Kada kažemo „španske serije“, mislimo na sve one beskrajne priče, naizgled banalnog sadržaja, koje i pored toga imaju svoje verne gledaoce. Koliko god potcenjivali ovaj žanr, treba imati u vidu da naša filmska i TV industrija, zajedno sa onom u regionu, do danas nije uspela da proizvede nešto slično (iako su pokušavali). Preciznije, ne uspeva im da postignu traženu dramaturgiju koja iz epizode u epizodu drži pažnju. Osnova i zaplet svake ove storije jeste ljubav, odnosno put do njenog ostvarenja koji je uvek pun prepreka. Naizgled lak zadatak za pripovedača, ali kod nas to po pravilu ispadne gnjavaža.
Rosa Salvahe je uspela da se uda već na samom početku, međutim, zle zaove su joj zagorčavale život narednih sto pedeset epizoda. U jednoj drugoj seriji, mlađa sestra je starijoj preotela verenika pred samu svadbu. U trećoj je kćerka zavela majčinog novog izabranika…
Iako ove serije nisu sve na španskom jeziku, kod nas se ustalio pojam „španska serija“, ne samo za televizijske priče već za svaku aferu koja je postala komplikovana i ne vidi joj se kraj. A ima ih oko nas sasvim dosta, da ih izvozimo u Meksiko.
Rođeni brat postao mu tast
Antal M. iz Subotice rano se oženio, ali i razveo. Kada je nakon toga upoznao Katicu iz Krstura, iako je bila devet godina starija od njega, Antal se odlučio da po drugi put stane na „ludi kamen“. Ni njoj to nije bio prvi brak, međutim, pokazalo se da je ovaj put ono pravo. Nije bila tajna da Katica ima kćerku iz prvog braka koja živi sa roditeljima njenog bivšeg muža i koja je do svoje šesnaeste godine bila u inostranstvu. Kada su se najzad stvorili uslovi da se majka i ćerka sastanu, bila je to velika sreća, koja je ubrzo postala nešto više od toga. Naime, Katičina kćerka zagledala se u Antalovog brata, a i on isto tako u nju. Ljubav je bila jaka, neraskidiva, uprkos negodovanju okoline. Naravno, završila se brakom.
Sada dolazimo do onog momenta kada neki od nas gube nit. Ko je kome šta?
Dakle, dva rođena brata su oženila majku i ćerku. Antal je stric bratovljevoj deci ali je i deda na neki način, jer je muž njihove babe. Svom bratu je tast… i tu nije kraj komplikovanim rođačkim vezama koje su stvorili. Zato svaka nova epizoda „španske serije“ počinje rekapitulacijom.
Ljubav u doba kuge
Duge sentimentalne priče zovu se još i sapunice (sapunske opere). Iako zamišljene kao melodrame, neke od njih su vremenom dobile epizode nasilja tako da ih s pravom možemo zvati i tragedije. U poslednjoj epizodi “Dinastije” svi protagonisti su pobijeni u terorističkom napadu.
Ipak, u većini priča na kraju pobeđuje pravda. U pravom životu nije uvek bilo tako. Govorimo o vremenima kada su se samo muške emocije uzimale u obzir, dok je ženama ostajalo da se nadaju kako će možda imati sreće i biti date nekome ko će da im odgovara.
U Istorijskom arhivu sačuvani su mnogi spisi iz 18. veka, pa tako i oni o nasilju i deljenju pravde. Krivično veće Kraljevske privilegovane kameralne varoši Subotice 1756. godine donelo je presudu za silovanje četrnaestogodišnje devojčice. Subotičanin Biuković Jakov, govedar, napastvovao je Bartuš Katarinu zbog čega je osuđen na smrt.
Pre nego što donesemo zaključak da li je kazna pravedna ili prestroga, pogledajmo šta je usledilo nakon presude. Krivično veće, koje je siledžiju osudilo na smrt, donelo je potom odluku da ukine smrtnu presudu kada je osuđeni obećao da će se venčati silovanom devojkom.
Dakle, kao što to biva u prodavnici – ako si načeo robu, onda moraš i da je kupiš. Ili nam šturi zapisnik ne nudi dovoljno detalja koji bi upotpunili ovu priču i možda drugačije osvetlili slučaj.
Ženska istorija čovečanstva puna je straha od nasilja i trpljenja istog. Čak i krajnje romansirana serija smeštena u 18. vek teško da će biti “sapunica”.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Dadose mene mladu za stara
dadose mene starcu zbog para
da mu ja zalna kucu redujem
da mu je sedu bradu milujem.
