Kako Katalonci čuvaju svoju arhitekturu

Seminar koji se protekle nedelje održao u Subotici, "Zaštita nasleđa u okvirima urbanističkog razvoja" doneo je razlitčite komentare i zaključke. Da li se u Subotici ruši da bi se gradilo? Da li se čuva i štiti kulturno nasleđe? Da li Subotica ima urbani identitet? Koje je mesto subotičke arhitekture u svetu? Na ova i mnoga druga pitanja pokušano je da se da odgovor, na uspešan ili manje uspešan način.

Međutim, ono što je najviše ostavilo utisak na većinu posetilaca su konkretni primeri kako se štiti kulturno nasleđe u razvijenijim zemljama.

Generalni direktor Rikard Barera i rukovodilac projekta Luis Boš Paskal, iz Instituta za gradski pejzaž Gradskog saveta Barselone, predstavili su nam projekat "Barcelona posa’t guapa".

Radi se o projektu koji u prevodu znači "Barselona postani lepa", koji je započet 1985. godine. Cilj je bio da se rekonstruisu fasade zgrada, krovovi, terase, vrtovi, dvorišta, vitraži…

Evo nekoliko primera kako je to nekad izgledalo a kako izgleda sada:

Slika

Nekad
Slika

Sad
Slika

Primer kako su rešeni problemi neadekvatnih reklama
Slika

Posle kampanje
Slika

Pre
Slika

Posle
Slika

Dogradnja elementa koji je izvorno ovako izgledao ali je vremenom uništeno
Slika

Pored rekonstrukcija fasada, ova kampanja podrazumeva subvencionisanje raznih programa za ugrađivanje instalacija, klima uređaja, antena na način da ne narušava celokupan ambijent. Takođe, zgrade koji nisu imale liftove sada su ugrađivani, prilazi i ulazi su pristupačniji za osobe sa invaliditetom, a za ove programe odlazilo je više od 50% budžeta izdvojenog za ovu kampanju.

Ovaj projekat predviđa i ulepšavanje okoline za vreme izgradnje zgrada ili rekonstrukcije objekata. To se radi velikim plahtama koje prekrivaju skele na kojima se nalaze reklame različitih kompanija. Uslov da neka kompanija ili firma može da se reklamira na ovaj način je da na neki način, najčešće finansijski, učestvuje u ovoj kampanji. Odnosno, veliki deo finansijskih sredstava za ovu kampanju obezbeđen je od reklamiranja na objektima koji se rekonstruišu.

Slika

Kao rezultat ove kampanje, oko 40% objekata u gradu je renovirano i rekonstruisano za 25 godina, s tim da se ne radi o užem centru grada već o celom gradu.
Danas je Barselona četvrti grad u Evropi po turističkim posetama sa 14 miliona turista godišnje. Osam od deset turista vrednuje arhitekturu Barselone kao glavnu atrakciju grada.



KOMENTARI

  1. Baltazar kaže:

    Eto samo treba i Subotica da primeni ovakav vid razmisljanja a ne da se gradi sve i svasta i gde treba i gde ne treba… Nadam se da su ljudi koji o tome odlucuju a posebno "gradonacelnik" bili prisutni i fatali beleske ?!!

  2. Dimitri kaže:

    IZMESTITE ZATVOR!!!!

OSTAVITE KOMENTAR

36 + = 37

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 9 + 2 ?
Please leave these two fields as-is: