Kad se májka “skinula”

Većina nas je za Amiše prvi put saznala polovinom osamdesetih, nakon filma “Svedok” sa Harisonom Fordom u glavnoj ulozi. Ovaj krimić nam je prikazao tu zanimljivu zajednicu koja danas živi u Sjedinjenim Državama ali se oblači i živi stilom kao u vreme kada su se iskrcali na novi kontinent, a to je bilo u 18. stoleću.

Kao što se može pretpostaviti, tokom svog veka, i oni prolaze kroz brojna iskušenja da odustanu od takvog načina života i private moderan svet koji ih okružuje, a nudi mnoga zadovoljstva i udobnosti, kojih se oni odriču.

Na starim slikama Subotice, ovekovečen je naš svet koji je živeo na selu ili periferiji grada. Njihova garderoba nije podlegala modnim hirovima već je to bilo “ruvo” koje je dizajnirano ko zna kad. Prolazile su jedna pored druge na korzou, žene koje su bile istih godina. Jedne su terale modu prateći diktate svetskih metropola, menjale frizure, skraćivale haljine, a leti se razgolićivale na štrandu, dok su druge bile u haljinama do članaka, gotovo istog kroja, uz maramu preko glave. Danas možemo samo da zamišljamo šta su ta dva sveta mislila jedna o drugom, kada je reč o oblačenju, i šta su o tome imali da kažu muškarci koji su bili u mnogo lagodnijoj situaciji, iako su i oni bili podeljeni na moderne i one tradicionalne.

Mlade Bunjevke /Foto Timar Subotica/

Mnogi se sećaju tih “nana”, mada su one koje su poslednje nosile takvu odeću bile već stare žene. Da li su to bile iste one koje su mlade na fotografijama načinjenim polovinom dvadesetog veka? Jesu, ali samo deo njih je ostao veran ovom “ruvu”. Druge su se u međuvremenu “skinile”, kako se to tada govorilo.

Nigde to nije išlo glatko. Po prvi put svetu pokazati noge a što je još teže, obezbediti podršku najbližih. Na vest da se neka žena “skinila”, mnogi su vrteli glavom ili pak priređivali ozbiljne lomove. Po nekada je to bio momenat kada bi došlo vreme da se otputuje iz našeg kraja, na letovanje ili neko drugo putovanje u svet gde bi ova odeća bila upadljivo drugačija. Način života se menjao i ostavljao sve manje prostora za ovakvo odevanje, koliko god ga neko smatrao lepim i doličnim.

Danas nešto od toga može da se vidi na Dužijanci. Mladi takvo ruho doživljavaju kao narodnu nošnju i folklor a ne nečiju svakodnevnu odeću, što je ona nekad bila. Sigurno da je bilo onih svečanijih i onih za rad, od raskošnijeg materijala ili nekog jeftinijeg, ali uvek takvog kroja koji modernoj ženi izgleda kao oklop. Kada bi se sada neko tako oblačio, bio bi verovatno atrakcija poput američkih Amiša. Jedino još stare fotografije svedoče da je bilo vreme kada su ova dva sveta delila iste gradske prostore.

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Sećam se vremena kada je grad, pogotovo nedeljom pre podne, bio pun žena i muškaraca, a i dece, obučene u tradicionalne svečane bunjevačke narodne nošnje.
    Lepe, raskošne, šarene, prugaste suknje i gornji delovi, zaista je to jedinstvena i specifična narodna nošnja.
    Davno je to bilo.
    Naime, nedeljom se u Velikoj Crkvi održava sveta misa na hrvatskom jeziku i tu su bunjevački vernici iz Subotice i bliže okoline, sa salaša, dolazili obučeni u svom najlepšem, najsvečanijem izdanju.
    Nedeljom se održava misa i na mađarskom jeziku, ali se ovde nije moglo primetiti nošenje neke specijalne narodne nošnje.
    Ni kod Srba, u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, na liturgijama se ne može primetiti neko posebno isticanje što se tiče oblačenja u narodne nošnje.
    No, ovo je samo moje zapažanje, možda nisam u pravu.

