Kad Tisa krene: kako poraz Orbana talasa i Suboticu

Političke promene u Mađarskoj nakon poraza Viktora Orbana i pobede Petera Mađara nisu događaj koji se može posmatrati iz daljine. One predstavljaju pomeranje političkog tla koje se najpre oseća tamo gde su veze sa Budimpeštom bile najjače — u Subotici i širem Potisju.

U tim sredinama, politička pozicija Saveza vojvođanskih Mađara nije građena isključivo unutar institucionalnog okvira Srbije. Ona je počivala na specifičnom modelu: kombinaciji lokalne političke mobilizacije i snažne, kontinuirane podrške koja je dolazila iz Mađarske. Ta podrška nije bila samo simbolička — ona je obuhvatala finansijske tokove, infrastrukturne projekte, kulturne programe i, konačno, političku težinu koju je Budimpešta imala u širem evropskom kontekstu. Taj model je funkcionisao dok je postojao stabilan izvor.

Funkcioneri SVM-a u izbornom štabu Fidesa, foto Balint Pastor

Dolaskom nove vlasti u Mađarskoj, taj izvor se menja. Država ulazi u fazu redefinisanja prioriteta — od unutrašnje konsolidacije do odnosa sa Evropskom unijom. U takvim uslovima, politika prekograničnog uticaja više ne može da ima isti oblik, intenzitet i sigurnost kao do sada, pogotovo imajući u vidu da je Savez vojvođanskih Mađara u prethodnom periodu direktno učestvovao u kampanji Fidesa, ne kao pasivni posmatrač, već kao aktivni politički akter vezujući sopstveni legitimitet za jedan izborni ishod u drugoj državi. Time je granica između saradnje i političke zavisnosti otvoreno pređena. I upravo tu počinje talasanje koje će se najpre osetiti u Subotici.

Tisa je reka koja ne poznaje administrativne granice. Njen tok povezuje prostore koji formalno pripadaju različitim državama, ali funkcionišu u istom ritmu. Kada se taj tok uzburka uzvodno, posledice se ne zadržavaju na jednoj tački — one se prenose nizvodno, menjajući čitavo područje kroz koje reka prolazi. Poraz Orbana je upravo takav trenutak.

Subotica je godinama funkcionisala kao jedna od ključnih tačaka tog „nizvodnog“ prostora. Politička stabilnost u gradu nije bila samo rezultat lokalnih odnosa, već i posledica šireg sistema u kom je postojala jasna vertikala ka Budimpešti. Ta vertikala je omogućavala kontinuitet, ali je istovremeno stvarala i zavisnost. Sada se ta zavisnost pokazuje kao slabost.

Promena u Mađarskoj znači da politički tok više nije jednosmeran i predvidiv. Kanali uticaja koji su bili stabilni ulaze u fazu preispitivanja. U takvim okolnostima, Savez vojvođanskih Mađara se po prvi put posle dugo vremena suočava sa potrebom da svoju poziciju gradi bez oslonca koji je do sada bio ključan. To znači promenu političkog odnosa snaga — ne samo u Subotici, već i u načinu na koji se vlast održava.

Subotica više ne može da funkcioniše kao prostor u kom se lokalna politika održava zahvaljujući spoljnoj stabilnosti. Pitanja koja su godinama bila odlagana — ekonomski razvoj, institucionalna transparentnost, stvarna politička konkurencija — sada dolaze u prvi plan. Jer bez jakog spoljnog oslonca, svaka unutrašnja slabost postaje vidljivija.

Zato Tisa nije samo geografska činjenica, već i politička metafora. Kada se njen tok promeni, ne menja se samo pravac kretanja vode, već i ono što ta voda nosi. Mirna površina godinama je prikrivala slojeve koji su se taložili ispod nje. Kada se voda uzburka, ti slojevi izlaze na videlo. Talasi koji dolaze iz Budimpešte neće se zaustaviti na granici. Oni će stići u Potisje i u Suboticu, i sa sobom doneti promene.

Reka Tisa

Istovremeno, najavljene istrage korupcije neće poznavati granice, baš kao ni Tisa. Kanali novca, uticaja i projekata koji su godinama funkcionisali preko granice postaće predmet preispitivanja, bez obzira na to gde se formalno nalaze. Ono što je do juče bilo predstavljano kao „saradnja“, sutra može postati pitanje odgovornosti.

I zato ovo nije priča o jednim izborima. Ovo je trenutak u kom reka izlazi iz korita, a prostor koji je godinama navikao na mirnu vodu mora da se suoči sa onim što ostaje kada se talog podigne. Talas je već krenuo iz Budimpešte. U Subotici se više ne postavlja pitanje da li će stići, već šta će ostati kada se voda povuče i ogoli sve ono što je godinama bilo skrivano.

dr Nikola Ilanković