Kako nas varaju trgovci

Sitnim trikovima uvoznici, proizvođači i trgovci svakodnevno varaju potrošače. Težak masni papir, vodom natopljene pršuta i salame, prekucavanje ili brisanje roka trajanja, zakidanje na gramima i sastojcima samo su neke od prevara sa kojima se građani svakodnevno susreću.

 

Pritisnuti krizom, domaći proizvođači i trgovci preuzeli su od iskusnijih kolega iz sveta već dobro oprobani recept za sitne prevare, pa su preko noći plastične čaše jogurta, pavlake ili kiselog mleka sa 200 mililitara smanjene na 180, čokolade sa standardnih 100 grama oslabile su na 80, a iako izgledaju isto, lakše su i paste za zube, šamponi i dezodoransi. Iako je težina manja, cena je ostala ista.

 

– To je obmana građana, ali nije prevara, jer na njima piše stvarna gramaža. Problem je kada prodavnice oglašavaju akcije i sniženja, pa štampaju reklamni materijal na kome piše da je na popustu „100 grama čokolade“, a nije – pričaju u Centru za zaštitu potrošača.

 

Većina pekara zakida na težini hleba, tako je vekna lakša za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se pritom po punoj ceni kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni.

 

Masni papiri na kojima se meri težina mesa i suhomesnatih proizvoda teže i nekoliko desetina grama, pršuta i salame natopljene su vodom da bi dobile na težini, na prethodno zapakovanim proizvodima napisana je nešto veća gramaža od stvarne, a posebno je opasna prodaja “na merenje“ raznih bombona, keksa, čokolada, jer se sumnja da se u rinfuzi često prodaje roba kojoj je istekao rok trajanja.

 

– Najčešća pritužba koju dobijamo je neispravan rok trajanja. Mnogi trgovci prekucaju rok i na taj način ga lažno produže, na ambalažama koje to dozvoljavaju oni ga izgrebu ili prelepe deklaracijom. Javljali su nam se građani koji su kupili viršle na kojima piše 162 grama, ali je preko toga zalepljena etiketa na kojoj piše 180 grama. To jeste razlika od nekoliko dinara, ali ako svakog kupca prevare na taj način, onda je u pitanju velika zarada. Jedan gospodin žalio se da je kupio krastavce u tegli sa dioptrijom, jer u tegli i u vodi izgledaju mnogo veći nego kada ih je izvadio iz nje – objašnjavaju u Centru za zaštitu potrošača.

 

U Udruženjima za zaštitu potrošača objašnjavaju da trgovinski lanci često nude kupone i markice na osnovu visine računa, a uz koje kasnije mogu znatno jeftinije da dobiju posuđe, nakit, belu tehniku. Kada kupci skupe kupona koliko je potrebno i donesu ih da kupe ono za šta su ih skupljali, trgovci im često kažu da su zalihe istrošene, da tih proizvoda više nema i da ne znaju kada će ih biti.

 

Potrošači u takvim slučajevima mogu da kontaktiraju s jednim od udruženja za zaštitu potrošača, koje ih tada upućuje na inspekcije ili udruženja automatski javljaju inspekcijama za problem.

 

BLIC



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    “Jedan gospodin žalio se da je kupio krastavce u tegli sa dioptrijom, jer u tegli i u vodi izgledaju mnogo veći nego kada ih je izvadio iz nje”

    Znaci, kada je doticni gospodin izvadio krastavce iz tegle, bili su sitniji nego sto je on to zamisljao ili video.
    Pa nisu ga prevarili, zar taj gospodin ne zna da su sitniji krastavci uvek bili i jesu skuplji nego krupni.
    To je i na pijaci i u tegli isto, odnosno, sitniji krastavci su skuplji od krupnih. 

  2. gost kaže:

    Ma nije to nista strasno tako nam i treba kada vise necemo ni zimnicu da ostavljamo

  3. gost kaže:

    secate se price cvrca i mrava ….. 

