Kad su Subotičani vodili svetsku politiku

Poslednje godine dvadesetog veka, meseca aprila, poslednji put su se Subotičani okupili na trgu da nešto poruče svetu i liderima svetskih sila, u danima kada je SR Jugoslavija uspela da sama zarati sa tada najjačom vojnom alijansom na svetu.

Pola veka smo vodili „svetsku politiku“ dok ona nije stigla i u naše dvorište. Kako je to izgledalo kroz prozor neke od zgrada koje gledaju na centralni subotički trg, evo nekoliko slika i reči.

subotica 1999

Subotica, april 1999.

manifestacije na trgu subotica (1)

manifestacije na trgu subotica (6)

Zona A, zona B, biće naše obadve…

… izvikivala se ova i slične parole na trgu tih dana 1953. godine, koji se pamte kao „Tršćanska kriza“. Trst, Gorica i Rijeka biće naši dovijeka, „Trst je naš“…pisalo je na transparentima. Vikali su Subotičani kao i ostali Jugosloveni, da su spremni da izginu za daleki Trst i Slovence koji su ostali u njemu. Zemlja koja je izašla iz rata kao pobednik, hrabro se izvukla iz zagrljaja „Ruskog medveda“, potom postala lider Pokreta nesvrstanih, takoreći trećeg političkog bloka ondašnjeg sveta, mogla je sebi da dozvoli i stvari koje je danas teško zamisliti.

Trg Slobode, 1953.

manifestacije na trgu subotica (4)

manifestacije na trgu subotica (5)

Mešali smo se u tuđe stvari kao što i nama sada sole pamet kojekakvi politički liliputanci. Uvodili smo sankcije i pomagali neke od zaraćenih strana u građanskim ratovima širom sveta. Kada su nama uveli sportske sankcije početkom devedesetih, svi su očajavali što se sport dovodi u vezu s politikom, zaboravljajući da smo dvadeset i nešto godina ranije odbijali da izađemo na teren protiv košarkaša Španije, zbog fašističke diktature Franciska Franka. Čak i na zvaničnim utakmicama gde se takav gest kažnjavao gubitkom utakmice 0:20

manifestacije na trgu subotica (3)

Subotičani: Dole krvavi Franko

manifestacije na trgu subotica (2)

Tradicionalno dobri odnosi sa nekim zemljama (npr Grčka, Francuska) pokvareni su tada jer smo smatrali da imamo pravo da se mešamo u stvari koje nas se uopšte nisu ticale, gledano iz naše današnje perspektive .

“Ispred Jadrana, preko celog pločnika bila je ispisana velikim belim slovima, stručno i akuratno – parola na oba jezika: Mir Vijetnamu. Tako je valjda neki drug iz komiteta zamislio naš doprinos svetskom miru” – seća se “Kertvaroš” šezdesetih godina u Subotici.

Velike demonstracije 1961. nakon mučkog ubistva Patrisa Lumumbe, protivustavno smenjenog premijera nezavisnog Konga:

1961 suboticke

Godine 1983. jermenski atentatori su na ulici pucali u turskog ambasadora i ubili ga. Negde drugo bi se prolaznici razbežali ili zalegli na zemlju ali ne i u Beogradu toga vremena, u zemlji Jugoslaviji. Neki od slučajnih očevidaca pojurili su za naoružanim mladićima koji su u odstupanju nastavili da pucaju i pri tom jednog našeg građanina ubili a više njih ranili. Hrabri ljudi su uspeli da savladaju jednog od dvojice, iako bi mi danas rezonovali da jermensko – turske stvari nisu naš problem.

Ovih dana taj isti narod, umoran i bez ambicija da se bude na pozornici svetskih događaja, gotovo ravnodušno posmatra jednu od velikih drama – seobu naroda, koja se odigrava pod njegovim prozorom. Nema više velikih dela, samo želja da ovaj put sve prođe bez nas i da gledamo svoja posla.

trg slobode subotica



KOMENTARI

  1. Tempi passati kaže:

    Druze Tito ljubicice,
    ne daj Trsta ni Gorice!

    (O Gorizia tu sei maledetta)

    Jedinice NOVJ s u prve umsarsirale u Trst, pre Italijanskih partizana i pre Engleskih trupa. Bio je to dobar adut na pregovarackom stolu jer se tu zapravo sa par decenija zakasnjenja pregovoralo o Austrougarskom nasledju. Ako hoces da dobijes bar nesto, onda trazi mnogo. Od Trsta nije bilo nista, ali su zato Istra i Dalmacija usle u sastav DFJ. Sve u svemu Titova Jugoslavija je na kraju WW2 izasla sa vecom teritorijom nego sto je imala na njegovom pocetku. Kako se odrazila Trscanska kriza na Suboticu ne bih znao mnogo reci ali nama, balavurdiji, je bilo interesantno. Demonstrantska povorka se okupila nakon smrkavanja na platou ispred zeljeznicke stanice i imali su baklje. Baklje su bile napravljene od komada kakvog stapa za metlu ili slicnog, gore je bila stara limenka napunjena krpama i kucinom natopljenom u petrolej i zapaljena. Takve demonstraciju su se zvale “bakljade”. Povorka se kretala u mraku sa zapaljenim bakljama i licila na Ku-klux-klan kada prolazi kroz cnacke cetvrti. Glavni (oni najgrlatiji) su bili zaduzeni za uzvikivanje parola, a povorka bi u horu odgovarala – tako je! i hocemo ili necemo ovo ili ono.
    Demonstracija za Lumumbu se ne secam. Moj otac je govorio : kad god se nesto vazno dogadja , tebe nigde nema. Sto se tice oni 25000 Suboticana okupljenih na Trgu Slobode izgleda mi da je taj broj malo preuvelican. Ako pretpostavimo da je za dva prisutna coveka potreban 1 m2 onda bi nas glavni trg trebao da ima barem 12 – 13 000 m2. Nisam premeravao ali mi se ipak cini da nema toliku kvadraturu. Inace stampa tog vremena je bila puna i prepuna vesti iz Konga, svi su znali za Kinsasu, Katangu, Combea i Lumumbu. O politickim dogadjajima u najblizem komsiluku nismo imali pojma, ali za Katangu smo bili eksperti kao da smo se tamo rodili. Sto se tice aktuelne seobe naroda, ona ima i svoje pozitivne strane. Sve vise i vise se prestaje sa laznom i slatkorecivom “politickom koretknoscu” i stvari pocinju bez uvijanja i zamajanjavanja da se nazivaju svojim pravim imenom i postavljaju na svoje pravo mesto. Politicka previranja i svrstavanja u samoj EU govore tome u prilog. Gradjani u Evropi se bude izlaze na biralista i jasno daju na znanje da ne zele vise politiku laznog humanizma preko njihove grbace tako da uskoro nece vise biti ni Subotica niti neko drugi zloupotrebljavan za politicke igre, spletke, i slicne marifetluke za ko zna cije babe zdravlje.

  2. Lansky kaže:

    Protest u Subotici protiv fašista u Rijeci (Ilustrovani list, maj 1922. godine)
    https://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/10/protiv-fasista-u-rijeci-1922.jpg
    https://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/10/ilustrovani-list-1922.jpg

OSTAVITE KOMENTAR

5 + = 7