Kada je prvi put osvetljena Gradska kuća?

Da li je subotička Gradska kuća svojih prvih stotinu godina noći provodila u mraku pre nego što je novembra 2008. godine dekorativno osvetljenje obasjalo njene fasade i toranj , ili je nešto takvo već postojalo u dugom veku naše najlepše građevine?

Jedna stara razglednica čuva uspomenu na nekadašnje osvetljenje Gradske kuće, a tokom decenija mraka, još nešto je odavalo da iluminacija subotičke lepotice nije tekovina 21. veka.

Oni koji su stasali osamdesetih godina i počeli da otkrivaju detalje svog grada, mogli su da zapaze reflektore na krovovima Nićin palate i zadužbine Dušana Radića (iznad Triglava). Srebrnasti, sasvim očuvani reflektori grupisani i usmereni prema tornju, tih godina nisu uključivani. Ipak, to je bio očigledan dokaz da je osvetljenje napravljeno u neko doba i da je nekada zasigurno radilo.

Ta generacija je u svom iskustvu imala razne restrikcije struje pa je sasvim bilo logično da su ova svetla luksuz kada je pola gradske rasvete van pogona, a za vreme isključenja su potpuno pogašeni i celi kvartovi. Od kasnog leta, kada bi bile proglašene mere, pa do proleća naredne godine, trajala je štednja elektrike. Oni fudbalski klubovi koji su imali reflektore na stadionu, već krajem avgusta su morali da pređu na dnevne termine utakmica.

Tome je došao kraj baš u vreme subotičke renesanse, 1985. godine. Centar grada je preuređen i obnovljen, što je uključivalo i novu uličnu rasvetu. Zablistali su trg i šetalište ali se niko nije setio da ponovo osvetli barem toranj. Oni koji bi otputovali makar do nama najbližeg Zapada, do Austrije, videli bi kako su njihove varoši osvetlile svoje gradske, najčešće crkvene tornjeve, i kako sijaju u noći.

Hotel Palić (Patria), otvoren 1963. godine

Možda se čekalo renoviranje Gradske kuće? Ono je završeno 1991. godine, međutim, opet su nastupile godine krize. Sve to nije bilo opravdanje da se ne uključe reflektori i naš toranj osvetli kako dolikuje. To jednostavno nikada nije bila tema.

Najzad, 2008. godine, na stogodinjicu početka gradnje, Velika kuća je zablistala u noći.

A kada je prvi put osvetljena? Za Dan Republike 29. novembra 1963. godine, nakon svečane sednice gradske skupštine reflektori su blesnuli u pravcu Gradske kuće, a na noćnom nebu iznad tornja praštao je vatromet. Oduševljeni građani obratili su se, tada jedinom informativnom sredstvu, Subotičkim novinama, sa pitanjem da li je ovo samo praznična dekoracija ili … Odgovor je bio uveravanje da svetla ostaju za stalno. Do kada je to trajalo? Taj datum je zaboravljen i zaturen u mraku restrikcija i štednji koje su usledile krajem naredne decenije, ili su ta svetla pogašena još ranije.

Lansky



KOMENTARI

  1. Bljesak u tami povodom prvog pomeranja vremena kaže:

    U nedelju, 27. marta Jugoslavija će zajedno sa Evropom pomeriti časovnike jedan sat u napred. Pomeranje časovnika izvršiće se u nedelju, u dva časa ujutro. Tada će se kazaljke pomeriti na tri časa. Pomeranje na najvećem subotičkom javnom časovniku, na tornju gradske kuće, izvršiće se uz skromnu svečanost. Kada na tornju otkuca dva časa, radnik Doma kulture će pomeriti kazaljke na tri. Tim povodom toranj Gradske kuće biće osvetljen okolnim reflektorima.

    “Subotičke novine”, 1983. godine

  2. Aleksa kaže:

    Treba pogledati staru sliku Strosmajerove ulice pa da se zapitamo – kako smo to mogli unistiti?

