Kada neko i zvanično postane punoletan, može konačno da kupi cigarete, da naruči alkoholno piće, ide u kladionicu ili da legalno gleda pornografske sadržaje. Ako nije sklon porocima, priliku da se oseća odraslim imaće kada dobije poziv na izbore.
Odavno osamnaesti rođendan predstavlja ulazak u punoletstvo, međutim, proslava ovog dana se danas veoma razlikuje od one kakvu su imali Titovi omladinci.
Na Paliću 1979. godine
Zabrane za maloletnike, koje su pomenute na početku priče, ili nisu postojale, ili se nisu primenjivale. Svako dete moglo je da ode do trafike i kupi mami cigarete, a posle da radi s njima šta hoće. Sa puno poverenja, ili je to bila nezainteresovanost trgovaca, deca su mogla da pazare bilo koju vrstu pića. Ko je stasao za izlaske, nije imao nikakva ograničenja kada su u pitanju ulasci u lokale i naručivanje alkohola.
Jeste da je i onda bila potrebna overena saglasnost roditelja za izlazak u inostranstvo, međutim, domovina je bila toliko velika da si u njenim granicama bio, kako na moru, tako i na Alpima i Ohridskom jezeru.
I sama proslava 18. rođendana bila je nešto sasvim drugo. Ko ga nije obeležio drugačije, imao je kolektivnu proslavu pred kraj godine – Dan punoletstva.
U dane današnje, osamnaesti rođendan je malo svadbeno veselje. Možda se može uporediti sa ispraćajima u vojsku, kojih odavno nema, što je na neki način popunilo tu rupu u kalendaru proslava. Mada, ispraćaji u JNA, osim pijanstva nisu ni malo ličili na rođendanske žurke današnjih osamnaestogodišnjaka. Ni govora nije bilo o zakupljivanju sala, angažovanju muzičara i fotografa, kupovini skupih haljina i odela…
Ko nije sklon svadbarskoj estetici taj nema dobro mišljenje ni o ovim proslavama, ali mora da se pomiri sa promenama koje donosi vreme.
Ulaznica je mojih 18 godina
Svečano obeležavanje bilo kojeg rođendana bila privilegija dece rođene u Titovoj Jugoslaviji. Pre toga, rodni dan nije bio toliko bitan koliko neki datumi iz verskog kalendara. Obeležavani su imendani, materice, oce ili nešto treće, dok je u sveće na rođendanskoj torti duvalo tek po neko dete bogatih i pomodnih roditelja.
Torta, sokovi, sendviči sa parizerom, krastavcima i rendanim sirom… Nije se osamnaesti rođendan razlikovao od prethodnih, jedino ako omladinka ili omladinac već nisu počeli da izlaze i stoga želeli da ga provedu u gradu, sa društvom.
Ako je neko ostao bez toga, omladinska organizacija ga nije zaboravila. Svaki subotički osamnaestogodišnjak dobio je “punoletničku knjižicu”, značku i pozivnicu za razne događaje u gradu.
Godine 1970. novi punoletni Subotičani posetili su majke palih boraca, osnovali su klub brigadira u Domu omladine, dodelili nagrade “Mladost Subotice”, organizovali kviz znanja o Titu, družili se sa vojnicima u Domu JNA…
Onima kojima je sve ovo bilo štreberski, pripadalo je veče, odnosno koncerti, besplatan ulaz u diskaće i bioskope – tokom šest dana decembra, te davne godine.
Lansky