  2. Jovo kaže:

    Nije mi poznato da su Bunjevci za ove žene govorili da se “skinila”,možda i jesu,ali mi je poznato da su kazali:”ponela se gospocki”.U svakom slučaju ovaj modni fenomen zahteva dublju sociološku analizu i poređenje s Amišima je itekako utemeljeno.Ona prva slika predstavlja otužnu sliku spodoba koje su zalutale u moderno doba,a ne žele ga prihvatiti,niti se u njemu snalaze.Kao posledica toga kreiran je stajling koji u estetskom smislu predstavlja unakaženje onog starijeg, iz vremena Austrougarske koji se vidi na trećoj slici,premda je već i taj bio “falš varijanta” francuske građanske mode iz kolonijalnog doba kad su bunjevački paori kupovali lionsku svilu.Francuzi su došli u kontakt sa svilom u svojim kolonijama u Indokini i to su uveli u Evropu.A paorski bunjevački svet je taj materijal krojio u skladu sa estetičkim poimanjem čoveka sa širokih zemljoradničkih panonskih prostora udaljenih od žarišta razvoja tadašnjeg građanskog sveta.Takvo odevanje Bunjevaca predstavlja konstantu težnje za očuvanjem posebnosti koja je izvan tokova istorijskog razvoja i zato je išla u pravcu karikaturalne degradacije i materijalnog siromašenja koje je događalo u razdoblju od treće do prve slike.Tako se dogodilo da je ta izolovanost postala fenomen bunjevačke “amišizacije”,drugim rečima političke budalizacije i totalnog unutrašnjeg urušavanja ove zajednice.Tu je Srbija videla svoju šansu da ove Amiše proglasi narodom kako bi i dalje mogli ponosno paradirati kao probuđeni leševi iz prošlosti.

  3. Trovach kaže:

    Posto sam igrao folklor, nosio sam skoro sve nosnje sa prostora bivse Jugoslavije(naravno muske). Bunjevacka i Sokacka zenska nosnja su mi medju najlepsim, ali Slovakinje imaju najlepsu nosnju. Imamo knjigu sa velikim brojem slika zenske i muske slovacke nosnje koje nose devojke i mladici, uz poneku stariju osobu. Kada pomislim da je sve to rucno siveno i vezeno, ne mogu da se ne zadivim.

