Kad nema kiše dobar je i led

Te davne zime Kata se lipo obradovala za imendan. Pao je i snig kako svit veli „Sveta Kata snig za vrata“ . Još je i njezin Mate odvo u bal. Bilo je baš onako fajinski a svircima je dala borme fajin novaca. Kad su se vraćali kući, Mate malo cvrcnut počo istiravat se s Katom da je sve novce povućala svircima i da će sad morat zaklat jedno krmče za dvajst deveti, a ne dva kako iđe, jedno ćedu morati prodat.

No već ujtru dvajst i šestog novembra Mate je dobijo novaca u fabriki i šef ga oma otiro na godišnji cijo decembar. Došo dvajst deveti, novaca doteklo , beler banijo ujtru rano i već u dva poslipodne su nadivali divenice.

Sad prošlo i to, uveče oped banili svirci, red je red da svirci otpratu disnotor.

Ku će šta će, dosadno mu kod kuće, veli Mate da će otić izvadit parcelu šume, pa će on to sa kumom Vranjom pokečat do Božića. Spakovo se ujtru i ajc  u subašluk da izvadi  dozvolu.

Zimsko dobo kratki dani, o’čas posla mrak, a Mate ni odkale.

suma

Tu već triba i večerat, Kata već ponamirivala josag – al Mate nigdi. Sirota žena se uzvrtila da ga nije snig digod zavijo.

Sidi ona došli kartači uveče al kad su čuli da nema Mate dali se u nevolju. Oma kum Vranje uprego vranicu i ded kod šumara.

Ovaj mu veli da je Mate bijo i očo još jutros.

„Kud? „

„Očo je vidit di mu je parcela“

Vranje okrene sonca, okandžija vranicu i kasom u miliciju. Dežurni oma sve popiše i kaže Vranji nek s mirom iđe kući da ćedu javiti oma čim nađedu Matu.

Prošlo par dana, kad koje doba noći vaške da iskidadu lance. Kata bojažljivo ustane , odmakne virangu kad vidi na kapiji milicija.  Uzela žena obula ponđulu, izašla pušti miliciju unutra.

„Drugarice Kato. Morate poć sa nama“ – veli stariji niki brkati milicaj.

„A kud?“

„Ne možemo Vam ništa govoriti“

„Jel štogod o mom Mati?“

„Ne znam ništa, ajmo“

Šta će, ku će, sidne Kata u fiću, ovaj ošinijo rotaciju i gasa po snigu. Stali su prid varoškom milicijom. Izađedu napolje, uđedu unutra. Kata sad već ni ne pita ništa.

Sidila je ona dobri po sata dok nije izašo jedan s niki zvizdama na ramenima i pozove je unutra.

Kad je taj je počo muštrat ma ku da hekla.

Pa kako se ona zove, pa baćo joj, pa odkale je rodom, pa na kraju kako se upoznala s  Matom , jel imadu dice, kaki je ku čovik, kako izgleda.

Kata uzme izvadi buđelar i iz buđelara Matinu sliku.

„Dakle drugarice to je Vaš muž?“

„Jeste druže, uvik i bijo“

Tu on još malo propitivo Katu i počelo već svanjivat, kad veli taj niki komandir.

„Dođite sa mnom“

Ajc Kata za njim, otvaradu se vrata prid njima milic’je svudak po stanici, ušli u niki hodnik a ono rašetke i niki ku boksovi s jedne i zid s druge strane. Kad je tu ušla mal nije počela bljuvat od onog vonja. U jednim tim boksu trojca sidu doli na kamenu a smrdidu ku ardovi. U drugim jedan sam a leleče ku mačak u februaru.

Kad na kraj hodnika stoji i drži se za rašetke njezin Mate.

Joj kad su se vidili, te radosti ! Oma dođe jedan milicaj otključa izvededu Matu i ajc oma i Kata i Mata za tim renderom.

Sve u svemu, ovaj njim dade nike papire i veli njim da su slobodni.

Zaukala se Kata ispitivati, al ne zna stat.

„Ama Kate bogarove ti tvoje, dokleš?!“

„Jeto, dok mi sve ne kažeš“

„Ta šta da ti kažem , Bogu fala pa nisam bijo nigdi ben a ni šumu neću ić vadit. Ogriva će biti makar kuruze iz čardaka ložili“

Mata drmne polić vina kad su stigli na salaš i počne divaniti, al prvo utvrdi Katu da mora ćutiti i da mu nesmi upadati u rič.

„Očo sam kod šumara dobijo blok, krenijo vidit parcelu vidijo je, lipi dračovi, sijo popušijo jednu i …….. odkud znam, tabano sam… i samo jedared me zaustavila madžarska milicija. Tu su me oma oni počeli muštrat, pa onda me doveli na granicu, tute me sačekali nika dvojca u kožnjakima s micikama pa me ti muštrali pa na kraju me noćom doveli tamo u tu stanicu di si me našla i tute su mi tek prvi put dali isti i pit vode,od strava nisam ni ost’jo glad ni žeđ. A problem je taj jeto što nisam krenijo livo neg desno kad sam usto u šumi i krenijo kući, pa umisto kući stigo u Madžarsku. Zavrtilo mi se odjedared i jeto ti na“

„Eeeee moj Mata od tebe svašta! Zavrtila se tebi rakija! „

Pogleda je Mata i veli…

„Ta da znaš moš to bit lako, taka je rakija. Ona veli: „samo ti mene pij i iđi a ja ću lagacko za tobom, pa kad te stignem e onda si moj“

Tu se oma ustanovilo da za Matu više rakija nije, tako da je od tad voštijo samo vino i štoj š’treko.

Kad nema kiše dobar je i led..



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR