imam položeno.“
U porodilište su na kraju očla dva brata Joso i Stipan i sa Rozom i podmlatkom stigli kući di ji je čekalo sve namišćeno od dvi kolivke sa dunjicama do bočica i sveg ostalog što je maloj dici al i novoj snajki tribalo. To što ji je sačekalo sve je ostalo od Stipanove i Mirine dice koji su bili još mali tek u zabavište krenili. Čeg je falilo, Mira novaca nije žalila, neg je kupovala sve.
Sve je posli išlo kako triba po redu i po običajima. Josi je bilo drago, jel, nikako odjedared je dobijo snage pa je ubrzano sređivo sobe i kod njegove kuće. Želijo je samo da njegova dica i žena budnu zajedno š’njime pod jednim krovom.
Sve se obistinilo i dica su Krštena i to onog momenta kad je banijo u babine, niko drugi neg dida Mata sa svojom čeljadi. Kad je sijo i kazo da daje pet lanaca zemlje i salaš da njegova unučad imadu di rasti ku i svaka druga dica. Odjedared se sve složilo tako lipo da je tačno milina bila viditi kako dva mala derančića , dva mala čovika, mogu unet sklad u sve, pa i u to da popo pristane održat i Crkveno vinčanje, jel, kako je kazo, dica se Krstit moraje…
A strina Mira i dida Mata… e oni su glavne uloge odigrali i nije se trevilo jedared da Mira novim stojadinom nosi dida Matu na salaš da vidi unučad…
Tome
Lep tekst
Svaka čast
di i car iđe peške – PIŠCE
i da je on tata. – BAĆO
Bok stari..
@Varoščanin.lepo ti napiso korisnikk @PUHAJ ga..Lupetaš gluposti, govor može biti i peške i pišice i pišce i nemoj s#at nego uzmi i napiši nam jednu po varoškom. Jesi li Ti možda od oni utemeljeni?
Govor može da bude kakav hoćeš, ali ako je tekst na bunjevačkom onda treba da bude kako sam napisao.
Marko Peić
Grgo Bačlija
REČNIK BAČKIH BUNJEVACA
pišce pril. ‘pešice, peške’. — Dida kažu neće ić s nama, daleko njim je ić pišce do varoši.
Komentirate, ali ipak ovo nije jezik nego govor koji se razlikuje od mjesta do mjesta i kraj priče sa vašim standardiziranjem.
Verbalna komunikacija, izrazavanje (atrikulacija) su zavisni od mnogih faktora. To su najcesce mesto egzistencije u geografskom smislu, socijalno okruzenje, licna nacitanost, opste ili specijalno obrazovanje, pripadnost odredjenoj profesiji i njen specificni vokabular, a uz to i jos mnogi drugi uglavnom licni i specificni faktori.
Imao sam priliku da pratim u Nemackoj jedan intervju sa mladom zenom poreklom iz nasih krajeva. Ona je bila gastarbajterska cerka, mati domacica, otac priuceni fizicki radnik. Dosla je u Nemacku sa 3-4 godine starosti i tu posla u zabaviste, kasnije osnovnu skolu i gimnaziju, potom studije hemije, diploma i na kraju doktorat. Intervju je tekao na nemackom jeziku i mlada zena je govorila bez trunke stranog naglaska i ona se je izrazavala tacno onako kako se to ocekuje od nekoga sa fakultetskim obrazovanjem i akademskom titulom. Jedan od prisutnih je pitao mladu zenu kako stoji sa jezikom njenih predaka. Ona je odmah presla na „nas“ jezik, zapravo jedan idiom da te Bog sacuva, kakav se govori valjda u rodnom selu njenih roditelja, ergo i u njenoj roditeljskoj kuci. Cim je progovorila prve recenice na njenom „materinjem“ jeziku imao sam utisak da su to dve potpuno razlicite osobe, a ja sam se osecao kao da me je neko iznenada polio kantom hladne vode.
Ti možeš prevesti na narodski jezik i reći šta si ovde napisao?-osim što naglašavaš da je mlada žena ispala glupa jer je sa ponosom govorila svojim jezikom i ne kako pišeš materInjim nego maternjim.I što je Tebe hladna voda polila? Čega si se Ti osramotio?
Orator – A zašto si se tako osećao? Zar toliko mrziš taj „njen“ jezik i s kojim razlogom? Pa „naš“ jezik ima toliko varijanti da je to bogatstvo kakvo niko na svetu nema! Uostalom, kada je Vuk (Karadžić) dozvolio Ljudevitu Gaju (koji se inače zvao Ludvig i bio Nemac), da njegovu reformu srpskog jezika iskoristi da stvori hrvatski jezik, onda je Ludvig obilazio unutrašnjost „Hrvatske“ i pitao „Hrvate“ kojim oni jezikom govore. Odgovori su bili „našim“ ili „srpskim“, a retko ko da je rekao „hrvatskim“. Prema tome, cura ako je govorila bilo kojim „našim“ jezikom, svaka joj čast što ga nije zaboravila i da je znala u momentu da pređe na njega. Bez obzira na tvoje zgražanje. Kantom hladne vode polij se sam.