  4. Kertvaros kaže:

    Jos od antickih vremena, a verovatno i jos od ranije, postoji medju ljudima dress code kojim je jasno stavljano do znanja ko je ko, kakvo mu je imovno stanje, kojem stalezu pripada i kakvu ima profesiju. O tome se strogo vodilo racuna i nije bilo svejedno kave je boje porub toge rimskog senatora a kakv je onaj obicnog gradjanina. Privilegiju nosenja krzna je imalo samo i iskljucivo plemstvo, a medju plemstvom je opet postojala hijerahija ko nosi krzno od hermelina (car ili kralj) ili samo jeftino crno krzno od krtice, rezervisano za pripadnike najnizeg plemstva.
    Na prvoj slici lepo i izrazito se vidi grupa mladih zena, prema nacinu odevanja – sve su to snase, udate zene. Ocito posle nedeljne mise okrecu dva tri kruga Subotickim Korzom pre nego se upute svojim domovima na rucak. To je bio jedan nedeljni ritual kojim se pokazivala snasa, njena pojava, ali i njena pedantnost i cistoca i urednost koja se je lepo mogla “procitati” iz njenog nacina oblacenja i bila je i ujedno vizit karta kuce iz koje dolazi, ali isto tako i kuce u koju je prispela. Njena odeca je bila njena vizit-karta iz koje su poznavaoci prilika mogli dobiti gomilu informacija. Vec sam nacin i akuratnost vezivanja cvora na marami je jedno ogledalo te zene i mnogo govori o njoj. Jos negde do kraja 50-tih godina proslog veka je takva nosnja kako kod zena, tako i kod muskaraca bila jedna normalna svakodnevna pojava. To je tipicna odeca onog stanovnistva koje je na neki nacin vezano za poljoprivrednu delatnost, bez obzira da li na gradskom obodu il po oklolnim selima. Kao sto nisu menjali nacin svoje egzistencije tako nisu ni na prvi pogled menjali svoju nosnju. Medjutiv i njihova nosnja je podlegala izvesnim modnim trendovima, ali to su primecivali samo insajderi. Ako pogledamo fotografije sa kraja 19 i pocetka 20 veka snimljenih u velikim lukama, Hamburga ili Bremena, iz kojih su u velikm halama bili smesteni putnici za USA iz cele Centralne, Juzne i Istocne Evrope, mozemo primetiti da su oni manje vise svi jednako ili vrlo slicno odeveni. Njihova odeca je skoro potpuno identicna sa odecom nasih Subotickih Nana I Baca. Dakle tu je manje rec o specificnoj narodnoj nosnji, a vise o nacinu odevanja u jednoj Evropskoj istoriskoj epohi. Ta vrsta odece (moda) zadrzala se ne samo u Subotici nego i mnogim drugim delovima Evropskog kontinenta. Negde na pocetku 50 godina pocinje vece zaposljavanje zenske radne snage, ali i devojke pocinju sa intenzivnijim skolovanjem tako da sve vise dolazi do novog nacina oblacenja koji je sada mnogo primerniji novom drustvenom statusu zena i koje taj svoj novi status pokazuju i svojom odecom.

  5. Oki kaže:

    @jovo

    Srbi su Bunjevce uvažavali još od vremena Čika Pere ako ne i ranije.

  6. Pavao kaže:

    Ova usporedba Bunjevaca s Amišima me je podsjetila na “Bunjevački blog”,tekst koji se može naći na net-u a u kojem se također Bunjevci uspoređuju s nekim egzotičnim etničkim skupinama diljem svijeta.

  7. Gligorije kaže:

    Bunjevci jos takvu odecu ponekad odevaju na raznoraznim manifestacijama…ali evidentno kad odes dole u srce srbije u neko selo strariji ljudi jos uvek se svakodnevno oblace u nazovimo “nosnju”.
    Molim gospodina Lanskog da nam objasni taj dokazivi fenomem? Nekad Bunjevci u Subotici… A dan danas u Srbi u srednjoj Srbiji???
    Mrzim to sto sam napisao (Srbi, Bunjevci) ali morao sam tako da bi nam Lansky lakse objasnio:
    Nekada ovde bilo….subotica
    I dan danas se koristi…. Srbija

  8. Lansky kaže:

    To bi bilo pitanje za nekog etnologa. Verovatno je u svakom kraju pre ili kasnije seosko stanovništvo prešlo sa tradicionalnog na građansko odevanje. Ove haljine o kojima je ovde reč, po svom kroju podsećaju na one iz devetnaestog veka. Možda bi se one menjale da su imale vremena da to čine polako. Dvadeseti vek je odjednom doneo radikalne promene što je naše žene u jednom momentu doveo u tešku situaciju. Svako žensko čeljade voli da se presvlači pa je sigurno da su mnoge snaše poželele da budu moderne ali im se to nije dozvolilo.
    Kako je gledati druge da imaju slobodu koju ti nemaš…
    Čuvari tradicije (uglavnom muškarci) ubeđuju žene da je to za njihovo dobro. Danas u islamskom svetu žene i same kažu da je tako bolje i da muškarci o njima brinu da budu zaštićene. Mislim da će biti tako kada žene budu imale pravo na izbor da same odlučuju hoće li se pokriti ili „skiniti“.

