Kad smo počeli da koristimo letnje računanje vremena?

Nakon jedva dočekanog proleća, ovog vikenda nas očekuje pomeranje satova unapred. Koja zemlja u svetu je prva zakonski uvela pomeranje časovnika, a kad je kod nas zaživela ova praksa, saznajte u nastavku teksta…

Svi smo srećni dočekali proleće, više temperature i toplije noći, ali nas sad očekuje pomeranje časovnika. Naime, u nedelju 26. marta časovnici će se pomeriti za sat unapred.

Letnje računanje vremena je praksa pomeranja satova unapred za jedan sat tokom letnjih meseci, tako da možemo uveče sat duže da uživamo u dnevnoj svetlosti.

sat

Regioni letnje računanje vremena počinju ubrzo nakon početka proleća, a satove vraćaju unazad i počinju s zimskim računanjem vremena u jesen.

Računanje vremena i pomeranje sata datira iz antičkog perioda.

Međutim, u modernom dobu Bendžamin Frenklin je tokom devetogodišnjeg perioda koji je proveo kao američki ambasador u Francuskoj napisao esej Ekonomični projekat za smanjenje troškova i svetlosti u kojem je sugerisao da Parižani mogu da smanje upotrebu sveća tako što će se ranije buditi ujutru i provoditi vreme uz prirodnu svetlost.

Vilijam Vijet je bio čovek koji se u Britaniji izložio svoju ideju o letnjem računanju vremena 1907. godine. On je želeo da spreči ljude da troše ključne sate dnevne svetlosti tokom jutra leti. Objavio je i pamflet Gubljenje dnevne svetlosti kako bi pokušao da ljude istera iz kreveta ranije promenom satova.

On je predložio pomeranje časovnika unazad i unapred za 80 minuta, podešavanjem satova 20 minuta unapred svake od četiri nedelje u aprilu i vraćanjem nazad za istu minutažu svake nedelje u septembru što bi rezultiralo menjanjem satova osam puta godišnje.

Vijet je celog života pokušavao da ubedi ljude da je njegov plan dobar.

Za njegovu ideju se prva zagrejala Velika Britanija, a Nemačka je prva zakonski uvela letnje računanje vremena 1916. godine, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su na letnje računanje vremena prešli 1921. godine, a potom i sve evropske zemlje i SAD.

Većina evropskih zemalja prelazi na letnje računanje vremena izuzev Rusije, Islanda, Belorusije i Gruzije.

Većina zemlja SAD-a je na letnje računanje vremena prešlo u 2 sata 13. marta.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta.

Kod nas je letnje vreme počelo da se računa 27. marta 1983. godine, na osnovu odluke vlade tadašnje Jugoslavije.

 

nationalgeographic.rs



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    SFRJ je 1983. pocelo sa letnjim racunanjem vremena. Ipak negde oko II.svetskog rata
    u nekim delovima nase zemlje bilo je pomeranja sklazaljki.

  2. Zora Martić kaže:

    To je protuprirodno i prokleto.

OSTAVITE KOMENTAR