Eto ako je ova pripovidka ode ukolenčena bome nije! Ovo nije ni Rvacki štokavsko a još manje novokomponovano što su izmislili PRIDSIDNIKA ovo je kako kažeš prijatelju +++ , lipo kazano „našim“ ili „srpskim“
Ja ne mrzim nikoga a pogotovu ne neciji jezik. Ja sam jednostavno iznenadjen kada jedana intelektualka progovori jednim ordinarnim seljackim idiomom. To ipak nije jedna svakodnevna pojava. Time zelim samo da podvucem kako se formira jezik kod svakog pojedinca i koji faktori na to uticu i nista vise. B92 je nedavno objavio da je prosek inteligencije stanovnistva u Srbiji nizi za oko 10 % Postoje jos neka istrazivanja koja pokazuju prosek u Srbiji nizim za citavih 20 %. Na osnovu komentara na moj tekst i njegovog razumevanja, meni se licno i iskustveno cini da je prosecni IQ Srbije ipak nizi za nekih 30 %. Istina moguce je da se ovde ne radi o nekakvoj zakrzljaloj inteligenciji, nego naprosto o funkcionalnom analfabetizmu i jako losem opstem sistemu skolovanja. Mozda je ovde i slucaj da forumasi razumeju samo ono sto zele i kako zele da razumeju da bi imali podlogu za istresanje svojih kojekakvih nacionalistickih frustracija i vredno traze po forumu priliku za to, uvijenu u oblandu zvanu narod i svoju brigu o narodu. A narod izgleda i zivi , kako zivi i izgleda, pre svega zahvaljujuci dusebriznistvu odredjenih vrlo brizljivih faktora.
OEARORE-prilagodi vožnju uslovima puta u pitanju je stojadin.
Orator – Ako B92 kaže da je prosek inteligencije stanovništva u Srbiji niži za oko 10% (u odnosu na koga, gde,od kada, kako je to ustanovljeno?), ako „postoje još neka istraživanja“ koja pokazuju prosek u Srbiji nižim za čitavih 20% (koja istraživanja, čija, ponovo isto pitanje – u odnosu na koga i kakve parametre?), pa na kraju ako se i tebi ČINI da je prosečni IQ Srbije ipak niži za nekih 30%, eeeee onda je to sigurno tako!!! Ne znam kako te nije sramota i koji je tvoj IQ kada sebi dozvoljavaš da takve neproverene informacije iznosiš kao svoje argumente, tvrdeći usput da, kao, ne mrziš nikoga? A u isto vreme, ono što sam naveo kao činjenice, i postoje materijalni i istorijski dokazi za to što sam napisao (vidi recimo Bečki dogovor o jeziku Vuka i Ludviga-Ljudevita Gaja), to proglašavaš za „kojekakve nacionalističke frustracije“! ::“Sav svet zna i priznaje da smo mi književnost ilirsku podigli; nu nama još iz daleka nije na um palo ikada potvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pa se ponosimo i hvalimo Bogu velikom što mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo.”…ovo je rekao sam Gaj 1846., pronađi i proveri pa tek onda piši o „kojekakvim nacionalističkim frustracijama“. Lep pozdrav, mada baš nisi neki „orator“ (možda na njivi, ali to se onda „našim jezikom“ kaže orač).
@ +++
Kako bi bilo da ti lepo nastavis da prebrojavas Viroviticane po Subotici, a mene ljubazno ostavis na miru. Slobodno mozes menjati tvoje nikove do milje volje, ali tvoja blesavost je nepromenjljiva i ostaje ti do smrti.
Orator – Šta je umetnik ovim hteo da kaže? E pa neću da te ostavim na miru, ovo je javni portal i mogu svakome, pa i tebi, da uputim svoje mišljenje. Ne znam o kakvim Virovitičanima bulazniš, ali ako misliš da sam napisao nešto što nije tačno, onda to lepo argumentovano demantuj, ili u protivnom se povuci i ti mene ljubazno ostavi na miru. Mogu, kao i ti, da menjam nikove ukoliko hoću, to nije tvoja briga, a što se tiče blesavosti, ja tebe nisam nazivao blesavim, prema tome da se lako zaključiti da je potreba da me vređaš izraz tvoje nemoći da bilo šta suvislo odgovoriš. Sve najbolje i zapitaj se ponekad da li si ipak sam kriv za sve što ti se događa u životu?
@ +++
Ti si jedan tipican dosadni psihopata. U tome je i ceo problem javnih portala sto se oko njih okupljaju ne samo razne blesave psihopate, nego i obicne nacionalisticke hulje koje samo traze nekakav, makar kakav povod ,za bljuvanje svojih nacionalistickih splacina. Ti si ovde opste poznat po jednom zadrtom i nedotupavnom nacionalizmu i to je upravo ono sto te cini blesavom i neizivljenom fukarom. Jedan tipican lik opijen nacionalizmom kao poslednjim utocistem svog procerdanog i besmislenog zivota. Biti opijen od alkohola ili opijen nacionalizmom isto mu dodje. Pijan covek svejedno od cega, moze samo da dosadjuje i maltrtira okolinu svojim pricama i svojim pijanstvom . Prvo sam te uctivo zamolio da me ostavis na miru. Odgovorio si u tipicnom maniru jednog asocijalnog i nevaspitanog derista.- e pa necu da te ostavim na miru. Posto vidim da se pristojnim obracanjem kod tebe ne moze nista podstici, preostaje mi jos jedino da ti kazem – Skini mi se s ledja.
Orator – Ne znam zašto mi komentar nije objavljen, pa ću pokušati ponovo, jer za razliku od tebe, ja u odgovoru tebe nisam vređao. Očigledno da ovde imaš nekog dobrog pajtosa koji tvoje komentare pušta a moje uklanja. Dakle, samo sam ti skrenuo pažnju da najpre saznaš šta je zapravo „nacionalizam“, a ne da tu reč koristiš na pogrešan način. Drugo, rekao sam da si ponovljenim i obogaćenim uvredama samo potvrdio da sam bio u pravu. I treće, da neću da ti se „skinem s leđa“ sve dok mi argumentima ne dokažeš da nisam u pravu, ili dok ne ućutiš. Šta sam to tako ružno napisao pa da moj komentar-pristojan odgovor na gomilu uvreda, ne bude objavljen, pitanje za urednika ovog foruma???