  9. Gligorije kaže:

    Hvala. Verovatno ce i deo danasnje nase uobicajene garderobe u nekoj buducnosti postati nazovimo nosnja…ko to zna : )

  10. Bunjevac kaže:

    U periodu posle 2.svetskog rata je među Bunjevcima vladalo uverenje da se ženi ne preporučuje da se zaposli jer će se “prokurvati”.Također,ako bi odrezala kosu to se već smatralo da ide u tom pravcu.Takva mišljenja su imali ne samo muškarci nego i većina starijih žena.U svakom slučaju kao da su u moderno doba došli iz kamenog.

  11. avet kaže:

    60-ih, 70-ih godina prošlog veka i ranije je kod nas normalno bilo da udate žene, nebitno koje nacionalnosti, uglavnom sve, već posle tridesete godine života na glavi nose marame i da se oblače u haljine sive, crne, uglavnom neke tamne, sumorne boje.
    Svakodnevno.
    Tako obučene su izgledale puno starije nego što su u stvari bile.
    Došla meni onda jednog dana tetka iz Nemačke u posetu, donela i silne poklone za svakoga po nešto.
    Na njoj lepa, šarena bluza sa raznim ogromnim cvetovima u barem 12 različitih boja.
    Kada se posle posete familiji i komšiluku vratila u Nemačku, krenuli su silni komentari i ogovaranja među ovdašnjim ženama o njoj, o njenom oblačenju, o nekom urnebesnom šarenilu na njoj.
    Odmah su joj prikačili jako ružne epitete, predpostavke, i šta radi i čime se bavi u Nemačkoj i svašta ružno o njoj, toliko su onda bile jake predrasude zbog oblačenja koje nije bilo po “naški”.
    A tetka je bila samo jedna poštena radnica u jednoj od nemačkih fabrika, porodična, vredna žena, dobra supruga i majka troje dece.

  12. Lansky kaže:

    @avet
    Sad si me podsetio na moja putovanja u Minhen 1989. godine. Jedan od najačih utisaka iz tog grada bio je to kako žene od oko 40 godina dobro izgledaju. Nije da se njihove vršnjakinje kod nas nisu doterivale nego su Nemice nekako imale bolju liniju, frizuru…bile su mačke. Kod nas si retko mogao sresti neku Aleksis ili Kristl.
    Kad je reč o mojim vršnjacima i vršnjakinjama iz Subotice (Jugoslavije) tu su smo već bili bolji. Moja generacija je više držala do sebe od onih u Dojčlandu, iako su imali svega u prodavnicama.
    Treba reći da su se stvari vremenom promenile i da naše žene poslednjih decenija ni malo ne zaostaju. Tu opet mislim na one sredovečne, ako sme tako da se kaže (ili MILF?)

  13. Kertvaros kaže:

    @ Lansky,

    Mala opaska na margini: Kada je u Nemackoj rec o oblacenju, tu imaju “pravo glasa” i poslodavci. Postoje mnogobrojne firme i ustanove gde se vec u radnom ugovoru nalazi odredjeni dress code koji je veoma znacajan za poslodavca i strogo obavezan za potpisnika ugovora o zaposlenju. To se pogotovu odnosi na zaposlene u bankama, skolama, osiguravajucim zavodima, ali i firmama koje zele izgledom i utiskom koji ostavljaju njihovi zaposleni, da prema potencijalnim partnerima ostave sto bolji utisak. Doci na posao neuredan i zapusten, povlaci za sobom strogu opomenu. Kod sledeceg puta sleduje otkaz. U takvoj situaciji ce svaki sud biti na strani poslodavca. Doci u banku i povereti svoj novac osobi koja vise lici na klosara nego na na bankara je kontraproduktivno. Uz to treba dodati veliko bombardovanje modnih casopisa i kozmetickih firmi koje ne ostaje bez rezultata. KOd mladjih i nezaposlenih ljudi je situacija sasvim drugacija. Kod njih vlada anarhija u oblacenju i niko im se ne mes u njihov Outfit. Kada sam 1968 sluzio JNA, imao sam malo “privilegovan” zivot. Imao sam vlastitu prostoriju za spavanje i odmah pored nje prostoriju za tusiranje. Jednog dana me neki dezurni oficir upita sav prenerazen – Jeli ti bre, sta se ti kupas svaki dan ko neka kurva? Inace posebno su mi lepi oni koji svoj hleb zaradjuju radeci negde na gradjevini i na majici nose natpis UCLA ili YALE.

