Ušli ste u pekaru da kupite perec, a izašli iz pekare sa burekom. Ne, niste slabog karaktera već ste vi samo jedan od brojnih zaljubljenika u njegovo veličanstvo – BUREK.
Kada je odlazio sa Balkana, nekadašnji visoki komesar BiH, Englez Pedi Ešdaun je rekao: „Burek spada među pet najboljih jela na svetu.“
Iako smo skloni da ga svrstamo u orijentalne specijalitete, ovo jelo je jedino u bivšoj Jugoslaviji onakvo kakvog ga volimo. U Istanbulu doduše može da se nađe burek kao kod nas, dok u provincijama nekadašnjeg Otomanskog carstva, a danas posebnim državama, ako i nađete nešto pod tim imenom, ono uglavnom ne liči na nama poznato jelo.
Isto tako, svi pokušaji da se to čudo napravi u nekoj od zapadnih zemalja nikako ne mogu da daju zadovoljavajući rezultat. To celoj priči daje posebnu dimenziju.
Grčki
Jerusalimski
Tatarstan
U Suboticu je burek stigao kada se ovaj grad našao u istim državnim okvirima zajedno sa pokrajinama gde se on tradicionalno spravlja. Iz tih delova nove kraljevine stigli su pečalbari i sa sobom doneli svoje zanate i veštine. Na popisu subotičkih pekara iz 1930. godine još nema karakterističnih imena iz Makedonije i sa Kosova, međutim, ako znamo da su Makedonci između dva rata nosili prezimena sa „ić“, za verovati je da su već tada bili prisutni u Subotici sa svojim biznisom.
Za vreme rata i okupacije, kada je uklonjeno sve što podseća na prethodnu državu, burek je ostao čak i na subotičkom korzou (br. 11). Dodajmo tome i orijentalnu poslastičarnicu, ispod Nićin palate. Turčin koji je zauzeo lokal predratnog „Pelivana“, za naziv je odabrao jedan turski motiv iz glavnog grada mađarske – „Gul Baba“ (pesnik iz Osmanskog carstva koji je sahranjen u Budimpešti gde se i danas čuva njegovo turbe).
Bela Duranci prepričavao je svoj prvi dolazak u Suboticu iz rodnog Bača. Prvog koga je sreo na željezničkoj stanici bio je „Hromi Daba“ sa drvenom nogom i limenim kolicima iz kojih je prodavao burek. Ljuta zima 44/45. ruševine, rat, glad…a na stanici miriše burek.
Ukus je nešto što ne može da se sačuva, tako da nam u proceni prošlih vremena ostaje samo sećanje. Ako ne ukus, onda se dobro pamti izgled nekadašnjih pekara i buregdžinica. Za razliku od današnjih dana kada upravo njihovi lokali prednjače u uređenju enterijera i spoljašnjosti, u nekadašnjim pekarama je vladao minimalizam sa akcentom na bele pločice.
To je vreme kada su privatne pekare radile isključivo pre podne, često do 10 časova, tako da je burek mogao da bude samo doručak.
Prvi „noćni“ burek se pojavio 1983. godine nedaleko od Hitne pomoći, ali kao sporedna stvar pored glavne atrakcije – lepinje sa mašću. Iako vrlo jednostavan, bio je to prvi „fast food“ za svet koji izlazi i vraća se kasno iz grada. Posle nekog vremena pridružila im se i obližnja poslastičarnica „Spartak“, međutim, to nije bio biznis koji se brzo širio, iako je bilo očigledno da ima dobru konjukturu.
Prvi „savijeni“ burek, tada jedino u malom limenom lokalu pored Jadrana (oko 1980. god)
Danas smo naviknuti da svež burek imamo u ponudi od 00 do 24 časa.
Sve veća ponuda, dozvolila je ljubiteljima da profine svoj ukus. Odavno nije neobično da i stranci svraćaju na burek, a državljani Mađarske kupuju po pet – deset i nose ih „preko“. Čak je i premijer Viktor Orban svratio u „Lipu“, pored svih prestižnih restorana u Subotici.
Gde je trenutno najbolji burek u gradu, ne može se reći u potpunosti precizno, jer nam kriterijumi nisu isti. Dobar burek je dobar i kad je hladan – to je jedan od testova na koji ga možete staviti – ako izdržite da ga ne pojedete do tada.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Da..burek kod hitne..
Naravno mozda i bolji za nijansu blizu mlecne pijace,na kruznom toku,tacnije preko puta skole,nekadasnje jedinstvo,u dvoristu.
Danas ..burekdzija dvojka..prema zorci i na m7 i pekara vojvodina..pa svi ostali..
Ukusi su razliciti..
