Putovanje vozom iz Subotice i dolazak na našu stanicu više neće biti isti. U nasleđe nam je ostala velika stara zgrada iz XIX veka, međutim, pitanje je u kojoj meri će biti iskorišćena u budućnosti.
Polazak voza nekada se čekao u velikoj auli ili čekaonici drugog razreda, kada je napolju hladno, a na peronima i kod prvog koloseka kada je vreme prijatno. U istu veliku prostoriju se ulazilo prilikom dolaska, nakon koje je putnike na izlazu dočekivao veliki park.
Od sada će biti nužno sići u podhodnik koji se ne nalazi u nivou stanične zgrade, već kod carinarnice, odakle se stepenicama putnici penju na neka od četiri stajališta, odnosno perona. Hodnik i stepeništa svojom širinom nisu projektovani za velike gužve, s obzirom da je zlatno vreme železnice prošlo.
Da polazaka i putnika sa subotičke stanice više neće biti kao u vreme velike države, računalo se i prilikom uređenja platformi sa kojih će se ulaziti u vozove i silaziti sa njih. Između šume metalnih cevi i stubova ima svega nekoliko klupica i ogranišen prostor za stajanje.
Građena po modernim principima, nova stanica ima i lift kojim se stiže do podhodnika i perona, što je dragoceno onima kojima stepenice predstavljaju problem. Vrlo je važno da lift uvek bude ispravan i u funkciji jer broj stepenica za nekoga može predstavljati nepremostivu prepreku. Osim lifta, nadzor nad hodnikom mora biti neprestan. Pošto u sebi nema nikakav šalter ili mesto za radnika železnice, taj prostor vrlo brzo može da postane stecište beskućnika, đubrište i pišaonica.
Novi voz i nova stanica trebali bi da budu novi početak i za samo preduzeće i zaposlene na železnici. Način na koji je održavana stara stanica nikako ne sme da se nastavi, jer će sav trud biti uzaludan.
Voz za Kikindu
Privremeni šalter za prodaju voznih karata