  14. Bunjevac kaže:

    Kad je nasledila kucu “na put ledja” snas Djula se “ponela gospocki” i bila je “matora divojka”

  15. Kertvaros kaže:

    @ Bunjevac

    Ako je bila “matora divojka” onda tesko da je bila “Snas´” Djula. (Ruza) Snasa i matora divojka nekako ne idu zajedno. To su dva pojma koji se medjusobno iskljcuju. Moze da posluzi kao dobar primer za Contadictio in adjecto. Btw. da li danas jos neko uopste daje zenskom detetu ime Ruza / Ruzica, odnosno Djula?

  16. bać Nesto kaže:

    Kakve su to kuće “na put leđa”?Prvi put čujem.Možda je Bunjevac mislio da se može i za matoru divojku kazati “snaš” jer kad omatori onda ta razlika između udate i neudate gubi na značaju.Slično je i kod matorih momaka koji kad omatore ne razlikuju se od nijednog “dide”.Pa eto i Amfilohija su zvali “đed”.
    Nego ima jedna druga stvar koja upada u oči kod Bunjevaca:moralna strogost koja je poprimala karakteristike puritanizma i koja ih je onesposobljavala da se uključe u društvene procese modernog doba koje oni nisu razumeli.Tako su gubili korak s vremenom zbog vlastitih sapetosti koje su preživele iz ranijih vekova kad je tribalni modus opstojnosti u zbegovima pred Turcima bio jedini način opstanka.Takve pojave su doprle do sadašnjosti kao karikaturalni relikti od marginalnog društvenog značaja.

  17. Kertvaros kaže:

    Kuca je za nekoga jedan zivi organizam. Ona ima ledja, oci, glavu itd. Kada neko okrene svoju kucu tako da ulazna vrata i prozori ne budu prema glavnom putu, odnosno kuca okrene svoju straznju stranu ( ledja) prema prometnici, iz nekih vlasniku poznatih razloga ili jednostavno zato sto mu jedna takva pozicija kuce vise odgvara. Kuca njie krava i nema rogove ali ima kuca koje su “na rogalj” ili sto se takodje jos kaze, kuca “na lakat” mada kuca nema ruke. Kuca ima odredjeni ugao pod kojim savija svoj tlocrt, mozda jer je sagradjena na uglu ulice ili jednostavno vlasnik misli da tako moze bolje iskoruistiti gradiliste. U mnogim delovima moje bivse i nikada prezaljene domovine su stanovnici nosili svoju tipicnu nosnju i to nije bio samo Bunjevacki specijalitet. Na Kosovu su se ulice belele od Albanskih belih kapa, u uzoj Srbiji je sajkaca je bila nesto najnormalnije zajedno sa ostalim delovima odece. Po Dalmaciji, i na otocima takodje je masovno nosena odeca tipicna za taj kraj. U sirokim sorovima Slavonije ili Podravine, u zbijenim katunima po vrletima Crne Gore. U selima Makedonije i BiH, stanovnicima je bilo najnormalnije da nose odecu svoga kraja, pa makar to bila samo jedna simbolicna kapa. Samo onaj ko je stvarno prosao i upoznao SFRJ, poznaje sve njene specificnosti u mentalitetu, nosnji, govoru i dijalektu. Narodna nosnja je nakon ww2 bila u povlacenju , ali to nije islo nekim stihijsko-revolucionarnim putem, nego je to polako islo i imalo svoj ritam koji su diktirali privredni razvoj, industrijalizacija i migracije selo – grad. Danas kada nekoga nanese put recimo u Bavarsku provinciju, bice iznenadjen koliko ljudi nosi delove Bavarske ili Franacke nosnje ili samo pojedinih njenih delova. Mnogi nose u svecanim prilikama recimo pri vencanju, svoju lokalnu nosnju. Pre dve godine sam prisustvoao jednoj svadbenoj ceremoniji u Bavarskom gradicu Bad Tölzu i svi prisutni, zajedno sa maticarkom su bili odeveni u narodnu nosnju. Osim naravno mene koji sam se sakrio u poslednji red i osecao se potpuno deplasirano u mome svecanom odelu, inace jedne prilicno renomirane Italijanske marke. Kraljica Silvija od Svedske se je u Stokholmskoj katedrali pojavila na vencanju u tipicnoj Svedskoj narodnoj nosnji. Ja sam misljenja da bi i Bunjevci komotno mogli svoja vencanja obaviti u njihovoj lepoj i raskosnoj nosnji.