     

  4. Marina kaže:

    Ja sam mislila sto takva prevara samo u Rusiji postoji 😥

  5. dasHHa kaže:

    Nema nam druge nego da:

    1. U kupovinu idemo SAMO sa lupama ili dioptrijskim staklima i prenosnom digitalnom vagom,

    ili

    2. Kupujemo na buvljaku robu iz HU ,AT ili DE koja je kvalitetnija,sigurnija i jeftinija.

     

  6. marko kaže:

    RK “Ideja”   u Subotici danas daje na akciji junecu plecku BK, i  kad trazis onda dobijes samo neke krajeve masne od plecke po snizenoj ceni a redovno i lepse meso od junece plecke je prebaceno, gde stoji juneci but BK sa vecom cenom. Gospodo nemojde da dajete vise nista na akciji, uverili smo se da je to samo mamac za naivne kupce!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.

  7. Kertvaros kaže:

    Gospodin sa kiselim krastavcima je ocito prespavao nastavu fizike, odnosno optike tj. nauke o svetlosti. inace bi sugurno znao nesto o indeksu prelamanja svetlosti (refrakciji) i brzini svetlosti u razlicitim medijima i zasto ribe u akvarijumu izgledaju vece nego kad se iz njega izvade itd. itsl.

    Svaka samoposluga je zapravo jedna vrsta minskog polja koje postavljaju trgovci da bi musteriji izvukli sto vise novca. Covek udje u prodavnicu da kupi 2 -3 sitnice a izadje sa punim gepekom tako da mu se auspuh vuce po cesti. Tu se radi sa svim mogucim trikovima. Temperatura prostorije mora biti idealna i klimatizirana da bi musterija sto duze ostala i naravno kupovala. Uz to ide i odgovarajuca muzika. Osvetljenje je posebna prica i ono mora da  docara svezinu i lepotu vocu povrcu mesu i td. Tu dolaze mirisi kao posebna komponenta i mamac. Miris svezeg peciva, raznih sireva animiraju prodaju, narocito ako je kupac dosao na ideju da udje gladan u prodavnicu. Ugradjuju se kojekakve vestacke prepreke da bi musterije morale da se krecu polako i da  jednostavno ne projure kroz prodajni prostor. Raspored robe se stalno menja da ni slucajno kupovina ne postane rutinska stvar nego da musterija ide okolo luta i trazi ko lovacki ker. Artikli se uvek tako placiraju da su oni skuplji uvek u visini ociju a oni jeftinij ili oni koji i onako svakome i svaki dan trebaju dolaze sasvim nisko u visunu kolena ili jos nize.

    Tu su i nezobilazna kolica koja su u poslednje vreme dostigla zapreminu onih japanera kojima se prevozio beton i malter po gradjevini. Mnogi ljudi jednostavno imaju potrebu da ih napune do vrha pre nego sto stignu na kasu. Psiholozi su utvrdili da postoje i takve musterije koje je blam da dodju na kasu sa polupraznim kolicima. Trgovci trljaju ruke.

    Bombone na merenje su posebna i vrlo prefrigana prica. Obicno imaju jedinstvenu cenu  recimo xy € za sto grama i musterija sama bira i mesa bombone po vlastitom ukusu. Trik je u tome da su one kao lopatice dovoljno velike da se njima moze loziti parni kotao a ono sto su kao kesice moglo bi se komotno nazvati vrecama. Covek ima po prirodi velike oci i sklonost da grabi. Niko ne zna tacno, odnosno nema pojma koliko je u stvari 100 gr. i onda grabi li grabi. Kada dodje na kasu postaje mu jasno sta i koliko je nagrabio odnosno kupio. Niko obicno nema tri ciste da kesu sa bonbonima jednostavno vrati vec stisne zube i lepo sve to plati.

    Razno razne akcije su posebna zamka jer se tu musteriji sugerise da nesto kupi jer je eto jedinstvena prilika. Musterija kupuje i ako mu ne treba ali eto jefino je pa da uzmem. Oni koji su oguglali na trgovacke finte i trikove dolaze u prodavnicu siti i napiti, nose kod sebe cedulju na kojoj je tacno napisano sta im treba i toga se drze kao jevandjelja a prodavci mogu samo da gledaju i izmisljaju neke nove trikove za naivne.

OSTAVITE KOMENTAR