Iz prilozenih stihova narodne pesme se lepo vidi da „materijal“ za Spanske sapunice nije ni kod nas tesko naci. Razlika je jedino u tome sto su nase ljubavne jade kolportrirali muzikanti po kafanama a oni Spanski jadi su isli preko TV ekrana. Nisam nikada video niti jednu Spansku seriju,a li sam dobro informisan o tome preko print-medija. Jos su nasi stari dobro znali i drzali se one maksime koja kaze – „ljubav dodje i prodje a jutra, lanci i hektari ostaju“
Oni su se toga pridrzavali i brakovi su bili uglavnom dogovoreni i aranzarini od strane roditelja uz svesrdnu asistenciju mnogobrojne rodbine na obe zainteresovane strane. Ono dvoje mladih koji su u tome svemu bili glavni ucesnici nisu pitani apsolutno ni zasta niti su imali bilo kakvu mogucnost da se umesaju u vlastiti zivot. Kroz zivot se ne tako retko menjaju ljubavne konstelacije i na kraju je tesko odrediti ko je kome rodi i u kakvim porodicnim relacijama medjusobno zive. Poznajem jedan slucaj u Nemackoj. Vasnik male stamparije u kojoj je on sam radio uz povremenu ispomoc supruge i skoro odrasle cerke imao je sve vise posla i i zaposli jednog dana mladog pomocnika jednog KV graficara. Sudbina je htela da se novi pomocnik i gazdina cerka zaljube i vencaju. Iz braka je proizaslo dvoje dece. Nakon izvesnog vremena par se razvodi. Nekako u isto vreme se razvodi i gazda stamparije od svoje supruge. Njegova razvedena supruga se udaje za mnogo mladjeg bivseg zeta i sto je najinteresantnije, svi oni i dalje rade u istoj stampariji kao i pre i ne mesaju posao i svoje novonastale porodicne konstelacije. Ko kome i sta dodje i u kakvom je srodstvu u toj porodici, valjda jedino oni sami znaju.Sto se govedara iz 18 vek tice to je vec jedna sasvim jasna i normalna prica. Treba samo da se uzivimo u to vreme i taj stepen ljudske civilizacije. Prema tadasnjim etickim normama i shvatanju morala, situacija je bila kristalno jasna. Zena sa podignutom suknjom moze brze da trci nego muskarac sa spustenim pantalonama. Nekog posebnog zakona o punoletstvu nije bilo i sve je bila stvar individualne procene. U srednjem veku da bi procenili da li je momak spreman za brak, uveli bi ga u prostoriju ukojoj su na stolu bili jabuka i zlatnik i receno mi je da uzme jednu od te dve stvari na stolu koja mu se najvise svidja. Ako uzme jabuku, onda jos nije zreo za brak. Ako uzme zlatnik onda je to neprikosnoveni dokaz zrelosti. Jabuka i dukat se jos i danas mogu susresti u pojedinim seoskim obicajima i ako je njihov pravi smisao vec odavno zaboravljen. Nas nekadsnji sugradjanin – govedar, sto je bilo sasvim solidno zanimanje, posao od poverenja jer je krupna stoka bila od izuzetne vrednosti i samim time i posao solidno placen (za ono vreme) kako u novcu tako i u naturi i sve lepo ugovorom regulisano. Silovanjem devojcice (po tadasnjim merilima mlade zene – udavace) on ju je pre svega obescastio i time je njena sudbina i njena buducnost bila zapecacena. Nju vise niko ne bi ozenio i ona nema prema tadasnjim shvatanjima, sta vise da ocekuje od zivota. Njeno silovanje je bilo ravno njenom ubistvu. Medjutim posto ju je silovatelj ozenio pred Bogom i pred ljudima, stvar je dobila svoju moralnu normu i formu , a silovanje koje je svemu prethodilo mu dodje kao podizanje jedne male akontacije buduceg braka. Svako doba i svako vreme u istoriji ljudske kulture i civilizacije ima svoje zakone, obicaje i merila. U nekoj USA zabiti postoji i dan danas zakonski akt kojim se zabranjuje susenje na konopcu muskog i zenskog vesa jednog pored drugog. Za prekrsaj su predvidjene vrlo visoke novcane kazne. Nama je danas to smesno i potpuno nerazumljivo. Medjutim zakon nastaje u vreme dolaska zeleznice u gradic i utovara i transport stoke za prodaju prema istocnom delu USA gde su bile mnogo bolje cene. Tu bi se sjatili i mnogobrojni kauboji koji su obicno po zavrsetku posla dobili isplatu za svoj rad i onda pravac – Saloon i bordel. Reklimarinje i postavljnje reklamih tabli na bordelima je bilo zabranjeno (zbog dece, morala, crkve itd) pa su se vlasnici bordela dosetili razapeli konopac sa donjim vesom kao tajni znak i signal. To su vlasti ubrzo provalile i donele tada smisaoni a nama danas potpuno nerazumljivi zakon.
naslov ukazuje na konsangvinitet.
@bunjevac,
Jeto nek si ti kazo, ali ovdi to nije slučaj!!!
Al i da si pročitao malo dalje od naslova i ti bi bio obavešten, ovako si k’o Koštunica
Jel moguće da se tolike godine ne obnavlja fasada Gradske kuće? Gledam ove stare slike, čini mi se da je i dalje u takvom stanju, jer se sad bolje vidi bez drveća ispod.
@Boki
Jednom je sigurno od tog vremena obnavljana, ja se secam, samo ne bih znao kazati koje godine. Izgledala je kao nova, ali dosta vremena je proslo od tad.