  18. Matora divojka kaže:

    Vidim da ovde neki ne razumeju kako to kod Bunjevki može da bude “matora” a da je “divojka”? Pa nekada su se ženska deca, da ih tako nazovem, udavala ne samo kod Bunjevaca nego i drugih, mnogo ranije, pa se ona koja pređe 20 a još se (za ime sveta!) nije udala, nazivala “matorom devojkom”, odnosno “divojkom” kod Bunjevaca.

  19. bać Nesto kaže:

    Kertvaroš ti spominješ SFRJ?Meni taj pojam znači otprilike isto koliko i Avarski kaganat.

  20. avet kaže:

    @bać Nesto
    Pa edukujte se onda malo, čitajte, nije SFRJ bila pre 1400 godina, većina nas je živela u toj državi, sećamo je se uživo.

  21. Anonimni kaže:

    @bać Nesto…Izgleda da nisi bas mator (baćo) ako se ne secas SFRJ. Meni je taj period bio najlepsi u zivotu. Em sam bio mlad, em je drustvo bilo normalno. “Onda su dosle devedesete”, sto bi rek’o Balasevic.
    Nesto interesantno mi je ponovo palo na pamet kada si pomenuo Avare. Sloveni iz centralne Evrope i sa Balkana se nikada nisu povezali. Kao da nisu hteli naseliti plodnu Panonsku niziju. Bili su tu Gepidi, pa Avari, a zatim Madjari, ali kao da Slovene (do 17. veka) nije privlacio ovaj prostor. Dosta cudno.
    Sto se nosnji tice, Bunjevci su dosta konzervativni. I sam sam Bunjevac (Hrvat) sa dosta drugih primesa i znam sta govorim. Mogu priznati da sam i sam dosta konzervativan, ali me malo pokrece ona druga (srpsko, madjarsko, slovacko, rusko…poreklo) polovina. Secam se da sam majki (stricevima,i tetkama) uvek persirao, ali sam sa dedom, nadjmamom i tetkama bio na ti.

  22. Trovach kaže:

    Slucajno je moj komentar zavrsio kao Anonimni.

  23. Nevaljali_GASTRO_Blogger_naGradeskiprevoz_SUBOTICA kaže:

    Dragi Kertváros da koristi se ima Rózsa i u danasnjem vremenu samo ne u Suboticki nego na u danasnjim Grckim nebesima gde stanuju samo BOGOVI…bilo kakvi takvi sto se tice KARAKTERA…Johnny Depp nazvao svoju cerkicu koja je sada vec odrasla divojka Lily Rose Melody a Nicol Kidman svoju prvo rodjenu cerku nazvala Sunday Rose…znaci koristise i dalje…

OSTAVITE KOMENTAR