  3. Kertvaros kaže:

    Nikada nisam imao prilike da vidim Gradsku kucu pod njenim danasnjim osvetljenjem, osim na slikama. Ne bih stavio ruku u vatru ali mi se cini da je oko Nove godine negde krajem 50-tih godina kada se pocelo sa malo intenzivnijom dekoracijom centra grada za praznike, toranj Gradske kuce osvetljavao pomocu reflektora iz unutrasnjeg dvorista. Istini za volju bio sam mlad i imao neke druge preokupacije nego sto je osvetljenje pojedinih objekata. Znam da su tada roditelji uvece dovodili decu da gledaju praznicnu iluminaciju, i da su se svuda culi uzdasi “Ah” i “Oh” i deca imala velike oci i otvorena usta. Ako zadjemo jos malo dublje u proslost i prisetimo se da je elktricna energija bila jedna prilicno skupa stvar i da se nije bas mnogo prosipala, mogli bi doci do zakljucka da bi neko permanentno osvetljenje odredjenih objekata imalo kod stanovnistva kontraefekat. Predbacivali bi vlastodrzcima da samo trose struju dzabe. U to vreme nije bilo ni toliko ljudi po ulcama, barem ne u kasne sate. Kad se smraci, pristojan svet je kod svoje kuce pa prema tome nije potrebno ni neko jace ulicno osvetljenje. U to vreme smo ziveli kao u Americi, imali smo napon 110 Volti 😉 Tek porastom zivotnog standarda, kupovinom bele tehnike i TV aparata pojavila se potreba za vecim naponom i nasa stara el. centrala je zavrsila svoju karijeru. Sruja je dolazila preko dalekovoda i vecom potrosnjom opala je nesto i njena cena. Meni jos uvek zvuci u usima ocev strogi glas – ugasi svetlo! zasto tamo dzabe gori svetlo? a slicno je bilo i u drugim familijama. Sve u svemu nekada su ljudi bili stedljivi i vodili su racuna o ceni i troskovima. Osim toga raskosno osvetljenje je bilo nesto sto je u suprotnosti sa tadasnjim moralnim normama. Pokazivati raskos i bogatstvo, bahatiti se u javnosti, je bio najbrzi i najkraci put da neko bude prezren i iskljucen iz tadsnjeg drustva. Naravno bilo je i tada takvih ali u nesto manjoj i podnosljivijoj meri. Struja i sa time i osvetljenje je 50-tih godina bilo nesto jos relativno novo, staro tek koju deceniju. Danas tesko da neko od mladjeg sveta zna sta je to “Bergmanova cev” a u ono vreme je to bila nesto svakidasnje i najobicnije. Radi se o cevi od nekave legure aluminijuma, iznutra izolovanoj necim sto je smrdelo na katran i ta cev je sluzila da se kroz nju provuku elektricni vodovi u kuci. Bila je pricvrscena duz zidova, nesto slicno kao danas cevi centralnog grejanja. Deci bi govorili vaznim glasom – ne diraj to, to je struja, ubice te. Tek mnogo kasnije su elektricni vodovi uvuceni u zidove i omalterisani da se ne vide. Danas se sve u svetu okrenulo naglavacke. Nekadasnja iluminacija koja se je mogla videti samo jednom ili dva puta godisnje, i koja je bila jedan poseban dogadjaj, dozivljaj i osecaj, recimo za Bozic i Novu godinu, Danas to vise nije jer se svi utrkuju preko cele godine ko ce vise da svetli, sljasti i svojom svetlosnom dekoracijom nadmasi sve one druge. Danas vise ne govorimo o mraku i mracnim gradovima. danas je rec o svetlosnom smogu iznad gradova koji i te kako steti prirodi i njenim tokovima. Danas vise na nocnom nebu ne mozemo videti zvezde onako kao sto smo ih videli u detinjstvu.

  4. Ivo kaže:

    Bergman cevi su bile sšolja on pocink lima aluminij je skup i jeje se mogao savijati. Na samom početku bergman se koristio samo za krivine a između cevi od katranisanog starog novinskog papira. (I tad je bilo reciklaže)

  5. Kertvaros kaže:

    @ Ivo

    Bergman cevi su bile od legiranog metala lima i aluminijuma. Koristene su pocetkom 20 -tog veka prilikom uvodjenja struje u vec mnogo ranije izgradjene objekte, ili starije privatne kuce. Mnogi od njih su bili gradjeni od pletera ili su bili nabijenice i jedina metoda ugradnje el- instalacija je bila Bergmanova cev koja je bila pricvrscena duz zidova prostorija sa njihove unutrasnje strane. Ona je bila iznutra izolovana papirom (novinskim ili slicnim) pomesanim sa bitumenom koji je unutrasnjost cevi stitio od vlage (odatle i karakteristican miris cevi) Cevi su se pomocu mufa mogle spajati, a zakrivljene bi bile pomocu specijalnih klesta napravljenih samo za taj postupak. U nekoj staroj kuci verovatno se i dan danas mogu naci takvi el- vodovi, ili barem u nekim delovima ostatci Bergmanove cevi.

  6. Gligorije kaže:

    Gospodine Lansky, gde bi mogao naci informacije i slike(ako postoje), o naftnim ispitivanjima i busotinama na teritoriji Bikovo-Gabrić u periodu od 1930-1956?

  7. Lansky kaže:

    Nisam još sreo takve podatke 🙁

  8. Gligorije kaže:

    Lansky, hvala. Postojalo je ali nisađ pronasao nigde dokumentovano. Moj otac dok je isao kao mali (7-8godina )sa svog salasa na veronauk na bikovo prolazio je peske pored jednog takvog postrojenja, tada vec nefunkcionalnog. Pricao mi je o tome… mislio sam da mozda negde postoji i dokumentovano.

OSTAVITE KOMENTAR