Ali najbitnije burek sa sirom,mesom,i nekad jabukom,a ovo danas pica burek itd..je vec fantaziranje..
Treba probati burek u pekari Potrebić u Šandoru.
Noviji ali među najboljim u gradu.
Pekara Andonović kod Ekonomskog fakulteta nekad davno…..Burek su prodavali na kilo a ne na četvrtinu tepsije. Tako danas rade u beogradu dok u Subotici tradicionalno ide na parče.
na slici: Stoimir Andonović, pekar, humanitarac, veliki Spartakovac
Burek je bio i ostao prava poslastica sa nasih prostora! Zauvek omiljeni snack bez koga se ne moze. Probao sam ga u vise od 200 pekara sirom Srbije i Evrope. U zemlji odakle potice, to jest turskoj, jeo sam ga na samo jednom mestu i to u okolini Bodruma onakvog kakvog ga Bog zapoveda. Medjutim, rekao bi da su vlasnici te pekare ili Srbi ili Bosanci, zato sto Turci ne prave Burek koji zaista valja. To sto oni prave uvek je suvo, debelih kora i cudnog sira. Ono u cemu se slazem sa Turcima je to da postoji vise vrsta bureka, a ne samo burek sa mesom kako ga Bosanci klasifikuju. Znaci majstore, davaj Burek sa sir! Iako je u Suboticu Burek dosao mnogo kasnije nego u Nis, ja bih rekao da su na sever dosle najbolje burekdzije iz celu zemlju a i ucile neke od najboljih burekdzija po gradu. Elem, ukus proslosti koji vi spominjete a koga vise nema, je ukus Bureka iz male pekare u hrastovoj ulici koja je radila svega par sati dnevno, negde do 9 ujutro. Pekara ispred koje se cekalo u redu, sto zbog vrhunske kvalitete a sto iz razloga jer su u nju mogle stati dve osobe, e to je bio default burek sa Sir! To je bila Subotica koje vise nema! Burekdzinica Ohrid bila je vrh osamdesetih i devedesetih, ali 2003 kada sam tamo zadnji put kupio Burek, nije valjao. Pekara prolece je imala izlet u jestiv Burek sa Sir 2000. i 2001. godine, i to samo ona podruznica blizu Bash kuce. Lipa i Golden Lipa nikad nije imala dobar burek sa Sir! Ono sto je tamo odgovaralo mom ukusu je bio samo Burek sas gljive i Trapist. Andonovic je imao previse testa a premalo sira. Red vrhunskih subotickih bureka sa Sir krece sa malom i neuglednom kioks buregdzinicom na mlecnu pijacu, vrhunska majstorija! 2006. vrhunski Burek sa Sir kod masinske skole, taj majstor tamo zna sta radi! Sa druge strane grada, Burek iz radnje na halaskom putu meni se nije svidjao, vidim da je ovde vec pomenut ali to nije to. Tokom zivota u ns i bg probao sam xxx experimenata sa Burekom u ta dva sela. Od celog ns, jedini Burek koga se zaista secam, to je bila mala neugledna pekara na pocetku futoske ulice, bese to 2001. i 2002. godine, taj Burek sa Sir bio je zaista odlican. Od celog bg i njegovih izvikanih majstora Bureka, jedino mesto gde sam ja probao kako takav Burek, koji inace nema oblik Bureka je burekdzinica Sarajevo kod Politike. Sve ostalo su bile amaterske probe navodnih majstora. E, a onda dolazi pravi glavni grad gurmanskog hedonizma u Srbiju! Carski grad gde se nekvalitet odma sankcionise a kvalitet ceni i postuje. Njegovo gospodarstvo – Niš! U tom gradu, bilo gde da kupite Burek, necete pogresiti! Ali ozbiljno! Nišlije imaju sigurno preko stotinu burekdzinica a razlike u kvalitetu su minimalne i svugde je vrhunski, kao uostalom i cela gastronomska ponuda u gradu! Medjutim, i pored ultra vrhunskoh kvaliteta, najbolji Burek koji sam ikada jeo nije bio u Niš, iako je to bilo logicno za ocekivati. Elem, evo moje top 3 Burek sa Sir destinacije ikada, sa razlogom:
1. Vitko, Lebane – ala ga opravi Majstore!
2. Anton, Niš – izvikan sa razlogom svih razloga.
3. Spartak, Subotica – da pravite vrhunske Bureke barem jos 50 godina!
80-ih i 90-ih dobar burek sa sirom je imala i pekara Ćiro u Gatu. Isao sam tamo po burek u povratku kuci iz grada iako mi je bilo malo zaobilazno. Danas vise nigde ne kupujem burek jer je kvalitet drasticno opao, a umesto sira je neka „sirna masa“. Supruga ga ponekad napravi i to je ono pravo.